Повртари с искуством и оне вредније новајлије су већ направили план које ће поврће на којој парцели или леји посејати или касније расадити. Наравно, сви су водили рачуна о плодореду и плодосмени. А, да ли сте размишљали о томе које поврће се до којег може сејати, које се врсте подносе, а које се баш и „не миришу“ у комшилуку, а које можете здружити па их гајити као – сложну браћу?
У савременој пољопривреди биљке које се подносе зову се биљке пријатељи. Оне су саставни део свих башта у којима се поврће производи по принципима органске пољопривреде. То не значи да је овом „концепту“ забрањен улаз у друге баште. Концепт “биљке пријатељи” треба примењивати у свим областима биљне производње, на свим парцелама и сваке производне године. Здружени усеви посебно су идеални за мале баште, јер се правилним одабиром врста могу искористити све расположиве површине и добити здрав и висок род без употребе хемије.
Ево неких савета који ће вам можда променити план, јер правим избором баштенских комшија можете произвести здравије и укусније поврће, без било каквих прскања.
Луку не прија грашак и жалфија
У лејама с црним и белим луком редови младог поврћа се увелико зелене. На великом поседу ово поврће се најчешће гаји из семена и за тај посао, како где, повртари се већ спремају. Важно је да знају које поврће може да се сади или сеје уз леје или њиве под луком, јер се за њега каже да је изразити пријатељ или опасни непријатељ одређеном поврћу.
Биљке којима лук прија као комшија, уз њега лепо напредују, јер их штити од многих инсеката. Лук је најбољи пријатељ биљкама из породице купуса, као што су броколи, кељ, прокељ и купус. И то пре свега зато што лук природно одбија штеточине као што су купусари и совице, који често нападају купусњаче. Црни лук природно одбија лисне ваши и зечеве, што значи да га треба садити и поред парадајза, зелене салате, јагода и паприке.
Црни и бели лук компатибилни су с већином сорти парадајза. Бели лук посебно одбија гриње које обично нападају биљке парадајза. Све биљке из породице лукова такође добро подносе и целер и шаргарепа, јер одбијају инсекте који оштећују ово поврће. Лукови иду руку под руку и с камилицом, мирођијом и першуном. Остали сапутници за лук и бели лук јесу репа, паприка, спанаћ, зелена салата и паштрнак, а такође одбијају инсекте од јагода и брескве, па их ваља садити у њиховој близини, чак и у међуреду у бресквицима.
С друге стране, постоје и биљке које нису тако добре комшије црном луку и њих би ваљало сејати подаље од лукова, првенствено због тога што му могу изменити укус. То су све сорте грашка и пасуља, жалфија и шпаргла. Још неке лоше комшије црног и белог лука јесу заправо друге врсте лукова. Црном луку често представља проблем лукова мува, која, уколико су други лукови близу, лако може путовати од једне до друге врсте. Остале биљке из исте породице, као што су бели лук, празилук и црвени лук, такође су „на јеловнику“ лукове муве. Зато треба избегавати сетву или садњу врсте до врсте.
Природни браник за болести и штеточине
Концепт „биљке пријатељи“ подразумева здруживање усева, односно, гајење две или више врсте биљака истовремено на једном пољу. Некада су и наше баке у својим баштама по једну „рунделу“, обично у средини баште, резервисале за здружену садњу поврћа, цвећа и лековитог и зачинског биља па су на „лицу места“ испитивале „ко кога воли“. А таква рундела је често била и природни браник за многе болести и штеточине па је поврће било здравије и укусније.
Повртари који поврће гаје у складу с принципима органске пољопривреде покушавају да опонашају природу удруживањем различитих биљака, како би створили леп, уравнотежен баштенски екосистем који подстиче бујни раст и богат укус производа. Зато примењују садњу „пријатељског поврћа“. То су различите биљке које имају специфично, своје оружје којим штите своје пријатеље од штеточина и болести, а штеде и охрабрују корисне инсекте и организме да шетају по башти. Уравнотежени екосистем не елиминише штеточине, већ их одржава на прихватљивом нивоу.
Данас је познато ко може да буде „пар“, а ко не сме ни у комшилуку да се задеси. Као пример наводи се гајење броколија у комбинацији са живим малчем између редова који чине бела и црвена детелина, или жути звездан. Они терају купусне лисне ваши, а детелина обогаћује земљиште азотом, јер спада у групу биљака азотофиксатора. И овај, смишљено одабран комшилук, показао се као веома користан.
Микс врста биљака пријатеља специфичност су органског баштованства, али ваљало би да се прошири у све баште. Биљке пријатељи се најчешће гаје као ивичњаци поља, између редова главних биљака (међуусев), ред до реда, наизменично у истом реду, цик-цак, у круг и око појединачних биљака, при чему је основа за гајење њихова међусобна трпељивост.
Као мешане врсте успешно се комбинују високе и ниске биљке, биљке различитих потреба и захтева према води, топлоти и светлости, биљке кратке и дуге вегетације, оне с различитом дубином продирања кореновог система – плитког и дубоког корена, затим бујне и мање бујне… У неким регионима наше земље дуго су гајени пасуљ и бундева у кукурузу. Пасуљ је тада био потпуно заштићен од болести и штеточина. Имао је већи број махуна и више зрна у њима, него онај гајен у чистом усеву. Бундева је добијала преко потребну засену, а крупним листовима је спречавала испаравање воде из земљишта. Запажено је и да је у здруженом усеву с кукурузом оплођивање пасуља било боље. А кукуруз и бундеве су имали користи од овог заједништва, јер пасуљ сакупља азот из ваздуха преко квржичних бактерија на свом корену и „дозвољава“ кукурузу и бундевама да га користе.
Између шпалирних редова тек посађене винове лозе могу се гајити разне биљке, али има и оних које неповољно делују на млад виноград. Пракса је показала да на пораст ластара винове лозе повољно делују грашак, црни лук, цвекла, краставац, спанаћ. Својом близином на винову лозу неповољно утичу лобода, пелин, боквица, италијански љуљ, кукуруз, а од вишегодишњих – орах и смоква.
Парадајз у љубави с купусом, кромпир са спанаћем…
Здружити резличите биљке на малом простору није ни лако ни једноставно. За многе баштоване то је велики изазов и права мала „научна дисциплина“. Све потенцијалне чланове заједнице, назване биљке пријатељи, прво треба упознати, па онда кренути у сетву или садњу. Због алелопатског односа, најбитније је да су то биљке које успевају једна поред друге, јер основу здруживања чине позитивни ефекти једне биљне врсте на другу. Мешане врсте међусобним деловањем једна другој потпомажу да расту и развијају се, узајамно се штите од проузроковача болести и штеточина, густа вегетатитивна маса једне од пријатеља штити земљиште од ерозије и исушивања површинског слоја, као и од закоровљености. Гајењем биљака различитих особина заједно, уједначеније се користе хранива из земљишта, као и резерве доступне влаге. Биљке, такође, штите једна другу од жеге, те је због тога мање испаравање с површине листа. Осим наведених користи, биљке пријатељи у комбинацији поврћа, цвећа и зачинских, лековитих и ароматичних биљних врста утичу на естетски изглед, те наше баште постају и оазе одмора и опуштања.
Како делују биљке пријатељи? Велики број биљака излучује хемијске супстанце које на другу биљну врсту делују позитивно – стимулативно, или негативно. Тај однос се назива алелопатија, и одлучује да ли одређене врсте могу да се гаје заједно или не, а биљке пријатељи делују на различите начине.
Тако биљке замке представљају врсте које се гаје да би привукле одређене штеточине. Конкретно, боб, драгољуб и сунцокрет домаћини су црним, црвеним и зеленим лисним вашима, раштан највише привлачи бувача и штити остале купусњаче. Као још један пример наводи се плави патлиџан, који је пожељно гајити поред кромпира, јер ће кромпирова златица пре изабрати да се храни листовима патлиџана него кромпира.
Неке биљне врсте кореновим или надземним деловима луче биохемијске супстанце које одбијају штетне земљишне и друге инсекте и чувају комшије. Једна од таквих биљака је кадифица која лучи тиофен и одбија нематоде. Због те особине препоручује се да се гаји као претходни усев, јер земљиште чисти од нематоде, али и штетних гљива.
Овакав вид превентиве посебно је значајан код гајења парадајза, лука и шаргарепе. Кадифица се често комбинује с невеном и заједно се сеју како у заштићеном простору, тако и на отвореним парцелама. Бела слачица има сличан ефекат, а истовремено је и зеленишно ђубриво. Орах лучи супстанцу југлон, која спречава раст многих биљних врста испод крошње. Биљке које образују велику надземну масу добре су као сеновита места, а такође покривају земљиште, те се сеју између редова поврћа, чинећи зелени покривач земљишта.
У повртарству се неке биљке добро међусобно подносе у вегетацијском развоју, а неке не. Врло добро се подносе и међусобно помажу – парадајз и купус, целер и паштрнак. Кромпир добро успева с купусом и спанаћем, грашак с краставцима и зеленом салатом, ниски пасуљ с купусом и цвеклом, јагоде с црним и белим луком, салата с келерабом. Не подносе се и штетно међусобно делују – кромпир, целер и сунцокрет, боранија, грашак и лук, купус, лук и јагоде, парадајз, грашак и кромпир.
Босиљак између паприке и парадајза
Како би се најбоље комбиновале одређене биљне врсте, ваља добро познавати њихове особине. Тако, на пример, паприка, посађена уз парадајз, увек слабије расте од осталих биљака паприке, удаљених од парадајза. Због тога је неопходно то поврће раздвојити већим размаком или сетвом босиљка између њих. Широку примену у органским условима производње има већ позната комбинација црни лук и шаргарепа. Ове две врсте имају висок садржај етеричних уља (шаргарепа с азотом, а лук са сумпором), те својим специфичним излучевинама шаргарепа тера лукову муву, а лук муву шаргарепе. Салата и ротквица су две врсте које изразито добро успевају једна поред друге. Салата и црни и бели лук је, такође, проверено добра комбинација. Купусњаче и жалфија је још једна у низу комбинација добрих комшија јер купусна мува због јаког мириса жалфије избегава купусњаче и не полаже јаја на листове.
Јагоде редовно заражавају разне паразитне гљиве па би, уместо хемијским препаратима ваљало да се заштите добрим комшијама, какви су празилук или бели лук. Спанаћ је пожељно сејати поред целера, који израженим мирисом одбија све значајније штеточине. Познате успешне биљке пријатељи су тзв. „три сестре“: кукуруз, пасуљ и тикве, односно, бундеве. Тикве покривају земљиште и живи су малч, пасуљ фиксира азот из ваздуха, а кукуруз ствара повољне микроклиматске услове за успевање пасуља јер одржава влажну микроклиму.
Лековите биљке лече и поврће
Здрављу поврћа „велику подршку“ пружају и зачинске и лековите биљке. Босиљак је пожељно сејати у близини парадајза, јер робусно поврће прави сенку осетљивом босиљку, а он тера ваши и мољце који полажу јаја у плод парадајза. Млади кромпир, посађен у здруженој сетви с кимом, коријандером, невеном и драгољубом, има пријатнији укус и здравије кртоле. Драгољуб, посађен поред броколија, тиквица, купуса и воћа, јаким мирисом одбија лисне ваши. Невен је једна од омиљених цветних врста у органској пољопривреди и може се сејати поред свих врста поврћа, али и воћа. Камилица повећава отпорност повртарских биљака на напад гљива и збуњује мољца црног лука. Посебно је воле грашак, кромпир, салата, блитва, спанаћ, целер, лук и празилук. Жалфија, посејана поред купуса, штити га од напада купусара, а исту функцију имају и чубар и мајчина душица, који терају и пужеве голаће. Када се мајчина душица исече и поспе по салати, пужеви је заобилазе у широком луку. Босиљак штити краставац и парадајз од напада пепелнице, док од исте болести лук штити мајоран. Першун позитивно делује на неке паразите празилука. Биљке рицинуса не дозвољавају да се у њиховој околини крећу кртице, а успешно тера комарце, те се због тога често у саксијама ставља у станове и куће на прозоре. Љута нана, посејана испод стабала, мирисом тера лисне ваши, а побољшава и арому плодова. Матичњак јача отпорност воћака, побољшава арому, а посађен испод брескве, спречава коврџање листа (исту функцију има и бели лук). Волухарице не подносе мирис белог лука, те се стога сади испод воћака и око чокота. Пелин рибизлу штити од рђе. Рен, посађен испод трешње, смањује опасност од монилије. Ђурђевак појачава отпорност грозда, малине и рибизле.
Биљке које су лоши суседи и не треба их садити заједно јесу јабука и кромпир.
Пише: Светлана Мујановић
