Негативни утицај климатских дешавања у савременој пољопривреди је временом све већи, а један од начина умањења штете и поправке физиолошког статуса и општег кондиционог стања усева представља коришћење различитих биостимулатора. Због тога је сегмент биостимуланса један од најбрже растућих пољопривредних инпута, како у свету тако и у Србији. Једна од најчешће коришћених дефиниција за биостимулансе одговара „свакој примењеној супстанци или микроорганизму на биљкама у циљу побољшања нутритивне ефикасности, толеранције на абиотички стрес или карактеристика квалитета усева, без обзира на садржај хранљивих материја у њима”.
Пише: др Александар Лепосавић
Широм света се и данас воде дискусије и раде истраживања о томе који је најефикаснији начин снабдевања биљке биостимулансом. Питање је да ли је већи ефекат њихове примене фолијарним третманима, или преко кореновог система.
Најбоља примена с првим заливањем корена
С обзиром на то да садрже фитохормоне или промотере фитохормона као што су ауксини, цитокинини и гиберелини, који су кључни за све биљке а не само воћарске културе, у доста дугом времену биостимулатори су у воћарској производњи коришћени за поспешивање крупноће и чврстине плодова. То је нарочито изражено код јагодастог воћа, у ситуацијама када биљке из неког разлога нису способне да произведу потребну концентрацију или количину једног од ових молекула, када је потребно реаговати и применити средства која су нам на располагању. Реакција биљке на примењено средство је боља што су састојци у њему природнији, али увек постоји бојазан непознавања порекла у биостимулатору и да ли су природни или не.
Имајући у виду да се у нашој земљи биостимулатори користе дужи низ година, међу произвођачима јагодастог воћа још увек је непознаница ефекта њихове примене путем наводњавања. Једноставније речено, добар део произвођача јагоде, малине, купине и високожбунасте боровнице не зна зашто их примењује. Главне грешке приликом примене биостимуланса односе се на прекомерну и често неефикасну употребу у погрешним фазама развоја биљака, јер се сматра да су они добри за све и у свако време.
Чињеница је да са фолијарном применом произвођачи имају веће искуство, али примена биостумуланса путем фертигације у неким случајевима даје боље резултате него преко листа. При томе треба имати у виду време примене. Пракса је показала да се, ако се биостимуланс примени рано, на основу потреба корена и за стимулацију развоја, постижу бољи резултати него каснијом применом фолијарним путем. За овакве тврдње потребно је спровести више истраживања, али у сваком случају, прво заливање корена представља добар моменат за примену биостимуланса. Редослед примене средстава је такав да се на почетку вегетације углавном користе производи који садрже цитокинине, затим долазе они који садрже ауксине и на крају гиберелине. Овај след је у зависности од фенофазе у којој се воће налази и циклуса развоја корена који код јагодастог воћа почиње раније и први врхунац најчешће достиже у фази пуног цветања. За фолијарну примену су погоднији каснији третмани, када биљке имају већу зелену масу и када се биостимулатори више апсорбују.
Такође, поставља се питање и стимулације развоја појединих органа биљке. Сав напор код јагодастог воћа треба да иде у циљу постизања високих приноса, праћених врхунским квалитетом плода. Стога, ако стимулишемо развој корена, то је у циљу постизања боље апсорпције воде и минералних материја и напослетку, стварања већих резерви. Када се стимулише развој листова, то је у циљу побољшања односа листова и плодова. Општи закључак је да биљни стимулатори, без обзира на који део биљке њима делујемо, подземни или надземни, треба да утичу на побољшање општег статуса биљке. При томе треба имати у виду и чињеницу да је хормонални циклус у њима другачији од циклуса хранљивих материја. Самим тим је и метаболизам биљака у одређеном проценту теже контролисати па примена фитохормона може да утиче и на непожељне процесе. Такође, потребно је ускладити и остале елементе производног процеса, јер ефекти примене најквалитетнијих биостимулатора и ђубрива изостају ако изостане правилно управљање наводњавањем. Због тога биљке могу да буду доведене у стање физиолошког стреса.
Законима против злоупотреба
Због све веће примене и бројних злоупотреба самог имена и ефекта биостимулатора у биљној производњи у Европи и свету су донети закони и уредбе како би се регулисала производња и маркетинг пестицида и ђубрива уопште, као и биостимулатора. Такође, дефинисана је примена аналитичких техника за јачање контроле састава препарата на комерцијалном тржишту. Европска унија, као највеће тржиште у овом сегменту, дефинисала је 2019. године шта је биостимуланс, у оквиру нове уредбе о ђубривима, како би их разликовала од осталих производа. Уредба је конципирана на следећи начин:
„Биостимулант за биљке“ је производ чија је функција да стимулише процесе исхране биљака, без обзира на садржај хранљивих материја у производу, с јединим циљем побољшања једне или више следећих карактеристика биљке и њеног кореновог система (ризосфере):
а) ефикасност у коришћењу хранљивих материја
б) толеранција на абиотички стрес
ц) карактеристике квалитета
д) доступност хранљивих материја имобилисаних (неприступачних) у земљишту и ризосфери.
У биљном стимулатору загађивачи не смеју бити присутни у концентрацијама које прелазе следеће (граничне вредности):
а) кадмијум (Cd): 1,5 mg/kg суве материје
б) хексавалентни хром (Cr VI): 2 mg/kg суве материје
ц) олово (Pb): 120 mg/kg суве материје
д) жива (Hg): 1 mg/kg суве материје,
е) никл (Ni): 50 mg/kg суве материје,
ђ) неоргански арсен (As): 40 mg/kg суве материје.
Бакар (Cu) не сме бити присутан у биљном стимулатору у концентрацији већој од 600 mg/kg суве материје, нити цинка (Zn) у концентрацији већој од 1.500 mg/kg суве материје.
Биљни стимулатор мора имати ефекте декларисане на етикети за биљке наведене у њој.
Ригорозна контрола и примена наведеног прописа у нашој земљи довела би до забране рекламирања и продаје неколико производа који су присутни на тржишту Србије.
Морске алге главна сировина
Процењује се да је на глобалном нивоу око 38% биостимулативних производа на тржишту засновано на морским алгама. Производи на бази аминокиселина (протеински хидролизати) учествују с трећином понуде, хуминске и фулво супстанце заузеле би треће место са 20% учешћа, а преосталих 10% би одговарало производима различитог порекла: екстракти из копнених биљака и микроорганизама и друго. Компоненте за производњу биостимулатора за пољопривреду екстрахују се из макроалги, а најчешће коришћена макроалга на северној хемисфери је Ascophyllum nodosum.
