Boranija „stara puterica“ sorta je koja se u prošlosti mnogo gajila na našim prostorima. Plod joj je umereno širok, žut i s izuzetno slatkim mahunama. Najpoznatija je po tome što nema končića, karakterističnih za većinu sorti, čak i kada je prezrela. Nekada su je masovno sejali u kukuruzu, a u novije vreme raste uz pritku ili na špaliru. Domaćice je vole jer se brzo kuva. I, kažu, ukusnija je od bilo koje druge boranije. Ova stara sorta opstala je zahvaljujući razmeni semena, te se i danas mogu naći manji zasadi.
Ranko Rakić iz okoline Čačka gaji ovu sortu na površini od svega dva ara. Kaže da je seme dobio sasvim slučajno. U jednom manastiru kod Rudnika, spazio je dva- tri odžaka na imanju. Od sveštenstva je dobio tek nekoliko semenki.
– Od tek desetak semenki koje mi je dalo sveštenstvo iz tog manastira obezbedio sam sledeće godine dovoljno da mogu da posejem veću površinu. Pokazala se kao izuzetno rodna, izdašna i zahvalna, jer berba dugo traje. S druge strane, ko god je dobio tu boraniju hvalio ju je da je ukusna, da se brzo kuva i, što je najvažnije, nema končića. Kada sam kasnije pitao sveštenstvo odakle im ova stara sorta, nisu tačno znali da mi kažu. Neko je od posetilaca podrudničkog manastira doneo seme boranije i poklonio im. Oni su je pre skoro pola veka prvi put posejali i od tada je gaje za svoje potrebe. Pošto sam inače ljubitelj autohtonih sorti voća i povrća, doneo sam je na svoju zemlju, iako nikada ranije nisam gajio boraniju. Stariji ljudi iz komšiluka sećaju se ove sorte iz mladosti. Kažu da su je često sejali i u kukuruzu – kaže Rakić.
„Stara puterica“raste zaista visoko, čak i do tri-četiri metra. Kad dođe do visine špalira, ona se „vraća“ ka zemlji. Vegetacija joj je veoma bujna i teška.
– Morao sam da postavim veoma jake stubove u špaliru, visoke dva metra i više. Između stubova sam sam razvukao plastičnu mrežu u koju se boranija upliće. Potrebno joj je samo malo pomoći da se penje uz potporu – dodaje ovaj odgajivač stare sorte boranije.
Puterica je žute boje, pljosnata, sa srednje dugim, vrlo mesnatim mahunama. Naziv je dobila zbog puterastog ukusa.
– Najukusnija je kada se sveža pripremi, ali i kada je zamrznete, ne gubi mnogo na kvalitetu. Ono što je čini još interesantnijom jesu mahune koje od juna pa sve do jeseni pristižu za branje u velikim količinama – kaže Rakić.
Boranija, inače, pripada porodici mahunarki koje se tradicionalno u našoj zemlji. Dugogodišnje selekcije sorti dovele su do velikog bogatstva u boji, obliku, veličini i ukusu. Ali, pošto živimo u svetu gde se sve više kupuju strane, a zanemaruju stare domaće sorte boranije, Rakićev mali zasad je dragocen.
– Danas je retkost imati seme prave autohtone sorte neke vrste boranije. Za industrijsku proizvodnju koriste se sorte niskih boranija, kao što su takozvana„olovka“, žuta i zelena. One ne zahtevaju pritke ili špalir, imaju manji prinos, ali se obrađuju i beru mašinski. Kod penjačica to sve mora ručno da se radi. S druge strane, ulaganja u stare neindustrijske sorte znatno su manja. Boranija može da se seje kao postrna, letnja kultura i rađa do u kasnu jesen – kaže naš sagovornik.
Sorte visoke boranije, u koju spada i „stara puterica“ još su i tačkare, pritkare ili lozane. Mnogi baštovani su godinama sakupljali i razmenjivali semena. To je bio i jedini način da ove veoma kvalitetne i otporne sorte boranije opstanu i zato se još ponegde mogu naći u baštama.
Vreme setve visokih sorti boranije je od sredine aprila pa do kraja maja. Uz pritku se seje oko pet zrna. Ova boranija voli sunčana mesta sa dosta vlage, ali dobro podnosi i polusenku. Zaštitaod biljnih vaši pred cvetanje postiže se prihranom azotnim đubrivom.
Može da se seje i kao postrna kultura i tada se setva obavlja od 20. juna do 20. jula, uz obavezno navodnjavanje. Ne voli ekstremno visoke temperature i suv vazduh koji može da izazove opadanje cvetova. Okopava se dva do tri puta, a što se navodnjavanja tiče, najbolje je natapanje brazda, jer se veštačkom kišom stvaraju uslovi za razvoj bolesti, naročito bakterioze. Boraniji odgovara plodno zemljište i upotreba organskih i mineralnih đubriva.
B. Nenković
Dobro jutro broj 571 – Novembar 2019.
