Боранија „стара путерица“ сорта је која се у прошлости много гајила на нашим просторима. Плод јој је умерено широк, жут и с изузетно слатким махунама. Најпознатија је по томе што нема кончића, карактеристичних за већину сорти, чак и када је презрела. Некада су је масовно сејали у кукурузу, а у новије време расте уз притку или на шпалиру. Домаћице је воле јер се брзо кува. И, кажу, укуснија је од било које друге бораније. Ова стара сорта опстала је захваљујући размени семена, те се и данас могу наћи мањи засади.
Ранко Ракић из околине Чачка гаји ову сорту на површини од свега два ара. Каже да је семе добио сасвим случајно. У једном манастиру код Рудника, спазио је два- три оџака на имању. Од свештенства је добио тек неколико семенки.
– Од тек десетак семенки које ми је дало свештенство из тог манастира обезбедио сам следеће године довољно да могу да посејем већу површину. Показала се као изузетно родна, издашна и захвална, јер берба дуго траје. С друге стране, ко год је добио ту боранију хвалио ју је да је укусна, да се брзо кува и, што је најважније, нема кончића. Када сам касније питао свештенство одакле им ова стара сорта, нису тачно знали да ми кажу. Неко је од посетилаца подрудничког манастира донео семе бораније и поклонио им. Они су је пре скоро пола века први пут посејали и од тада је гаје за своје потребе. Пошто сам иначе љубитељ аутохтоних сорти воћа и поврћа, донео сам је на своју земљу, иако никада раније нисам гајио боранију. Старији људи из комшилука сећају се ове сорте из младости. Кажу да су је често сејали и у кукурузу – каже Ракић.

„Стара путерица“расте заиста високо, чак и до три-четири метра. Кад дође до висине шпалира, она се „враћа“ ка земљи. Вегетација јој је веома бујна и тешка.
– Морао сам да поставим веома јаке стубове у шпалиру, високе два метра и више. Између стубова сам сам развукао пластичну мрежу у коју се боранија уплиће. Потребно јој је само мало помоћи да се пење уз потпору – додаје овај одгајивач старе сорте бораније.
Путерица је жуте боје, пљосната, са средње дугим, врло меснатим махунама. Назив је добила због путерастог укуса.
– Најукуснија је када се свежа припреми, али и када је замрзнете, не губи много на квалитету. Оно што је чини још интересантнијом јесу махуне које од јуна па све до јесени пристижу за брање у великим количинама – каже Ракић.
Боранија, иначе, припада породици махунарки које се традиционално у нашој земљи. Дугогодишње селекције сорти довеле су до великог богатства у боји, облику, величини и укусу. Али, пошто живимо у свету где се све више купују стране, а занемарују старе домаће сорте бораније, Ракићев мали засад је драгоцен.
– Данас је реткост имати семе праве аутохтоне сорте неке врсте бораније. За индустријску производњу користе се сорте ниских боранија, као што су такозвана„оловка“, жута и зелена. Оне не захтевају притке или шпалир, имају мањи принос, али се обрађују и беру машински. Код пењачица то све мора ручно да се ради. С друге стране, улагања у старе неиндустријске сорте знатно су мања. Боранија може да се сеје као пострна, летња култура и рађа до у касну јесен – каже наш саговорник.
Сорте високе бораније, у коју спада и „стара путерица“ још су и тачкаре, приткаре или лозане. Многи баштовани су годинама сакупљали и размењивали семена. То је био и једини начин да ове веома квалитетне и отпорне сорте бораније опстану и зато се још понегде могу наћи у баштама.
Време сетве високих сорти бораније је од средине априла па до краја маја. Уз притку се сеје око пет зрна. Ова боранија воли сунчана места са доста влаге, али добро подноси и полусенку. Заштитаод биљних ваши пред цветање постиже се прихраном азотним ђубривом.
Може да се сеје и као пострна култура и тада се сетва обавља од 20. јуна до 20. јула, уз обавезно наводњавање. Не воли екстремно високе температуре и сув ваздух који може да изазове опадање цветова. Окопава се два до три пута, а што се наводњавања тиче, најбоље је натапање бразда, јер се вештачком кишом стварају услови за развој болести, нарочито бактериозе. Боранији одговара плодно земљиште и употреба органских и минералних ђубрива.
Б. Ненковић
Добро јутро број 571 – Новембар 2019.