„Дани лудаје“, манифестација која се у Кикинди одржава од 9. до 12. септембра, први пут је организована сад већ давне 1985. године. Планирани су по угледу на разнолике туристичке манифестације које организује скоро сваки град, од дана пива до дана малина, кобасица, сланине или куглофа. Садржали су, нарочито ранијих година, стручни део, који су организовали институти и стручњаци за пољопривреду и у коме су се одржавале трибине и предавања о значају бундева и тикава у производњи и исхрани.
Никад није занемариван забавни део, са изложбама наивне уметности и дечјих радова, музичким програмом, гастрономском понудом за госте и домаћине, концертима, смотрама фијакера, поворкама костимиране деце и кићењем свих излога плодовима јесени.
Ова манифестација издржала је разна друштвена искушења, организовани су и 2020. године, кад су многе манифестације отказане због короне, а победио је Душан Јанков из Чуруга, одгајивач плода од 588,5 килограма. Велике наранџасте бундеве, у Кикинди боље познате као лудаје, појавиле су се у овим крајевима још у турско доба.
У већини башта или крајем њива увек их је расло најмање по неколико. Нису посебно гајене, ни пажене ни прскане, у неким породицама нису ни примећиване, а јеле су се тек „жеље ради“, у савијачама – лудајницама, или испечене у „плеку“, са мало шећера или много сланине, кобасица и кромпира.
Како су биле јефтине, нису биле ни особито цењене и није изгледало да им се смеши нека нарочита гастрономска будућност, све док нису добиле своју манифестацију која је постала позната и преко границе, јер све чешће на њене Дане долазе гости из Румуније, Мађарске, Хрватске и Словеније, а из године у годину страних гостију је све више. Тако је лудаја, баштенска лепотица, Пепељуга међу поврћем, стигла на бал организован управо у њену част.
Централни део програма од првих Дана представља тренутак кад се, уз музику и фолклор, мере најтеже лудаје и најдуже тикве. Победници добијају награде и свој тренутак славе у свим медијима који имају представнике на манифестацији, што је сасвим разумљив мотив да одгајивачи похрле у Кикинду. Догађало се да иста породица годинама држи својеврстан рекорд одгајајући огромне примерке бундева или тикава који ће одмах после славља завршити у колачима или неком другом јелу.
Ко не зна, од бундеве може да се прави буквално све од јела – од чорбе до колача. Њен благ укус може да се зачини по жељи, па да се од ње направи љута чорба или слатки колачи. Сок јој је пун витамина, велики и мали плодови могу да заврше у пекмезу, сами или уз додатак још неког воћа, сирова или кувана може да се дода свим могућим јелима од меса, да послужи као салата, желе или састојак за торту. Неколицина кикиндских бурегџија за њене Дане направе бурек с лудајом, који изазива велико интересовање, само још није стигао у свакодневну понуду.
Ово је издашно, укусно и здраво поврће тако да пружа безброј могућности у исхрани. Већина породица и даље је користи на традиционалан начин, испечену у пећници са врло мало шећера или са много сланине и кобасица и није познато колико домаћинстава прави пекмез од ње, али, ко жели да проба нешто ново, могућности су неограничене. Семенке се преко зиме пеку и једу као „слана занимација“, а кору поједу домаће животиње, тако да бундева увек буде искоришћена до последње трунчице.
Извор: Agroklub.rs
Фото: Agrosmart.net
