Чичока је јесенас на падинама Муртенице родила грешком, али би могла да постане озбиљан бизнис. Биљка која је позната и као дивљи кромпир у Србији се слабо гаји, па се већ јављају власници ресторана и хотела, који би да је кроз разна јела понуде својим гостима. Њене јестиве кртоле богате су минералима и витаминима, па се препоручују у исхрани дијабетичарима, као и онима са виоким холестеролом и крвним притиском, а цењена је и код поборника вегетаријанске исхране.
Око тридесетак струка биљке чији жути цветови подсећају на сунцокретове, никло је на имању Велише Петровића у Драглици код Нове Вароши. Посадио их је пролетос по ободима баште и све док није дошло време да се убирају плодови, био је убеђен да гаји – ђумбир.
-Комшија ми је дао семе које је и сам добио, и рекао да је то ђумбир. Како никада нисам гајио ту моћну зачинску биљку јестивог корена, нити знам како изгледа њен надземни део, решио сам да се опробам. Мада јој након садње нисам пуно придавао пажње, биљка је напредовала и израсла преко метар висине, а ја сам се сво време хвалио како сам успео да одгајим ђумбир на преко хиљду метара надморске висине – прича Велиша.
Четвророчлана порица Велише Петровића (30) бави се производнјом златарсог сира од крављег млека, а имају и врт на пет ари и два пластеника за своје потребе. И поред суше година је била родна, па је овај млади домаћин поред кромпира, пасуља и другог поврћа, произвео и око 60 килограма чичоке. Фотографије плодова биљке за коју је овде у планинским врлетима ретко ко чуо, убрзо су прошириле друштвеним мрежама, па су на Велишин телефон почели да стижу молбе из готово свих делова Србије.
-Поделио сам бесплатно готово коплетан род чичоке, а звали су многи, највише они са здравственим проблемима. Оставио сам себи ситне кртоле, док не видим шта ћу- каже Велиша.
Чичока је у 17. веку у Европу стигла из Америке и дуго је била популарнија од обичног кромпира. Користи се у исхрани у сировом или куваном стању, а данас се гаји на готово свим континентима.
-Из једног београдског хотела су ми тражили 30 килограма кртоле, али на жалост нисам могао да им изађем у сусрет, јер нисам хтео да лажем друге. Уколико се договоримо , можда је на пролеће посадим на неколико ари. Ако ипак не буде ништа од тога, памтићу је као једно лепо и необично искуство – каже Велиша.
Жељко Дулановић
