У Госпођинцима, селу у срцу Војводине, мало је домаћинстава на чијем се имању не гаји црни лук. Овдашњи баштовани специјализовали су се за производњу овог поврћа и рекордне приносе. Просечан принос црног лука у Србији веома је низак. Али, род од 70 тона по хектару, колико се вади у атару овог села, доказује да постоји могућност да се приноси и код нас повећају, уз примену савремене технологије.
У Земљорадничкој задрузи „Госпођинци“, на чијем челу је дипломирани инжењер Радивој Надлачки, сачињена је и својеврсна брошура са препорукама за комплетан циклус производње овог поврћа.
Госпођиначки повртари производњу лука заснивају у пролеће, директном сетвом. Црни лук има слабо развијен коренов си стем, мале усисне и продорне моћи, те је важно да земљиште буде добре структуре и растресито. Успева на средње лаким до средње тешким земљиштима неутралне рН вредности (6,8–7,5). Парцеле с високим нивоом подземних вода нису погодне, јер превлаженост земљи шта онемогућава правовремену припрему у рано пролеће, а квалитет луковица је слабији и већи је напад патогена који смањују принос и квалитет.
На изузетно песковитим и порозним земљиштима производња је ризична због осцилација влажности и, најчешће, ниског садржаја хранива. Препоручљиво је да су парцеле без микродепресија, у којима се задржава вода. За црни лук не треба остављати њиве на којима су коришћени хербициди на бази метрибузина, сулфонилурее… Ваља бирати чисте, незакоровљене парцеле, а стајњак уносити само под предусев. Такође, неопходно је избегавати парцеле на којима је у претходне три-четири године гајен лук или биљке из фамилије којој он припада.Основну обраду земљишта треба обавити што раније у јесен, на дубину 25–30 цм, и одмах га грубо припремити за сетву. Та ко се у пролеће мање гази и сабија. Предсетвена обрада ради се герминатором – „тврда постеља, а мек покривач“, у једном, евентуално два прохода.
Постоји много сорти црног лука. Избор диктира тржиште. Код нас се траже округле главице белог меса, жуто-браон овојних листова, танког врата луковице и пречника 40–70мм. Хибриди црног лука за складиштење морају имати висок садржај суве материје, и велику чврстину главице и овојних листова због механизоване „жетве“ и манипулације у складишту.
Корен лука је слабе усисне и продорне моћи, те захтева довољне количине лако приступачних хранива у зони коренових длачица. Сваких 10 тона овог поврћа усваја 40kg N, 15 P2O5 и 60kg K2O по хектару. Норма ђубрења се одређује на основу анализе плодности земљишта и планираног приноса. Време уношења хранива ваља ускладити с динамиком раста и развоја црног лука. До фазе три права листа црни лук усваја врло мало хранљивих елемената. Биљка се храни из резерве семена и развија секундарни коренов систем. Довољне количине фосфора су битне за развој кореновог система.
У току интензивног пораста надземне масе, а то је период од три права листа па до почетка формирања главице, захтеви за хранивима се повећавају. Нарочито је битно да се обезбеди довољно азота који омогућава правилан раст и развој лисне масе која ће обезбедити храну за формирање квалитетне луковице. Црни лук боље реагује на нитратну форму азота (NO3), те за ђубрење треба бирати таква хранива или она са 50 процената азота у тој форми.
Две трећине планиране количине фосфора и калијума ваља унети пре сетве и 20–25 процената азота. Остатак се додаје у неколико прихрањивања, почев од почетка интензивног пораста надземне масе. Азотна ђубрива се примењују до формирања луковице. Ако се ради касније смањује се садржај суве материје, а тиме и квалитета луковице. Пожељно је да калијум буде у форми K2SO4 (калијум-сулфат), јер лук има повећане захтеве за сумпором. Ђубрива обогаћена микроелементима имају предност, а ово поврће боље усваја хранива када се користе водорастворљива ђубрива заједно са наводњавањем.
Црни лук има ситно семе, пречника два-три милиметра, те захтева прецизне и наменске сејалице. Препоручује се уједначена дубина сетве (1,5 до 2цм). Дубока сетва изнурује клицу и одређен број биљака за време клијања и ницања пропада, а повећава се и напад паразита. Плитка сетва носи опасност да биљка, због специфичног ницања (петља), избаци коренчић изван земљишта и пропадне. Склоп зависи од карактеристика хибрида и препорука селекционара. Генерално, потребно је остварити склоп 600.000–700.000 биљака по хектару, што се постиже са 3,0 до 3,3 сетвене јединице од 250.000 семенки. Предност ваља дати пилираном семену третираном фунгицидима и инсектицидима. Сеје се на гредице са пет до девет редова под једнаког међуредног размака, или се усејава шест редова у три двореде траке, или 8 редова у четвореде траке, чиме се добија боље проветравање усева, и повољан вегетациони простор. Успостављање бољег контакта између семена и земљишта по стиже се ваљцима који се налазе иза сетвеног улагача.
Производња црног лука директном сетвом не може се остварити без наводњавања. Сетвени слој је веома плитак – један и по до два центиметра, па се брзо исушује. Овај слој мора се одржавати влажним, што се остварује малим нормама заливања (10мм). Велике норме наводњавања, или пљусковите кише, могу створити покорицу која отежава, или онемогућује ницање, а може и да тек изникле биљке „подигне“, одвоји коренов систем од земљишта испод покорице те он остане у ваздуху. После формирања првог правог па до фазе три-четири листа, примарни клицин коренак одумире и развија се секундарни коренов систем. Норма заливања се креће 10–15мм.
Ова фаза развоја лука је критична због више чинилаца. Због превлажености, биљчице ће формирати плитак и слабо развијен корен, а због недостатка влаге могу и пропасти, јер је коренов систем развијен у површинском слоју земљишта. У фази од тричетири права листа па до почетка формирања главице, заливне норме се крећу од 20 до 25мм воде.
Највеће захтеве за водом црни лук има у периоду формирања главице, а он је обично пропраћен и високим температурама. Услед земљишне и атмосферске суше, биљка повлачи воду из листова и убрзава зрење. Прво се јавља жућење врхова листова, и у тој фази процес је реверзибилан, односно, правилним наводњавањем може се зауставити и луку вратити свежина. Уколико се овакви симптоми појаве, биљке ваља прихранити фолијарно калцијумом (дисбаланс водног режима изазива и дисбаланс усвајања Ca) и правилно наводњавати. Када се појави некроза врхова листова, процес постаје иреверзибилан и никаквим каснијим мерама не може се утицати на њега. На некротираном делу листа могу се развити секундарни патогени – гљиве из рода фузаријум и ботритис. Наводњавање треба прекинути кад биљке покажу прве знакове зрења (омекшавање врата луковице).
Корови могу да смање принос и квалитет црног лука, а у екстремним случајевима – и да униште усев. Због тога се после сетве а пре ницања користе хербициди на бази пендиметалина (Стомп 330Е, Занат 330Е) у дози 5л/ха. Време примене треба приближити моменту ницања да би биљке имале што дужи ефекат заштите. Када лук никне, па све до фазе добро развијеног првог правог листа, не треба прскати хербицидима због фитотоксичности. После тога, широколисне једногодишње корове ваља третирати препаратима на бази оксифлуорфена (Гоал и др) или флуроксипирмептила (Старане 250, Бонаца ЕЦ) у зависности од врсте корова. Препарате на бази оксифлуорфена (Гоал) не треба користити два дана пре и после наводњавања или падавина да би лук могао да формира карактеристичну воштану превлаку на листовима. Уколико је воштана превлака слаба може доћи до пролазних фитотоксичних ефеката попут деформације и дисколорита листова.
Ако се појави паламида (Cirsium spp.) или горчика (Sonchus spp.) употребљавају се хербициди на бази клорпиралида (Лонтрел 100 и др.). Најранија примена је у фази добро развијеног првог листа у дози 0,7л/ха, а касније до 1л/ха.
За сузбијање травних корова постоји широк спектар препарата (Фусиладе форте, Сунце, Агил 100 ЕЦ и др.) и препоручује се сплит третман да се не би допустило коровима да усеву лука одузимају храну и воду.
Као и друго поврће, и црни лук напада много паразита и штетних инсеката. Најбоља заштита је превентива. Уколико се доследно спроводи технологија производње, напад патогена ће бити умногоме смањен. Од гљива, луку највећу штету може да причини Sclerotium cepivorum, проузроковач беле трулежи. Развија се током целе вегетације, али и у складишту. Правилна агротехника умногоме смањују интензитет напада. Друга, али не мање значајна је Botrytis cinerea, изазивач трулежи главице.
Ботритис напада луковице у пољу, али и у складишту, а такозване лисне форме овог патогена заражавају листове и смањују фотосинтезу, а самим тим и принос. Паразит презимљава у земљишту те је плодоред једна од најзначајнијих превентивних мера.
Пламењача лука (Peronospora destructor) једно је од најштетнијих обољења овог поврћа код нас. Први симптоми су бледе или жућкасте овалне пеге које касније посиве јер патоген спорулише. Пеге некротирају и спајају се тако да листови изгледају као спаљени. Патоген се с листова спушта у главицу и она пропада. Гљива презимљава у арпаџику, изводницама, самоницима, те су они извор заразе за следећу сезону. Уништавање самоника и садња здравог арпаџика и изводница су врло значајне превентивне мере.
Луку највеће штете праве инсекти који живе у земљишту. Међу њима, најопасније су грчице – ларве гундеља (Scarabaeidae) и скочибубе – ларве жичара (Elateridae), а ту су и подгризајуће совице (Noctuideae). Сузбијају се гранулисаним инсектицидима. Најбољи и најефикаснији начин је када се примене заједно са сетвом. Сејалице су опремљене депозиторима и инсектицид се полаже испод или са стране семена. Користи се Примидекс форте, Volley 20 СП и др. Појединих година ретке су парцеле на којима нема лукове муве (Hylemia antiqua). Први лет је крајем априла или почетком маја. Ларве се убушују у влажно стабло лука и због тога листови жуте и вену. Друга генерација лети почетком јула, а евентуално трећа – крајем августа. Примена земљишних инсектицида смањује напад, јер се уништавају лутке које презимљавају у земљишту. Касније се сузбија инсектицидима попут Volley 20 СП.
Ларве луковог рилаша (Ceuthorrynchus saturalis) се убушују у унутрашњост лиске и ту се хране. Симптоми су слични као код лисних минера. Одрасли, који презиме, хране се рано у пролеће, када се и сузбијају. На луковима се јављају и две врсте трипса: цветни (Frankliniella occidentalis) и дуванов трипс (Thrips tabaci).
С. Мујановић
Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.
