За сузбијање црвене воћне гриње током лета могу се користити спиродиклофен, етоксазол, ацеквиноци, а фунгициде из групе дитиокарбомата не треба користити, јер штетно делују на предаторске гриње.
Пише: Биљана Ненковић
Заштита воћњака од црвене воћне гриње отежана је током летњих месеци. Због високих темепратура ваздуха и присуства старијег лишћа, заштитна средства су мање ефикасна, јер је њихово усвајање теже него у пролеће. Према речима Горана Варјачића, дипломираног инжењера за заштиту биља из Крагујевца, током летњих месеци заштиту треба примењивати у вечерњим сатима, када температура ваздуха падне испод 28 степени.
– За сузбијање црвене воћне гриње током летњих месеци могу се користити: спиродиклофен, етоксазол, ацеквиноци. Једна од важнијих мера у сузбијању ове штеточине је очување популације предаторских гриња, које су већ присутне у воћњаку. Њих чувамо применом селективних инсектицида. Поред тога, фунгициде из групе дитиокарбомата не треба користити током лета, јер штетно делују на предаторске гриње – каже дипл. инг. Варјачић.
Штеточина интензивних засада
Црвена воћна гриња (Panonychus ulmi) штеточина је, пре свега, интензивних воћних засада. На појединачним стаблима се веома ретко појављује. Штеточина се појављује на здравом лишћу, али је примећено да напада и воћњак у коме је прекомерна примена азотних ђубрива.
– Примећено је и да њеном развоју погодује и већа количина прашине на лишћ,у која ту доспева приликом обраде земљишта – додаје Варјачић.
У лето лишће почиње да жути, а потом поприма карактеристичан оловни изглед. Може пре времена да почне да опада. Понекад се штета од цвене воћне гриње одрази на принос у наредној сезони. Наиме, долази до слабијег развоја пупољака за следећу годину, јер она полаже јаја у наборима грана, око пупољака и пукотинама коре. Највеће штете настају у најтоплијим месецима у години, у јулу и августу.
Дефицит хранљивих материја
Црвени паук је величине од 0,3 до 0,5 милиметара. Прво насељава доњу страну листа, а оштећења се виде у облику беличастих пегица, које касније добијају бронзану боју. Критичном бројношћу сматра се више од два паука по листу, на половини листова.
Црвене воћне гриње презимљавају у стадијуму јаја. У нашим условима развије се 5 до 8 генерација годишње, које се међусобно преклапају. Једна одрасла женка може да положи између 50 до 150 јаја. Животни век јој је од 12 до 18 дана, те због тога долази до преплитања генерација. Женке јаја полажу најчешће на двогодишњим гранама, у рачвама и у пукотинама коре.
Почетком августа један део женки већ почиње да полаже зимска јаја. Штетност црвене воћне гриње је високо на лествици, због чињенице да сви покретни стадијуми ове врсте – од ларве до паука – интензивно сисају сокове из листа. Тако њихова исхрана почиње од раног пролећа и траје све до касне јесени. Резултат јаког оштећења биљке је дефицит хранљивих материја, јер биљка губи листове и трпи стрес. Затим долази до смањења пораста младара, а мења се састав и однос киселина и шећера у плодовима, што отежава њихово чување.
Оквир:
Лишће се суши, леторасти успоравају
За воће су штетни сви покретни стадијуми гриње. Они се хране соковима из лишћа. Раст летораста је успорен и они постају осетљиви на измрзавање. Прво се појављују жућкасте тачкице које убрзо добијају љубичасто-црвенкасту или љубичасто- смеђу боју. Штеточине се скупљају око жила на лишћу, „тачкице“ се спајају и лист почиње да се суши. Гриња сиса сокове листа, што доводи до поремећаја хлорофила, фотосинтеза се смањује и долази до губитка воде. Касније ткиво постаје некротично.
