Кад јаки ветрови одувају лишће с дрвећа и воћака тек тада се у крошњама голих грана могу запазити зелена “гнезда”, лоптасти жбунови. То је имела (Viscum album), полупаразитска зимзелена биљка, јајастих, дебелих кожастих листова који се налазе на танким жутозеленимста гранчицама. Она краде воду богатуминералним материјама из биљке домаћина, док је сама способна за процес фотосинтезе.
Имели пријају биљке с меком кором, кроз коју ће лакше доћи до хране. Брзо се шири, па некада запоседне бројна стабла врбе, липе, брезе, јасена, храста, али и јабуке и крушке. Ако се задржи више година, у стању је да “зарази” читав воћњак и разори стабла.
Превентива шлогу
Имелиним отровним слузавим бобицама хране се птице и преносе их с дрвета на дрво. Семенка се својим лепљивим нитима везује за кору дрвета на којој клија и развија се у одраслу биљку. Цвета у априлу, а плодови сазревају крајем јесени. Колико су бобице имеле драге птицама говори и податак да је дрозд имелаш назван по овој биљци.
Нека народна имена, на која упућују стари записи, као што су вештичија стопа или метла, говоре да је имела прастара биљка коју су користили наши преци. Друиди, келтски свештеници, сматрали су је лековитом и приписивали јој чаробну моћ. За време свечаног ритуала одсецали су је златним ножевима и срповима и користили као лек за све болести, најчешће против епилепсије, грчева и хистерије, те за лечење промрзлина.
То нам је потврдио и проф. Никола Марчета из Новог Сада, аутор књиге “У природу по здравље”, у којој је између осталог изнео и сопствена искуства с имелом, те нагласио да је она одличан лек против закречења артерија. Веома се цени и препоручује код можданог удара (шлога), који се највероватније неће ни појавити ако се имела узима превентивно. Посебно добре ефекте има у лечењу срца, било да се ради о ангини пекторис, постинфарктним сметњама, срчаним тегобама после вирусних инфекција или о старачким срчаним слабостима. Користи се за лечење високог крвног притиска, артериосклерозе, поремећаја срчаног ритма, слабости нервног система и отклања све пропратне појаве као што су несвестица, зујање у ушима, поремећај вида, несаница.
Идеална за дијабетичаре
Нормализује рад панкреаса, те је идеалана за дијабетичаре. Побољшава метаболизам и рад органа за варење.
Може се користити и као лек за заустављање крварења из носа, плућа, црева.
Лековитост зависи и од домаћина на којем паразитира. Доказано је да имела с крушке најбоље стабилизује крвни притисак и да је најлековитија захваљујући активним састојцима као што су лектини, алкалоиди полипептиди, флавоноиди, вискотоксин, холин, хистамин, восак, лигнин…
Иако је и данас многи сматрају бескорисном и отровном, поново је привукла пажњу истраживача када је откривено њено антиканцерогено деловање. Истраживања професора Роланда Гросман Матицека са универзитета у немачком граду Хајделбергу, где је центар за истраживање лековитости имеле, показала су позитивно деловање на оболеле од злоћудних тумора и артритиса.
Сакупљање у децембру и јануару
Најбоље је да се листови и гранчице “убирају” у периоду пуне зрелости плодова, у децембру и јануару. Међутим, то се може учинити и крајем зиме, односно у марту, јер касније имела није лековита. Одсеца се цео грм до коре стабле, а затим се одстрањују превише одрвенели делови, отресају преостале бобице и суве гранчице. Суше се само танке гранчице с листовима, најбоље на што јачој промаји. Добро је осушена кад се мрви између прстију, а важно је и да задржи природну боју.
Имелу не смеју користити оболели од сиде и туберкулозе, а не препоручује се ни трудницама и мајкама које доје.
Бобице треба држати подаље од деце и кућних љубимаца пошто могу изазвати повишену температуру, пролив и халуцинације.
Од имеле се припрема чај, тинктура и водени екстракт, вино и мелем, али се користи и свеж сок.
Келтски култ имеле
Радо се сећамо стрипа и цртаних филмова о симпатичним Галима – Астериксу и Обеликсу и њиховом сеоском свештенику Аспиникусу, који им је кувао чудесни напитак од имеле, захваљујући ком добијају надљудску снагу.
Келтски култ имеле био је толико распрострањен и снажан, да су се многи обичаји сачували и данас. Један од најпознатијих је кићење врата имелом за Божић по Грегоријанском календару.
Римљани су легализовали бракове тако што се младенци морају пољубити испод имеле. Веровали су да се тим пољупцем рађа вечна љубав. Приписивали су имели магичну моћ и као талисман је носили за срећу и плодност.
Сок против астме
Свеже листове и гранчице имеле опрати и још док су влажни исцедити у соковнику. С мало воде помешати 25 капи овог сока и попити ујутро на таште и увече пре спавања.
Има позитиван утицај у случају неплодности, лупања срца, ноћног напада астме, бубрежних и болести плућа.
Чај без кувања
Имела се не кува. Припрема се хладним натапањем тако што се увече у два децилитра воде стави уврх пуна кашичица имеле. Ујутро се процеди, мало загреје и пије незаслађен чај у гутљајима.
Кад се потроши 100 грама имеле, прави се тромесечна пауза. Међутим, ако је особа имала шлог, чај се конзумира током шест недеља. Прве недеље теба узети три шоље чаја дневно, следеће три недеље по две шоље и још две недеље по једну. Прва шољу чаја пије се пре и после доручка, друга пре и после ручка, а трећа пре и после вечере, сваки пут по пола шоље.
Тинктура против рака
Справља се тако што се 200 грама имеле и 100 грама белог лука прелије литром јаке комовице и остави десетак дана. Процеди се и узима супена кашика три до четири пута дневно.
Прочишћава крвне судове и делује антиканцерогено.
Вино за срце и имунитет
Корисно је код свих поремећаја у раду срца и јачања имунитета, а припрема се од 20 грама имеле и литра белог вина. Флаша се добро затвори и чува на топлом месту пет дана. Након тог времена процеди се и пије ракијска чашица, три пута дневно.
Водени екстракт
Кашичица у прах уситњене имеле размути се у два децилитра воде и остави четири сата. Затим се процеди и половина пије ујутро, а остатак увече.
Мелем од бобица
Свеже бобице имеле се помешју у једнаким деловима са хладном свињском машћу. Користе се у случају испуцале коже и промрзлина.
Мешавина против грознице
Направи се мешавина за чај од шест биљака, и то имеле, нане и вратића по 10 грама, а матичњака, јагорчевине и хајдучке траве по 20 грама. Све биљке се помешају, па четири супене кашике прелију литром кључале воде, а посуда поклопи и остави један сат. Затим се процеди, улије у термос и пије током целог дана.
Лек за хронични нефритис
Помешати по 20 грама имеле, раставића, кукурузне свиле, глога и брезе. Одвојити три супене кашике смесе и прелити са 7,5 децилитара хладне воде. Додати на врх ножа соде бикарбоне и загревати до кључања. Скинути са шпорета и оставити два сата да се приохлади. Процедити и пити у току дана.
Д. Радивојац
Добро јутро број 560 – Децембар 2018.
