Још је Карло Велики у 9. веку наредио њен обавезан узгој, јер веровало се да штити кућу и домаћине од грома, пожара, града, болести, злих сила, а користила се и за лечење. – Свеже цеђен сок из листова помаже у случају нервног растројства, падавице, немирних снова и страхова, ауситњени листови благотворно делују против брадавица, чирева, рана и опекотина, курјих очију, те болних места насталих услед гихта. – Веома је скромна, не тражи посебне услове. Довољно је само мало светла и топлоте па да расте, шири се и цвета
На крововима старих кућа, салаша и вајата покривених бибер-црепом још увек се могу видети ружице меснатих, сочних листова шиљатог врха, груписане у розету. То су чуваркуће, у народу познате и као жедњак, уховник, цмилић, тресет, можек, громова трава, дивље смиље, у злу добра…
Чуварица здравља, како је још називају, има латински назив Sempervivum tektorum L., који говори да је “увек жива”, а односи се на својство биљке да преживи веома неповољне услове, хладне зиме с јаким мразевима, сиромашна и каменита тла.
Чуваркућа је сукулентна биљка. У својим задебљалим листовима, који су без мириса, слузави и киселкасти, чува воду и тако преживљава сушна раздобља. Стога се не треба бојати да ће та прворазредна уметница преживљавања нестати.
Соком против акни
Ако вас муче бубуљице, не оклевајте да испробате чуваркућу. Лице се намаже уситњеним листовима или соком и остави пола сата, а на бубуљице се привије пресечен лист и причврсти комадићем фластера. Учинак је невероватан, лице глатко, с мање видљивим борама.
У саксији и увек при руци
Још у време Карла Великог, у 9.веку, који је наредио узгој 72 важне биљке, међу којима и чуваркућу, веровало се да штити кућу и домаћине од грома, пожара, града, болести, злих сила, а користила се и за лечење. О томе колико је веровање било уврежено у народу илуструје пословица “Боље чуваркућа на крову, него два пса испред куће”.
Иако је пореклом из Мексика, ова вишегодишња зељаста биљка одомаћила се у целом свету, на свим континентима, а на нашим просторима пре скоро 1.000 година. Веома је скромна, не тражи посебне услове. Довољно је само мало светла и топлоте па да расте, шири се и цвета.
Ружичасти цветови, који могу бити и бели и жути, развијају се на стабљикама од јула до септембра. Затим плодоноси у облику мешка с мноштвом семенки, па розета нестаје.
Размножава се бочним изданцима, из којих настају нове розете, и тако се шири. Може се гајити у саксији и увек имати при руци.
Лек за све бољке
Чуваркућа је изузетно лековита и не упоређују је тек тако с алојом. Користи се углавном свежа. За лечење овом биљком, сигурним народним леком, везани су народни обичаји. Веровало се да неутралише деловање штетне енергије, промене времена, последице стреса и негативних мисли, али и да помаже у исцељењу болести, смирује и стабилизује нервни систем, брзо избацује штетне материје из организма, нарочито после славља кад се неумерено једе и пије. Она „извлачи“ из учмалости, те повећава радну способност. Речју – отклања све бољке.
Садржи јабучну и мрављу киселину и њихове соли, флавоноиде, алкалоиде, али и танине, биљне слузи, масно уље, смолу… Богата је антибактеријским материјама и полисахаридима, на која су усмерена савремена истраживања, пошто се њима приписује деловање на имунски систем и канцер.
За лечење се користи свеже цеђен сок из листова, који помаже у случају нервног растројства, падавице, немирних снова и страхова…
Уситњени листови или сок благотворно делују против брадавица, чирева, рана и опекотина, курјих очију, те болних места насталих услед гихта. Облог од свеже цеђеног сока помаже и ублажава болове и смањује оток од убода инсекта, било да је реч о пчели, оси или комарцу.
Сок против болног ува
Свеж сок се од памтивека користи као терапија за упалу ува и наглувост, нарочито ако је последица накупљања церумена, чврстог жутог секрета. Сок чуваркуће га раствара, што доводи до попуштања притиска у ушима.
Против болова у ушима узима се неколико листова, преполови и исцеди у уво неколико капи. У ушној шупљини треба да стоји кратко, што је довољно да бол попусти, а затим потпуно престане.
Маска за масно лице
Користи се за чишћење масног лица склоног бубуљицама. Мало паковање квасца размути се с мало млаке воде да се добије кремаста маса, у коју се затим умеша кашика исцеђеног сока од чуваркуће. Нанесе се на лице, а кад се осуши, неопходно је испирање млаком водом. Да би кожа добила додатни тон, лице треба испљускати хладном водом.
Маст за опекотине и ране
У 300 грама топле свињске масти умеша се прегршт свежих уситњених листова чуваркуће и остави током ноћи. Ујутро се смеша загреје, процеди и налије у припремљене зделице. Ова маст се препоручује за ублажавање озледа, модрица, нагњечења, фистула и гнојних рана које дуго не зарастају. Добра је и за скидање пега од сунчања.
Чај против чира на желуцу и афти
Уколико имате чир на желуцу, пробајте чај од чуваркуће. Једноставно се припрема и веома је лековит. У четврт литра воде ставите 15 свежих листова чуваркуће и кувајте петнаестак минута, а затим процедите и оставите да се прохлади. Ујутро попијте шољу чаја на празан желудац, а касније, сваког сата по једну супену кашику, док не попијете припремљену количину.
Овај чај је добар и за испирање уста ако се појаве афте или ранице, те за испирање грла захваћеног гнојном ангином.
Лек за миоме и цисте
Многи су овај народни лек пробали и заклињу се у његову делотворност, а ево како се прави: 300 грама сочних листова чуваркуће и 500 грама домаћег меда помешати, сипати у мање тегле, затворити их, умотати у фолију и чувати у фрижидеру. Користи се ујутро, кафена кашичица на празан стомак, па се пола сата не једе и не пије.
Тинктура за желудац
Уситните листове чуваркуће и потопите у исту количину 70-процентног алкохола или добре комовице. Три пута дневно узима се по 15 до 20 капи у пола чаше воде. Помаже после операције желуца или у случају да се појаве чиреви.
Лек за хемороиде
Припрема се од 300 грама уситњених листова чуваркуће, 750 грама ливадског меда и једног лимуна који је претходно опран и одстојао један сат у води у којој је отопљена кесица соде бикарбоне. Добро га испрати, исецкати, па помешати с уситњеном чуваркућом. Затим се све самеље, процеди кроз газу и дрвеном варјачом измеша с медом.
Чува се у фрижидеру и узима ујутро, кафена кашичица, пре јела.
Д. Радивојац
Добро јутро број 560 – Децембар 2018.
