Када радилице раније истерују трутове из кошница, пчелари кажу да ће зима брзо доћи. По томе, зима је већ ту, јер су још у августу примећени трутови на полетаљкама, пчеле су их почеле избацивати. Неуобичајено рано! Зашто? Да ли их је преварило време? Стала паша? Или немају довољно хране? Тешко је знати њихову ћуд! Баш као што у „Новом пчелару“ Аврам Максимовић о радовима у новембру пише: „Пчелара ће време научити шта са пчелама треба да ради“. И тада, пре више од два века, а и сада, то се није променило, али се унапредила технологија пчеларења. Пчеле живе у складу са природом и презимљавају захваљујући свом друштвеном животу.
Новембар је месец када на пчелињаку има најмање посла. Пчеле су узимљене, у кошницама нема легла и потрошња хране је врло мала, а пчелари су обезбедили услове за мировање. Пчелињак се обилази ради контроле стања.
Школе за почетнике, предавања за искусне
Зимски месеци посвећују се стручном усавршавању и читању сад већ богате пчеларске литературе. Скоро свако друштво пчелара у Војводини и читавој Србији организује зимска предавања, на којима се размењују искуства и стичу нова знања, и школе за почетнике, које су све масовније и окупљају све млађе љубитеље природе и пчела, што је добар знак за пчеларство. Ти скупови су драгоцени јер се на њима сумирају резултати минуле године, уочавају грешке направљене случајно, из експеримента или из незнања. Али, пошто се у пчеларству примењује правило да правила нема, онда се увек полемише о два и више решења насталих недоумица.
Tако се на друштвеним мрежама повела дискусија о вентилацији у кошници и питању да ли пчеле боље презимљавају са жичаном подњачом или затвореном дубоком подњачом.
„Некада давно, када сам почињао да пчеларим, отац ми је 1973. купио 20 ДБ кошница са 12 рамова и преградном даском, дебљина зида 3 цм, отвор у пуној подњачи са мрежом и одоздо поклопац кружног облика који се затварао рајбером, ткз. бугарке. Тад је то требало, а и сад на ЛР кошницама имам мрежу преко целе подњаче и не затварам. Шта је правило, шта није, оба типа успешна, укупно 460 кошница. Ипак, већа потрошња меда је са пуном подњачом“, пише Бранко Богдановић, док Ненад Стојков, који има искуство у коришћењу обе подњаче, наводи: „Имам пуне мрежасте подњаче које никада не затварам. И пчеле их никад не лепе прополисом, никад их не затварају својим телима накупљајући се на подњачи, лепо их чисте, нема разлике у потрошњи и производњи меда, боља је вентилација, радио сам са обе, сад само са антиварозном подњачом.“
„Сто педесет антиварозних подњача затварам, тј. преправљам их на пуне. Пуна подњача и пуна поклопна даска и све што је потребно за вентилацију и по највећим врућинама је округло лето на сваком телу и десетак рупа фи 8 на предњој страни поклопне даске. Нема тихе грабежи, нема промаје, увек уредна и чиста, нема мрава и восковог мољца“, коментарише Дејан Тесовац.
Иако је сада у тренду жичана антиварозна подњача, искусни пчелари сматрају да ће се пуна подњача врло брзо вратити у пчелињаке. То потврђују и они који пчеларе са полошком, иако таквих кошница има знатно мање у односу на ЛР и ДБ, у полошки пчеле немају проблема са вентилацијом, у кошници нема влаге а ни буђи. И оно најважније – само јака и здрава пчелиња заједница у сваком типу кошнице успешно презимљава.
И клубе се на топлоти шири
Клубе чине језгро и омотач. У централном делу клубета су младе пчеле, а у омотачу старије и истрошеније, које формирају изолациони прстен чија је дебљина од 2,5 до 7,5 цм, што зависи од јачине друштва и спољашње температуре. Што су температуре ниже, кора (омотач) расте и клубе се скупља, и обрнуто – повећањем температуре кора се смањује и клубе се шири. Пчеле се размештају тако да користе топлоту из суседне улице. Периодично, мењају своја места. У кори су док у желуцима имају хране. Кад је потроше, пчеле „урањају“ у клубе, подижу се до хране, напуне желудац медом и уступају место другим пчелама из клубета. Омотач одржава топлоту коју троше пчеле у средини клубета. У кори клубета температура је од 6 до 12 ºЦ, док је у језгру минимум 24,5 степени.
Заштита од ветрова, детлића, мишева, ровчица
Најважнији посао у новембру је да се пчелама обезбеди потпуни мир, да се пчелињак заштити од јаких ветрова, који могу да нанесу већу штету од снежних падавина и веома ниских температура. Опасно је да ветар дува у лето, те га треба заштитити заштитником или тер-папиром. Ако временски услови дозволе, пчелињак може и да се огради. Тиме се спречава и приступ домаћим и дивљим животињама, које могу да наруше мир на пчелињаку. Понекад и птице могу да узнемире пчелиње друштво, скупљајући угинуле пчеле са лета. Најопаснији је детлић који, када се нађе на пчелињаку, пробија кошнице и храни се пчелама, што може да угрози цео пчелињак. Дакле, свако шушкање, куцање или гребање по кошницама може да узнемири пчеле те да по најјачој зими оставе клубе и крену на лето. То се искусном и добром пчелару неће догодити!
Ако су лета била смањена, треба их отворити да у кошнице може да допире свеж ваздух, али ваља ставити чешљеве, да мишеви или ровчице не могу да уђу. Посматрањем лета кошница, пчелар може да примети да ли су мишеви или ровчице улазили. Ако на полетаљкама има више измрвљеног саћа, у кошници је миш, а ако приметите изгрицкане пчеле, знајте да је ту ровчица. Ови глодари могу да направе велику штету на пчелињаку, јер пчеле не могу да се бране када су у клубету.
Мишевима прија топлота у кошници, те кад се у њу настане, ту се и размножавају. Због тога су неопходни чешљеви, али свакодневно треба пратити временске услове а када отопли, чешљеве ваља скинути да би пчеле могле лакше да очисте кошницу. Пажљиво очистите мртве пчеле са лета да би се омогућило правилно проветравање кошнице. Такође, ако падне снег, препоручљиво је да га скинете. Није проблематичан снег, већ лед који може да затвори лето и поремети вентилацију.
Јача друштва – безбеднија зима
Тихомир Јефтић је својевремно много писао и саветовао пчеларе како да остваре циљ. Између осталог, о утопљавању кошница он наводи: „Велика је дилема пчелара да ли треба да утопљава кошнице са пчелама. Пракса је показала и научна истраживања потврдила да већу пажњу, ради успешног зимовања, треба поклонити самим пчелињим друштвима, да треба настојати да она у току читаве године буду јака, да у прејесењем периоду изведу што је могуће више младих пчела, да буду обезбеђена довољном количином хране, са доста полена и, разуме се, да су здрава.“
Падом температуре на +13 ºЦ и ниже пчеле се концентришу близу лета на рамове из којих је изашло последње легло и формирају зимско клубе, у којем матица и пчеле радилице мирују и зимују, трошећи резервну храну најмање у току године. Јака пчелиња друштва клубе формирају на температури од +8 ºЦ, средња при +10, а слаба од +12 степени. Око 75 одсто површине рама коју клубе заузима су ћелије без меда, јер су тада губици топлоте најмањи. Ако би пчеле формирале клубе на сатовима са медом, губици топлоте би били три пута већи. Горњи део клубета запоседне доње крајеве рамова са медом и поленом, и пчеле увек имају загрејану храну. Како пчеле троше храну, тако се клубе помера навише. Размена материја и потрошња енергије у зимском клубету се знатно смањују. Што више пчеле успоре животне процесе, мање троше храну и боље економишу са унутрашњом резервом за предстојеће пролеће.
М. Воргић
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
