Дан заштите природе Србије установљен је Законом о заштити природе 2009. године како би се јавности представио значај очувања природне баштине. За Дан заштите природе у Србији одабран је 11. април зато што је тога дана 1949. године први пут установљен статус једног подручја као заштићеног природног добра, а то су водопади у оквиру Споменикa природе „Велика и Мала Рипаљка“ на територији општине Сокобања, саопштио је Завод за заштиту природе Србије.
Како је наведено у саопштењу ове године, у ситуацији спровођења мера сузбијања ширења короновируса Covid 19, посебно је значајно указати да је очувана и незагађена природа значајан савезник у превазилажењу настале пандемије и очувању здравља.
Поштовање и спровођење мера које је Влада Републике Србије прописала, како здравствено-хигијенских, тако и социјалног дистанцирања, значајно је како би одговарајући процеси у природи својим деловањем и стабилношћу онемогућили ширење корона вируса Covid 19. У циљу објашњења ових процеса сарадници Завода за заштиту природе Србије припремили су стручно-информативни текст о општим одликама вируса, са посебним освртом на корона вирусе у природи у светлу савремених истраживања. Комплетан текст доступан на интернет порталу Завода – www.zzps.rs
Национални дан заштите природе повод је да се реализују акције како би се указало на значај и вредности природе. Ове године у складу са спровођењем мера у спречавању пандемије оне се реализују путем савремених средстава електорнске комуникације, преко портала и друштвених мрежа Завода.
Како би Дан заштите природе био обележен и уједно настављена сарадња са школама у образовању младих за еколошки одоговорне грађане, Завод за заштиту природе Србије позива просветне раднике да за потребе наставе на даљину користе сазнања и информације о природи Србије које је Завод уобличио у форми филмова и видео презентација за реализацију тема из предмета: биологија, географија, свет око нас и чувари природе. Овај позив упућен је и свим грађанима који су заинтересовани да спознају природу наше земље.
Више од осамдесет презентација груписано је у четири целине: Геодиверзитет и геонаслеђе, Заштићена подручја Србије – национални паркови, паркови природе, специјални резервати природе, споменици природе, предели изузетних одлика и др., Заштита биодиверзитета и екосистема и Заштита природе, климатске промене, обновљиви извори енергије, које се могу преузети преко линка http://www.zzps.rs/wp/skole/ у одељку програми за наставнике. На овом линку доступни су и видео записи о природним добрима.
Богатство природе Србије, која представља један од 158 центара светског биодиверзитета, огледа се у присуству великог броја станишта као што су степе, пешчаре, слатине и шуме прашумског карактера у кањонима и клисурама дивљих река и планина, што чини да наша земља представља један од шест центара биодиверзитета Европе, са разноврсним екосистемима од субмедитеранског до субарктичког типа. Наши најочуванији и најзначајнији делови природне баштине чувају у оквиру система 470 заштићених подручја која заузимају површину од 7,66 одсто територије Србије.
О значају биљног и животињског света наше земље говори и податак да, и ако Србија заузима свега 0,82 одсто европског континента, у њој живи 18,6 одсто васкуларне европске флоре, док у фауни кичмењака предњаче птице, са заступљеношћу од 66 одсто. Тренутно, становници природе који се нису могли видети у појединим урбаним зонама, услед смањења кретања људи, поново се враћају на некадашња станишта, о чему нам сведоче слике које стижу из целог света. У нашој земљи мала је вероватноћа да ће у градове ући крупни сисари попут јелена, медведа, вукова и сличних животиња, с тим да могу бити уочљивије животиње које су, иначе, редовни становници наших градова. Животиње које живе на периферији градова, као што су лисица или шакал, могу заћи дубље у урбане зоне градова у потрази за храном. Наравно, не треба заборавити да у градовима можемо видети и врсте које су ретке и угрожене на европском, па и светском нивоу, као што су, на пример, врсте из реда птица орао белорепан, мали вранац, ветрушка и многе друге.
Иако свету природе прија смањен интензитет кретања људи, и то пре свега у тренутном репродуктивном и периоду одгајања младих, који се сада одвија уз минимално узнемиравање од стране људи, постоје животиње којима, управо у овом периоду, треба наша помоћ. То су животиње које се налазе у зоолошким вртовима, прихватилиштима, јавним акваријумима и тропикаријумима и другим установама које имају своје место и улогу у програмима очувања ретких и угрожених врста, прихвату и збрињавању, али и образовању на тему заштите природе, а које, услед немогућности рада са посетиоцима, немају довољно средстава за исхрану и преживљавање животиња.
Р.Д.Ј.
