САНО: ДИГИТАЛИЗОВАНА ПРОИЗВОДЊА МЛЕКА – Педометри на кравама, фармери за компјутером

Све краве на фармама које користе ове системе, носе педометре који шаљу податке о њиховом кретању, а цео систем има и сензоре мерења састава и квалитета хране, врсте и начина муже, и јавља фармеру када шта треба да промени, како би се повећала производња млека или меса, или увела квалитетнија храна

Модеран фармер мора имати првенствено јаку жељу да користи дигитализацоне технике како би побољшао пословање. На темељу процене стручњака који имају искуства у раду, треба направити пројекат који ће побољшати производњу и вратити уложени новац.

Мали произвођачи млека и сточари, али и представници српских млекара, као и стручњаци чије је научно интересовање везано за сточарство и производњу млека, с пажњом су пратили излагање представника копаније Сано – који су представили достигнућа своје фирме у области дигитализоване пољопривредне производње, одазвавши се на позив Немачке привредне коморе. Тема актуелна, испричана на правом месту – на мултиконгресу Serbian Visions 2019, недавно одржаном у Београду, нарочито ако се има у виду да је наша земља дигитализацију ставила у сам врх листе приоритетних задатака.

Сано је млада лабораторија, једна од најмодернијих лабораторија у Европи, намењена специјализованој аналитици сточне хране, у сарадњи с водећом лабораторијом за аналитику у пољопривреди у САД – CVAS (Cumberland valey analitical services).

Одговор на питање шта заправо представља прелазак с аналогног на дигитални начин размишљања и понашања уопште, а потом и у сточарству, дао је Бранимир Кампл, директор Сано групе за Југоисточну Европу.

• Појам дигитализације у последње време један је од највише експлоатисаних у јавном простору – рекао је др Кампл. – Проблем је, међутим, у томе што људи најчешће не знају начине на који дигитализација олакшава живот. Погрешно је мишљење да ће дигитализација радити посао уместо вас. Дигитализација није чаробно решење, морамо видети како се, користећи технологију на паметан начин, можемо окористити дигитализацијом и применити је да олакшамо и унапредимо посао. Дигитализација подразумева процесе који се збивају у разним сферама живота које управљањем софтвера омогућавају да долази до преузимања одређеног физичког дела рада  преко рачунара. Тако се ствара велики број података, а они служе за даљу обраду, чији је резултат унапређење радних процеса. Подаци се чувају на серверу или на „клауду, а могу да их користе и обрађују сви учесници у процесу.

У ситуацији у којој је индустрија информационо-комуникационих технологија закорачила у нову револуцију 4.0, пољопривреда, као једна од најстаријих грана, мора да корача веома крупним корацима, како би стигла остале производне гране. То се посебно односи на мала и средња пољипривредна предузећа, која се тврдокорно држе старог начина пословања, очекујући од државе да им субвенцијама, помаже да опстану на тржишту. Према речима Кампла, производња млека постала је модерна привредна делатност, а савремена решења, укључујући и она која нуди ова фирма, неопходна су ако произвођач жели да оствари сталан раст и профит, који је, на крају крајева, његов циљ.

• Ми имамо произвођаче који у великој мери у пољопривреди послове обављају ручно, највећи део њиховог радног времена посвећен је тешком физичком послу а таква слика није подстицајна за младе произвођаче и развој пољопривреде – упозорио је Бранимир Кампл. -. Али, ово није будућност наше пољопривреде, није у великој мери ни садашњост јер је код великог броја напредних произвођача дигитализациона техника узела маха. Пуно физичког рада замењује се механичким, а менаџер или власник фарме све мање физички ради, а све више седи испред компјутера, сакупља податке, анализира их и на темељу тих података доноси одлуке како да унапреди производњу.

Како је истакао, произвођач који нема жељу да повећа приход и повећа количину производа, боље да не инвестира, у такву технологију, јер га она може га само додатно финансијски оптеретити.

– Најгора ствар је уложити у нешто само зато што „има комшија. Унапређење пословања и повећање ефикасности основни су разлог улагања у технологију, ако тога нема, не вреди бацати паре. Модеран фармер мора имати првенствено јаку жељу да користи дигитализацоне технике како би побољшао пословање. На темељу процене стручњака који имају искуства у раду, треба направити пројекат који ће побољшати производњу и вратити уложени новац.

При томе, каже др Кампл, првенствено морамо променити менталитет, морамо увести дигитализацију у наше главе, схватити да нема будућности за класничне фармере. Ко жели да опстане на тржишту мора да постане предузимач. Подстицаји државе врло су корисни за производњу, али, каже др Кампл, морамо прекинути са грешком да калкулишемо подстицаје у дугорочну калкулацију, нарочито оне који се исплаћују по литри млека и по килограму меса. Такви подстицаји се у тржишним привредама укидају или смањују и замењују другим врстама подстицаја.

Сточарство јесте индустријска грана, али га не чине само велика индустријска постројења и хиљаде грла. Ова пољопривредна грана све се више окреће ка малим, породичним фирмама, које морају да испуне најважнији услов: да тржишту испоруче стандардизован производ, како би могао да буде употребаљив у осталим процесима прехрамбене индустрије, као и да буде произведен уз ниске трошкове, како би имао конкурентну цену.

Ефикасност производње може се повећати применом савремене технологије, коју је представио инжењер Томислав Босиљ, директор Сано Хрватска и вођа лабораторије, представљајући начине на које дигитализација утиче на модерне аналитичке методе које се користе у анализи оброка и како ти резултати утичу на укупни систем исхране. Тако смо сазнали да све краве на фармама које користе ове системе, носе педометре који шаљу податке о њиховом кретању, а цео систем има и сензоре мерења састава и квалитета хране, врсте и начина муже, и јавља фармеру када шта треба да промени, како би се повећала производња млека или меса, или увела квалитетнија храна. На тај начин повећава се квалитет млека и меса, повећава продукција и тиме подстиче раст профита.

• Од стотину фармера имате пет до десет посто који су отворени за нове иницијативе, за нове технологије и они ће по природи ствари прихватити све што им може користити – рекао је др Бранимир Кампл. – Такође, имате и оних десет посто који то никад неће урадити. Наш је задатак да се сконцентришемо на произвођаче који су спремни да прихвате нове технологије и створимо атмосферу у којој ће и оним неодлучнима та идеја бити прихватљива. Мислим да је управо улога медија у томе велика.
• Сано се на овом тржишту развијао највише захваљујући увођењу нових технологија – истакао је др Зоран Дамњановић, доктор ветеринарске медицине и Сано експерт за млечно говедарство, који је на примеру примене Афимилк система који користи Сано представио начин увођења дигитализације у млечном говедарству и његове резултате. – Само ако желите да напредујете, уложите новац, али морате да пратите како се остварује циљ који сте зацртали. Сано има инсталације на фармама које имају 40 крава, али и у великим системима с око хиљаду крава. У Србији је овај систем инсталиран на десетак фарми и оне одлично функционишу.

Просечног фармера, са око 20 крава, улагање у овај систем кошта око 10.000 евра, а ако примењује савете стручњака, инвестиција може да му се врати већ за годину дана, поручили су стручњаци.