У Црној Гори, која има већ десетак плантажних произвођача, дрен се простире малтене од обале мора, па до кршевитих предела и висина од 1.300 метара, не бирајући услове и не тражећи никакву заштиту, нити агротехнику.
Деценијама се бавимо лековитошћу дрена, од којег се праве чајеви, сокови или џемови, али је количина прерађених плодова занемарљива у односу на потенцијал плантажног узгоја, који подгорички професор др Вучета Јаћимовић покушава да промовише у Србији.
На питање да ли дрен може да се гаји на плантажи професор др Вучета Јаћимовић са Биодинамичког факултета у Подгорици одлучно одговара – може! Своју тврдњу темељи на двадесетогодишњем магистарском и докторском раду, током којег је закључио да ова занемарена воћка великог потенцијала може плантажно да се гаји и да донесе висок профит. Он тврди да дрен може да се преведе на плантажни узгој. И поред тога, плантаже у региону су реткост.
- Незахтевни и здрави дрен могао би одмах да постане део концепта органског узгоја. У Црној Гори има већ десетак плантажних произвођача дрењина. У Србији постоје интересовања и већ смо обавили разговоре за прве хектаре, али видећемо шта ће бити у будућности. Предност гајења овог воћа је у томе што није зависно од климатских услова и успева на готово свим земљиштима, па и у засенама или шумама. У Црној Гори дрен се простире малтене од обале мора, па до кршевитог предела и висина од 1.300 метара изнад нивоа мора. То је његова главна предност – каже проф. Јаћимовић.
Дани дрењина у Никшићу
-Сваки производ од дрењина је лако припремати и није потребан никакав конзерванс. Уколико би се остварили наши планови да се праве плантаже, долазили бисмо до великих количина здравих плодова, а мој циљ је да и у Србији промовишем тај концепт. Црна Гора је направила помак и у циљу промоције ове воћке, организовала у Никшићу „Дане дрењина“. Оно што тренутно може бити мали проблем јесте расадни материјал, односно плодне сорте и селекције. Саднице се могу добити и крчењем старих засада – објашњава др Вучета Јаћимовић.
Као створен за органски узгој
Овај црногорски стручњак своје искуство изнео je на Конгресу воћара и виноградара у Крагујевцу пред више од 140 научних радника из 12 земаља и многим произвођачима из Шумадије.
-Ово ће ускоро бити врло популарна производња из неколико разлога – рекао је. – Дрен сваке године заметне плод и донесе велику количину рода, чак и у лошим условима. Једна од великих предности је и то што му није потребна никаква заштита, нити агротехника. Због тога је веома погодна култура за органски концепт производње, који је код нас у региону све популарнији, а у свету је увелико на цени.
Дрен је грмаста биљка. Реч је о полудивљем воћу, које се среће на сваком кораку. Сваке године огромна количина веома здравих плодова остане у природи неубрана и неискоришћена. Већ деценијама се бавимо лековитошћу дрена, од којег се праве чајеви, сокови или џемови, али је количина прерађених плодова занемарљива у односу на потенцијал плантажног узгоја.
Он подсећа на некадашњи производни асортиман „Такова“ из Горњег Милановца, међу чијим производима су пре 30 година биле и тегле са џемом од дрењина. Верује да би у ери промоције здраве хране, дрењина и производи од ње, имали изузетну прођу и на домаћем, а нарочито на страном тржишту.
До 25 тона по хектару
Принос самониклог дрена, у природи, је око 10 килограма по биљци, али су савременим истраживањима у оплемењавању и селекцији створени култивари дрена чији је принос 20 до 50 килограма по биљци. На површини од једног хектара, са 750 до 2.400 биљака, принос може да буде око 20 до 25 тона.
Експримент Васе Везмаревића у Лужницама
У Србији је овај начин узгоја још увек спорадичан. Један омањи засад дрена налази се у селу Лужнице код Крагујевца. Васа Везмаревић на свом имању гаји тридесетак жбунова. Засадио је експерименталну парцелу. Размак између жбунова је три и по метра. Искуство му говори да је дрен незахтевна воћна култура.
- Није му потребна никаква заштита – каже Везмаревић. – Али, баш никаква! Од агротехничких мера једино с јесени додам стајско ђубриво. И то је све. Сваке године имам све бољи принос, правим џемове, ликере, а продајем и свеже плодове.
Допдаје да је ово воће само за стрпљиве, јер жбунови споро расту. Он је своје посадио пре седам година и нарасли су око два ипо метра. За сада бере око пет килограма дрењина по жбуну, али како је у питању дуговечна биљка, верује да ће доћи дан када ће рађати много веће количине.
То потврђује и проф. Јаћимовић. Каже да дрен даје висок принос, који код старијих жбунова може да достигне и до сто килограма. Занимљиво је да дрен најраније цвета од свих воћних врста. Већ у јануару се појављују жути цветови и то је прва храна за пчеле.
Размножавање
Размножавање дрена је најуспешније када се обави калемљењем, на спавајући пупољак, крајем јула и почетком августа. Могуће је размножавати га и положеницама када пупољци набубре, што се ради крајем марта и почетком априла, али и током јесени.
Дрен има велику хортикултурну улогу. Због свог занимљивог изгледа он је погодан за више сезона у години. Дрен се може садити самостално, у групама, као заштита од ветра, живица, за спречавање ерозије, али и као граница између имања. Због изузетне способности за прилагођавање и скромних захтева за раст, на мањим површинама врсте Cornus могу да постану инвазивне, тако да је потребно обратити пажњу на њихово ширење.
Добар род без великих улагања
Дрен се сматра биљком спонтане флоре и за сада се најчешће налази на породичним имањима, највише због декоративног изгледа и лековитости. Савремена воћарска производња, код већине воћних врста, захтева значајна материјална средства за обраду, ђубрење, наводњавање, заштиту, резидбу и друге агротехничке мере. Дрен постиже високе и редовне приносе у знатно скромнијим агротехничким условима.
Препоручује се гајење у облику стаблашице с котластом круном (вазом), која омогућава добру осветљеност. У почетку развоја воћке може се обавити оштрија резидба, док касније резање мора бити сведено на минимум, како се не би омело нормално функционисање биљке. Пошто има примера аутоинкопатибилности дрена, предлаже се да у засадима, осим калемљених биљака, има и оних добијених из семена, како би се постигло адекватно опрашивање.
-Код нас за узгој дрена постоје одлични услови, те би ширење ове занемарене воћне врсте и искоришћавање њеног огромног потенцијала за органску производњу, било од великог привредног значаја. Може да се с релативно скромним улагањима спроводи плантажирање и на тај начин подстиче кућна радиност, односно, комерцијализовање производње садног материјала и прерађевина од плода. На тај начин би се проширио спектар делатности и могућности ангажовања додатне радне снаге на селу – објашњава саветодавац за воћарство дипломирани инжењер Ивана Глигоријевић из ПССС Јагодине.
Природни лек и замена за кафу
Плод и кора се пију као чај и лек су против болести црева, грознице и пролива. Од зрелих плодова припрема се пекмез, воћни сок, вино, пече се ракија. Од семенки се може добити врло мала количина јестивог уља. Пржене, а затим и млевене семенке могу да се користе као замена за кафу.
У свету тренутно покушавају да популаризују употребу дрена због његовог утицаја на здравље и високе прехрамбене вредности. Плодови садрже велику количину антиоксиданаса који стварају заштиту од штетних слободних радикала. Антоцијани, из плодова, имају антиоксидациона и противупална својства. Дрен, такође, садржи и шећере, слуз, органске киселине, пектине.
Прерађевине без адитива и термичке обраде
Дрењине у фази потпуне зрелости постају црвене до тамноцрвене, веома ретко жуте боје покожице. У зрелости поприме слаткастокисели укус, па се свеже могу конзумирати као укусно воће. Погодне су за прераду у пекмез, мармеладу, слатко, компот, сируп, сок, ракију. Истовремено, плодови имају и лековита својства. Садржај аскорбинске киселине веома је висок. Значајно је нагласити да се од дрењина могу припремати прерађевине без адитива и термичке обраде. Нарочито је познат мућени пекмез од дрена, који се припрема без кувања и без конзерванса, само уз мешање одређеном техником и уз додатак шећера.
У Француској и Италији некада су од овог воћа производили вино и желе или су брали недовољно зреле плодове и конзервисали их у сланој води као маслине. У Русији се плодови дрена користе као зачин за јела од меса и рибе и у припремању супа. У Немачкој се кувају са шећером и сирћетом и додају јелима од теста и кромпира, каже Ивана Глигоријевић.
-Дрену не пријају кише и магла за време цветања, јер сметају лету пчела, што негативно утиче на опрашивање и оплодњу. Упркос томе, дрен доноси добар и редован принос скоро сваке године, јер има доста дуг период цветања – каже још Ивана Глигоријевић из ПССС Јагодине.
Б. Ненковић
Добро јутро број 581 – Септембар 2020.
