Текст и фото: Биљана Ненковић
У дизајнирању дворишта у свету се све више окрећу воћу, тако да споје лепо и корисно. Ипак, пејзажне архитекте на муци су око тога како одредити границу да се врт не претвори у класичан воћњак. Једно од питања је и како да цео простор уједно буде декоративан и користан. Јер, све је више становника планете који желе да уберу своју воћку кад ујутру изађу у двориште.
Садња воћа у двориштима нови је тренд широм света, док је у Србији таква пракса постојала још од претпрошлог века. Тада су домаћини, без обзира да ли су живели у сеоском или градском подручју, садили воће испред куће. Верује се да су то радили из практичних разлога – да имају своје воће, али су уједно уживали у сликама процветале или воћке пуне плодова. Воће у дворишту декоративно је као и цвеће. Једина разлика је у томе што су сада могућности веће, а различите врсте воћа доступније.
Предности бобичастог, јагодичастог и жбунастог воћа
За воћне вртове данас се бирају углавном бобичасте и јагодичасте воћне врсте, због јаких и лепих боја плодова, који подсећају управо на латице цвећа. С друге стране, оне се данас често гаје контејнерски, те их је лако премештати по жељи или заменити. Када су стабла у питању, углавном се бира јабука, смоква, крушка или вишња.
– Воћни вртови су ретро тренд, који се у измењеној варијанти поново враћа у Србију, у којој се окућница с воћем за сопствене потребе некада једноставно подразумевала. Сетите се само вињага или чардаклија. Ретке су биле куће које нису имале бар чокот или два који се наслањао на перголе. Вињага је правила хладовину, али се и брао покоји грозд. Дизајнери дворишта у свету сада као један од модерних трендова промовишу комбинацију воћа уместо цвећа. Такав правац сада стиже од заговорника урбаних вртова, где се тежи да се сваки простор крајње рационално искористи. Главни аргумент да воће може да замени цвеће јесте да је оно подједнако декоративно. Листа, цвета, рађа до касно у јесен, тако да с разнобојним плодовима јаких боја делује попут сваке цветне леје. Добро укомбиновано у занимљиве форме, успешно замењује цвеће. Понекад, око воћа има чак и мање посла, а уз добар одабир, готово у сваком тренутку на дохват руке можете да имате понеко воће које баш тад рађа – каже дипл. инж пејзажне архитектуре Магдалена Ненковић.
Пејзажне архитекте предлажу да у вртовима засадите жбунасто воће, ниског и средњег раста, попут боровнице, ароније, дрена, лешника, малине или рибизле. Ове воћке треба садити у лејама или кружним формама, на местима где бисте иначе садили цвеће. Посао је олакшан, јер сада поједино воће може да се набави у контејнерима и да се успешно гаји. То значи да већ добијате садницу у посуди са саставом земље која одговара свакој биљци.
– Систем гајења жбунастог воћа у контејнерима, односно већим саксијама, погодан је за мале вртове. Власници дворишта садњом воћа неће бити лишени декоративног простора, јер реч је о живој и живописној вегетацији. Боровница, примера ради, цвета на пролеће у нежно плавој боји и веома је декоративна преко целе године, па чак и у јесен, када лишће добија тамнобакарну боју. Од малине би требало бирати сорту која даје плодове током целе године. Углавном су то полка и полана, које рађају све до првих мразева. Полану у јесен једноставно покосите и на пролеће чекате нове изданке – каже Ненковић.
Иако у воћним вртовима количина плода није приоритет, већ вешта комбинација различитих врста која даје јединствени дизајн, није наодмет да сваки пут када изађете у двориште, уберете по коју воћку. Већина овог воћа су вишегодишње врсте. Један од примера је и сталнорађајућа јагода. Одлична је за жардињере и украшавање тераса. У питању је сорта која од пролећа до касне јесени неколико пута цвета и даје плодове.
За воћни врт је идеално сунчано место. Много сунца осигураће квалитет и принос ароматичних плодова. На јужним падинама воће ће раније сазрети. Ограде и зидови на јужној страни, које су изложене сунцу, такође су погодне за ове врсте воћа. Сеновита места нису погодна, јер воћке касније цветају и понекад воће не дозри, док ветровита места не дозвољавају инсектима опрашивање.
Воће садимо у делу дворишта где нема другог дрвећа и грмља, који су сами по себи импозантни. За сваку воћку треба планирати довољно простора. У фази пројектовања морамо знати потребе сваке врсте и сорте које желимо да засадимо. Ако садимо јабуку која ће у финалној фази бити изузетно висока или раскошне крошње, за њу морамо оставити довољно простора. Смокве се саде углавном поред ограда, јер нису превише габаритне – каже Магдалена Ненковић.
-Једна трећина дворишта под воћем је идеална мера којом ћемо избећи да имамо класичан воћњак испред куће. Остатак простора се дизајнира по устаљеној пракси, односно резервисан је за травњаке и цвеће по жељи власника. Уколико је већи део дворишта под травом, онда би требало одабрати тек неколико стабала воћа импресивног изгледа. Код тих стабала је мана што на коначни изглед мора да се чека некада и до једне деценије. Пројектовање је једноставније, ако их у дворишту већ има, те их је потребно само уклопити у нови дизајн – каже Магдалена Ненковић.
И украс, и егзотика, и хладовина
Многе воћне врсте су самоопрашујуће, али неке морају имати у близини воћку исте сорте и врсте. Код неких врста, као што је киви, морамо заједно имати мушку и женску биљку у истом простору, да би дошло до опрашивања.
– Киви већ неколико деценија успева и код нас без проблема, те ако се одлучите да двориште добије егзотичну ноту, препорука је да ово воће можете да усмерите на надстрешнице. Тако добијате и воће и хладовину. Лимун и поморанџа, па чак и банана, одавно су одомаћене на нашим просторима. Власници су увек брижљиви према овим цитрусима и с поносом их показују. Углавном их гаје у великим посудама, ретко у слободном земљишту. Зими их уносе у затворено, како не би измрзли, али с првим сунцем заузимају почасна места у двориштима – додаје наша саговорница.
Сунцокрет уместо леје
Уместо класичног цвећа које се већ деценијама сади у двориштима, једна од препорука је да се сунцокретом украси простор око куће. Предлаже се да то буде одмах поред ограде и на месту које највише одговара овој биљци. Сади се у један ред, а најмање два – три месеца власници ће уживати у раскошним жутим цветовима, који се окрећу за сунцем. Стручњаци кажу, ако успева у њивама, зашто не би и у дворишту.
Када је реч о „танкој линији“ да се двориште не претвори у воћњак, пејзажне архитекте предлажу да воћне врсте буду заступљене од једне трећине, а у крајњем случају највише до половине расположивог просторa.
