Пише: Јелена Лукић
Породица Јевтић из Опарића код Рековца почела је да се бави пчеларством пре више од 40 година, а по броју кошница, који тренутно прелази 4.000, водећа је у Поморавском округу и централној Србији.
Томислав Јевтић је, још као војник, на Сајму пчеларства у Загребу купио књигу о пчеларењу коју је 1978. године у његовом војничком коферу нашао брат Десимир. Тада је и купио прву кошницу. Од тада се Јевтићи баве пчеларством, а традицију преносе млађима. Тако синови Томислава Јевтића, Драган (60) и Милан данас имају по 2.000 кошница, а њихов брат од стрица Владан 50 кошница.
Драган Јевтић за „Добро јутро“ каже да толики посао захтева озбиљан рад, труд, добру организацију, стрпљење и љубав према пчелама.
Сигуран откуп меда навелико
– Самостално и озбиљније сам почео да пчеларим 1983. године са 27 кошница. Данас имам више од 2.000 кошница, распоређених на двадесетак локација у Левчу, и то на оближњим Гледићким планинама, у селима Превешт, Каленић, Шљивица, Сиљевица, Надрље, јер је тај крај еколошки чист – каже Драган.
Објашњава да на свакој локацији има око стотину кошница. Углавном купује напуштена домаћинства, мало их реновира и ту постави пчелињаке који су тако организовани да се не селе.
– Багремов мед је основни на нашем терену, а имамо и ливадски. Прошле године овде је било само седам медних дана и то је био крај. После багрема цветала је купина које такође има у нашем крају, затим липа, али су то паше које не могу да дају вишкове меда, већ га има само за одржавање пчела – истиче Јевтић.
Мед продаје на велико, у Крњеву, а недавно је отворен погон и у Рачи, тако да је откуп скоро загарантован. Прошле године откупна цена меда била је изузетна, и преко шест евра. Јевтићи, осим меда, производе и прополис, цветни прах, млеч.
– Приноси зависе од године, али у принципу моји приноси нису велики, од пет до шест килограма по кошници, док неки пчелари могу да достигну и до 20кг. Пошто ја продајем и ројеве, тако слабим заједницу, па и нема високих приноса – истиче Јевтић.
Ту разлику у мањем приносу меда Драган Јевтић надокнађује продајом ројева. Производња ројева је посао који захтева много рада, тачности, прецизности и одређеног предзнања.
– Купаца има, интересовање је велико. Купци су углавном пчелари из земље, али их има и из иностранства. Ројеве не продаје велики број пчелара, јер се око 90 одсто њих бави само производњом меда. Производња ројева је тежи посао, али је исплативији – напомиње Јевтић.
Иако овај посао делује компликовано, Јевтић каже да уз мало упорности и добре воље може да се научи.
Органско пчеларење
Другу годину заредом Јевтићи се баве и органским пчеларењем. На име најмлађег сина Вељка регистрован је органски пчелињак, с око 600 пчелињих друштава.
– Кошнице су смештене углавном у Каленићу, на ободу Гледићких планина, јер тамо нема загађења. Код органског пчеларења важне су локације, пошто често долазе контролори и проверавају да ли има озбиљније производње у близини, да ли се нешто прска, да ли је близу нека депонија. Не могу да се користе одређени лекови за пчеле, већ само киселине које су природни лекови. И тамо где се предаје мед, обавља се контрола. Тај мед је око 30 одсто скупљи – каже Драган Јевтић.
– Да бих могао да изађем у сусрет сваком купцу, готово свакодневно пресађујем ларве за неговање матица. После 10 дана сазру матичњаци, после иду у оплодњаке, након 10 до15 дана дођемо до оплођене матице и то је спремно за тржиште. Ројеви се купују обично после багремове паше, крајем маја и почетком јуна – објашњава Јевтић и додаје да цена роја износи од 30 до 50 евра, у зависности од врсте роја, да ли је на раму, да ли је голи рој од 1,2 кг пчела које се ухвате на грани.
Управо је овог месеца почела продаја ројева и матица.
– Ових дана уклапамо се да у пчелињацима скидамо мед и продајемо ројеве. На тај начин завршавамо посао у пчелињаку и сводимо га на меру која ће да буде за зиму – каже наш домаћин.
Како би потпуно изашли у сусрет купцима, Јевтићи су почели да праве и кошнице.
– Преко зиме, када нисам на терену око пчела, правимо кошнице у радионици у Превешту. Зимус смо произвели више хиљада кошница. Нисам столар, али сам научио и то да правим, тако да сада можемо комплетно да продамо рој и кошницу. Најјефтинија варијанта за почетника је око 50 евра – каже Јевтић.
Запосленацела породицаијош неколикорадника
Драгану у послу највише помаже супруга Светлана (56) која зна све о пчеларењу, као и тројица синова Милош (33), Урош (31) и Вељко (22). Драган каже да синови имају утабан пут у пчеларству, тако да може полако да оде у пензију. Урош и Вељко имају посебно регистрована пољопривредна домаћинства и своје пчелињаке.
– Најстарији син тренутно живи у Швајцарској и за њега смо направили 60 кошница. Он ће у Швајцарској да пчелари. Тамо су друге паше и други тип кошница, алпски, али принцип пчеларења је сличан – напомиње Драган Јевтић.
Осим свих чланова породице, ангажовано је и неколико сталних радника преко целе године.
– Када има више посла, укључујем још радника, затим ми колеге пчелари помажу, а онда ја њима враћам када им затреба. Када се направи добра организација и, ако се упрости рад, све може да се стигне. Да бих стигао да у току дана обиђем неколико пчелињака, потребно је да локација буде добра и да буде добар прилаз. Неке локације су ризичне и ту постављам противградне мреже, како би се заштитили пролазници – напомиње Драган Јевтић.
Осим што од пчеларења може добро да живи, Драган Јевтић каже да воли свој посао, иако није лако радити са пчелама. Он воли и природу, планинарење и бициклизам. Примећујемо да је Драган изузетно смирен човек. Не знамо да ли је увек био такав или га је пчеларство томе научило, али како рече један старији пчелар – мрзовољни крај кошница немају шта да траже.
