Превентивне мере и редовна заштита омогућавају успешну борбу против бактериозне пламењаче, тако да су и штете релативно мале и подношљиве.
Дуња припада групи најцењенијег воћа. Њени ароматични плодови од давнина представљају изврсну сировину за разноврсну прераду, али и за свежу потрошњу. И поред тога, недовољно је заступљена у воћарству наше земље. Гаји се на нешто више од 1.600 хектара. И ове мале површине довољне су да се наша земља по површинама сврстава међу водеће у Европи.
Један од разлога недовољне производње је угроженост ове врсте бактериозном пламењачом, чији је изазивач бактерија Erwinia amylovora. Такође, било је и периода када је цена плодова на тржишту била ниска, а пласман отежан, због чега су се произвођачи определили за мање угрожене и профитабилнијие врсте. Како наводе стручњаци, свакако највећи проблем у гајењу дуње био је напад бактериозне пламењаче. Убрзано ширење болести подстакнуто повољним спољним чиниоцима, пре свега влагом и оптималним температурама, захватило је почетком деведесетих читаво подручје Србије. Произвођачи нису реаговали благовремено, па су штете биле огромне. Бројни дуњици су десетковани, а касније и искрчени. Многи никада нису ни обнављани већ су замењивани најчешће шљивом или јабуком.
Не треба запоставити чињеницу да у нашој земљи постоје повољни услови за гајење ове воћке. Превентивне мере и редовна заштита омогућавају успешну борбу против бактериозне пламењаче, тако да су и штете мање и прихватљиве. Скоро се свуда може успешно гајити, осим на вишим надморским висинама, где често не може да сазри, па плодови промрзну на стаблу. Интересантна је не само за баште и окућнице, већ и за веће плантаже јер има низ предности у односу на друге врсте воћака. Цвета скоро последња (почетком маја) па избегава позне пролећне мразеве, због чега може да се гаји и у речним долинама, па чак и тамо где је ова појава чешћа и угрожава друге врсте. Рађа сваке године, док врло крупни плодови олакшавају бербу, а она траје чак и до две недеље. Плод је веома богат разним корисним материјама неопходним за људско здравље.
На последњем Саветовању о унапређењу производње крушке и дуње, одржаном на Пољопривредном факултету у Новом Саду, стручњаци су препоручили неколико сорти за гајење. То су асеница, лесковачка, морава и тријумф. Од подлога предност треба да имају Провансалска Ба 29 и Анжерска МА.
Асеница је новија бугарска сорта која сазрева седамдана пре лесковачке. Плод је врло крупан, масе око 350 грама,лимунжуте боје. Месо плода је жућкасто, крто и умерено кисело. Погодна је за све видове прераде и за свежу потрошњу. Равна површина плода олакшава машинску обраду у индустрији. Самооплодна је сорта и рађа редовно и врло обилно.
Лесковачка је стара сорта дуње раширена у многим земљама. Сазрева у првој декади октобра. Плод је крупан, просечне масе око 260 грама, округластог облика, са карактеристичним брадавичастим испупчењем код петељке, лимунжуте боје. Месо плода је жућкасто, чврсто, компактно и довољно сочно. Киселкастог је укуса, миришљава и пријатне ароме. Одлична је за разноврсну прераду у домаћинству и у индустрији. Плод је округласт, што је посебно погодна за индустријску прераду. Може да се чува у обичном складишту и више месеци (до фебруара) ако је правовремено убрана. Стабло је средње бујно и отпорно на сушу и мраз. Делимично је самооплодна, па је потребно обезбедити опрашивача, за шта се најчешће користи врањска дуња. Рађа веома добро и редовно.
Морава је сорта створена у Институту за воћарство у Чачку. Сазрева седам дана пре лесковачке. Плод је крупан, просечне масе око 300 грама, лимунжуте боје покожице. Месо је получврсто, компактно, сочно, киселкастог укуса и пријатне ароме. Практично не прозукњава све до марта, што је значајно са аспекта прераде. Одлична је за све видове прерађивања. Због релативно меканог меса погодна је за конзумирање у свежем стању. Самооплодна је, мада је пожељно да се у засаду нађу и друге сорте. Рађа редовно и обилно.
Тријумф спада у групу позних сорти које продужавају сезону бербе дуње. Пореклом је из Бугарске. Плод је крупан, зеленкастожуте боје, која у пуној зрелости прелази у лимунжуту. Месо је бледожуто, крто, умерено сочно и пријатне ароме, без камених ћелија. Погодна је за прераду и конзумирање у свежем стању. Самобесплодна је и захтева опрашивача.
За подизање плантажа неопходно је користити саднице које треба да су гарантовано здраве и да потичу од селекционисаних и здравих матичних стабала. Ради боље оплодње веома је важан распоред сорти у засаду, с обзиром на то да је већина гајених сорти странооплодна. У малим засадима сорте опрашиваче ваља ставити у сваки пети ред наизменично и тиме ће оплодња бити задовољавајућа, а на великим плантажама треба да буду заступљене бар две сорте да би се обезбедило квалитетно опрашивање.
Не треба запоставити ни агротехничке мере – ђубрење, односно прихрану, потом обраду земљишта, док се наводњавање примењује у зависности од количине падавина. Обавезна је и резидба у пролеће, али и зелена резидба која се примењује у јуну ради проређивања водопија и усмеравања грана. Стручњаци напомињу да ову резидбу треба обавезно да прати прскање ради спречавања ширења болести, нарочито бактериозне пламењаче. Важна је и редовна контрола засада – због уочавања и уклањања сваке, и најмање појаве болести. Препоручује се и уклањање трулих, сасушених и монилиозних плодова због спречавања ширења трулежи. Програм заштите треба прилагодити стању на терену, степену заразе, старости засада, расположивим средствима на тржишту итд. Неколико заштитних прскања у току године мора се спровести да би се добио висок и квалитетан род.
Осавремењивању производње би допринели и бољи маркетинг о значају дуње у исхрани, повећање субвенција за подизање засада, виши степен прераде, повећање производње квалитетних садница, интензивнији рад на оплемењивању итд.
С. Малиновић
Добро јутро број 541 – Мај 2017.
