– Pasulj je okopavina, kratke vegetacije i usvaja azot iz vazduha, što najviše određuje njegovu ulogu u plodoredu- kaže Dr Mirjana Vasić.
– Ponovna setva na isto mesto preporučuje se tek nakon tri godine. Dobar je predusev, sem biljkama osetljivim na iste bolesti. U početku vegetacije sporo razvija nadzemnu masu, pa su mu korovi velika konkurencija. Zemljište treba da je obezbeđeno hranivima, vodom i vazduhom, što se utvrđuje blagovremenom hemijskom analizom u stručnim službama. Pasulj zahteva da se zemljište u toku jeseni duboko uzore, a pred prolećčnu setvu jedno do dva puta kultivira. Može se đubriti organskim, mineralnim, simbiotskim i nesimbiotskim biološkim đubrivima.
Prolećna setva pasulja, kao glavnog ili prvog useva, počinje kada se temperatura zemljišta ustali na oko deset stepeni. Seje se u redove na rastojanju od 45 do 50, a može i na 15 do 70 cm, u zavisnosti od postojećih uslova. Sklop treba da je 300 do 500 biljaka po hektaru. Razmak biljaka u redu je 6-7 i na dubini od 3-4 cm. Pasulj treba da nikne nakon 5 do 10 dana i ako je taj period duži može doći do napada insekata i bolesti. Bitno je ne ulaziti u usev kada je vlažan zbog mogućeg prenošenja bolesti. Mere nege treba da budu odgovarajuće i blagovremene. S obzirom da se pasulj gaji u najtoplijem delu godine, vegetacija je kratka i kod savremenih sorata traje od 65 do 80 dana.
Najbitnije je da je seme zdravo i da su obezbeđeni povoljni uslovi za rast i razvoj biljaka. Prva međuredna obrada obavlja se tri nedelje nakon nicanja u suvom usevu, čime se obezbeđuje dobar vodno-vazdušni režim u zemljištu i uništava korov. Obezbeđuje se i dobar razvoj korenovog sisteme i formiranje većeg broja kvržica za usvajanje azota. Norma zalivanja je obično 20 do 30 litara po kvadratnom metru, u kritičnim fazama razvoja biljke, kada nema padavina. Najčešće bolesti su bakterioze, koje treba tretirati preventivno sa bakarnim preparatima, uz dodatak cinka, u fazi razvoja trećeg lista. Kasnija tretiranja obavljaju se po potrebi. Moguća je pojava vaši i grinja.
Tretiranje protiv bolesti i štetočina valja obavljati uz konsultaciju sa stručnjacimna za zaštitu biljaka, odmah čim se primete promene na biljci. Uz odgovarajuću agrotehniku može se očekivati prosečan prinos od oko dve tone po hektaru, pa i dvostuko više. Ogledi sa sortom dvanaestica dali su 3 do 3,4, sa sortom sremac 3,1, a sa balkanom 3,2 tone po hektaru, što je višestruko iznad proseka na nivou Srbije.
Piše: Branko Krstin
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
