Најинтезивнија производња меса је управо тов хибридних пилића тешких линија (бројлери). Ова производња, као и свака интезивна производња, захтева испуњење одређених услова, како би била успешна и исплатива.
Најпре треба обезбедити објекат од тврдог материјала који ће испунити све зоохигијенске услове. Поред тога, објекат мора да има одговарајућу вентилацију (вештачку) која ће омогућити проветравање и обезбеђивање свежег ваздуха, а истовремено штетан и загађен ваздух извести ван фарме.
Када смо испунили те услове, потребно је инсталирати грејна тела која ће омогућити грејање бројлера у току това. Хлађење пилића у току топлих летњих дана обезбеђује се посебним уређајима за хлађење који су повезани са системом за вентилацију. На улазу у саму фарму неопходно је поставити дезобаријеру преко које свако лице мора прећи ако жели да уђе у фарму.
Пошто смо испунили основне услове за тов бројлера неопходно је пронаћи шушку или ситно сецкану сламу као топлотни изолатор од бетона (пода) у висини до 10 cm. На шушку се потом постављају хранилице и појилице у довољном броју, како би свако пиле могло да приђе до хране и воде. Температура унутар објекта у моменту „насељавања” мора бити око 3637ºC , а потом се недељно смањује за по 2ºC до оптималне температуре од 18-20ºC и то све до краја това.
Треба водити рачуна да по 1m² површине треба уселити од 15 до 17 пилића. Овај број ће омогућити да пиле у току това има довољно простора за несметан раст. Поред свега овога мора се водити рачуна да системи за напајање и храњење функционишу беспрекорно. Избор хране и концетрата треба бити такав да обезбеди брз пораст за што краће време.
Бројлери се данас на великим фармама тове најчешће до 42 дана, када иду на клање. Пилићи (бројлери) који као једнодневни улазе у фарму, морају бити здрави и витални. Пошто завршимо тов пилића, смањујемо интезитет светлости у самој фарми, како би смо спречили стрес пилића код пражњења фарме. Треба напоменути да се код великих фарми поштује принцип „све унутра све напоље“, што би у пракси значило да се насељавање фарме обавља у току што краћег временског периода (12 сати), а исто тако пражњење фарме у току 12 сати.
После пражњења, фарма се чисти, пере, потом дезинфикује, па поново пере како би се сви микроорганизми, изазивачи болести уништили. Такозвани „одмор” објекта траје 21 дан, након чега се поново усељавају нови мали пилићи и процес понавља. На овај начин, фарма у току године може да обезбеди тов 56 турнуса.
Оваквом динамиком това, уз обезбеђење горе наведених услова, могу се постићи добри финанскијски резултати. На крају, може се закључити да бројлерска производња представља профитабилну грану живинарске производње.
Радовановић Бранислав дипл. инг
