Све што се произведе на том газдинству има сертификат, јер се ради по правилнику за овај вид производње.
Сања већ две године поврће не носи на пијацу. Њена тезга је у кући, и све ради у договору с власником ланца органских продавница из Београда. Чак се договарају и о избору врста које ће се гајити наредне године.
Ченеј, село недалеко од Новог Сада, у срцу бачке равнице, некада је било салашарско насеље. Салаши и данас красе ченејски атар, модернизовани су, доступне су им све благодети урбаног насеља, али су задржали старовременски паорски шмек. По правилу, сви некадашњи „кулаци“ уз салаш поседују и кућу у селу, у којој уживају само зими, када природа спава.
Земља црна, масна и плодна, богато враћа све што се у њу уложи. Стари људи говорили су да, ако у ову земљу посејеш дугме, роди ти капут. Сања Кузмановић припада млађој генерацији повртара и не сеје дугмад. Она се бави производњом поврћа по принципима органске пољопривреде. На пространом имању, какво доликује ченејским староседеоцима, одвојен је непун хектар за органску производњу, а уз две-три жетве годишње та површина се дуплира. Све што се произведе на том газдинству има сертификат, јер се ради по правилнику за овај вид производње.
Када смо је посетили, Сања је припремала спанаћ за купце из Београда. О томе да су производи квалитетни говори и чињеница да већ две године поврће не носи на пијацу. Њена тезга је у кући, и све ради у договору с власником ланца органских продавница из Београда. Чак се договарају и о избору врста које ће се гајити наредне године.
– Још увек гајим само традиционално, аутохтоно поврће – прича Сања Кузмановић. – Нове врсте производим само за сопствене потребе, тек да их упознам, да видим који су им захтеви, које болести и штеточине им прете, и чиме да их сузбијем. Органска производња велики је изазов, а када се он ссавлада, пружа неописиво задовољство.
Сањина органска башта подељена је на траке, односно, поља на којима се поштује трогодишњи плодоред, а гаје се паприка, парадајз, кромпир, црни и бели лук, мирођија, спанаћ, блитва, грашак, цвекла, боранија, пасуљ. Новајлија је целер ребраш, који је све траженији јер је саставни део многих смутија и већине мешаних органских сокова. Извор органског ђубрива су овце, живина и краве. Грубо класирање свог поврћа је на њиви, тако да оно што остане поједу животиње које се хране и на пространом пашњаку који окружује салаш. Дакле, у овом домаћинству не мањка ни органских јаја, млека и меса. А млеко и сурутка су Сањи и најбољи савезници у прихрани поврћа.
Неке врсте поврћа производе се из расада. За то служи мали пластеник, подигнут уз кућу, прикључен на кућно грејање, тако да први засејани контејнери у њега улазе већ у фебруару.
– Први у реду за улазак у пластеник је целер – указује наша домаћица. – Семе је јако ситно, „пипаво“ за сетву и треба му три недеље да никне. После њега уносе се контејнери с паприком, кроз два-три дана и парадајзом, а потом тиквице и краставац. Када довољно порасту, пресађују се у кесице, по две биљке у једну и, чим прође опасност од мраза, износе се на отворено.
Ова вредна и изнад свега предузимљива млада жена, и поред година искуства у органској производњи, и даље се сусреће с пуно непознаница. Највећа енигма јој је целер за који, једина у Војводини, има сертификат да је органски произведен. Каже да, за њу нову, ову врсту поврћа још није добро упознала, па јој задаје мало више муке од осталих биљака. Прво, због систног семена следећег пролећа ће га однети у Институт за ратарство и повртарство да га испилирају. А зима је ту да уз помоћ стручне литературе и савета стручњака, реши проблем заштите од пегавости која напада ово поврће. Пошто у плодореду долази на треће место, ваљало би га мало прихранити. Чиме – е то тек треба да открије и испроба.
Иначе, на овом газдинству сво поврће производи се у систему наводњавања и на фолији. На парцелама нема места за корове. Од болести и штеточина брани се органским препаратима, али и разним триковима. Како сама каже, придржава се старе изреке – треба пробати па имати.
Спанаћ који се сеје у пролеће редовно пронађе бувач. После његове посете сваки лист остане изрешетан. Зато му они усејавањем ротквице у међуредове спанаћа пружају укуснију храну. Бувач поједе листове ротквице, не дира спанаћ и сви задовољни.
Произвођачи органског лука јако се тешко бране од лукове муве. Органски инсектициди су слаби, а она има добар апетит. Кузмановићи јој доскачу усевањем шаргарепе у међуредове. Ово поврће мирисом тера муву далеко од парцеле. На свим тракама на њиви, без неког реда, расте самоникли украсни сунцокрет који привлачи лисне ваши и оплемењује парцеле. Од штеточина из земљишта биљке брани невен.
Лекови из баште и стаје
У органској производњи пестициди нису дозвољени. Сања не користи ни бакарне фунгициде. „Лекове“ проналази у башти. Пажљиво сакупља сваку љуску белог и црног лука; ако су влажни, добро их осуши и током вегетације припрема чај којим прска сво поврће које показује симптоме напада пепелнице. За „лечење“ је одговоран бели, а пламењаче и плеснивости сузбија црни лук. Број прскања је неограничен, нема каренце и болести се држе под контролом. Од прошле године у програм заштите ушла је и нова активна материја – дивља нана, чију леју брижљиво негује на салашу.
Најбољи савезник у прихрани поврћа овој баштованки су млеко и сурутка. Крава се храни органском храном, редовно је и на пашњаку, и логично, даје органско млеко, богато калцијумом, али и другим минералима. Раствор се припрема од једног литра млека или сурутке и четири литра воде.
Вишкови иду у теглу
Вишкови поврћа, који се из било којег разлога не пласирају на тржиште, не уништавају се. Чак ни крава нема ту привилегију да их поједе. Они се лепо упакују у тегле. Једино зимница нема сертификат да је органска јер се додају со, шећер и, где је потребно, сирће.
Ова домаћица позната је као велики произвођач домаћег куваног парадајза. У будући сок, који се препоручује да се пије, а не да се од њега припрема друга храна, осим исеченог парадајза стављају се и црни и бели лук, лист целера, нане или оригана, и обавезно црвена паприка рога. Све се то скува, пропасира, поново врати на ринглу да проври, сипа у флаше загрејане на 100 степени, одлаже у плетене корпе, обложене ћебадима, и добро се ушушка да се природно охлади.
Сања не стигне да направи толико шарене салате колико би могла да прода. Занимљив је њен рецепт који је добила од мајке, а она опет од своје. Рецепт стар, али веома добар. Припрема се од свог поврћа које се нађе на газдинству – купус, шаргарепа, зелени парадајз, краставац корнишон, бабура паприка… Све се исече на траке и динста на благој ватри, без уливања воде. Тек када поврће пусти сок, појача се ватра и настави да се кува. Чим поврће омекша, зачини се по укусу сољу, шећером и сирћетом, још мало прокува и сипа у тегле загрејане на 100 степени. И оне се потрпају и оставе да се природно охладе.
С.М.
Добро јутро број 572 – Децембар 2019
