Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Година квалитетних плодова и добрих цена

Година квалитетних плодова и добрих цена

46

Проф. Др Зоран Кесеровић

Година за нама остаће упамћена по добром квалитету плодова воћа и доброј цени код већине воћних врста, а поготово код јагоде, малине, боровнице, као и крупноплодних сорти вишње, кајсије и јабуке. Било је и воћара незадовољних ценом, поготово код облачинске вишње и сорти шљива стенлеј и чачанске родне, али се ни они, уколико су имали висок принос и квалитет, нису жалили на зараду.

Воћарство се и у 2020. години афирмише као једна од перјаница пољопривреде која бележи велики успон у увођењу савремених технологија и удруживању у задруге. Као резултат, имамо повећање производње и извоза, развој појединих регија, остајање младих на селу. Воћарство у последњих неколико година заузима прво место у спољнотрговинској размени, мерено вредношћу извоза. Потенцијали Србије за развој воћарства, ипак, још нису ни приближно искоришћени, па зато и у наредном периоду у мерама аграрне политике производња и прерада воћа треба да заузму још значајније место. Поред пет златних воћних врста у које треба даље улагати – боровнице, јабуке, малине, јагоде и трешње, перспективне воћне врсте у које вреди инвестирати јесу и орах, леска, крупноплодне сорте вишње, крушке, дуње, сорте шљива каснијег времена сазревања.

Рђастепревлакекао колатералнаштета

И година за нама јасно је показала који су ограничавајући фактори за постизање високих приноса воћа и врхунског квалитета плодова у Србији. То су нагле температурне промене у зимском периоду, пролећни мразеви, град, олујни ветрови, високе летње температуре, напади болести, слаба исхрана и недостатак наводњавања. Последњих година све чешћа је појава касних пролећних мразева. Ниске температуре током и после мировања у нашим условима кључни су фактор смањења воћарске производње. То нам се понавља из године у годину, а поготово од 2012. године до данас, када је сваке године долазило до смањења приноса због ниских зимских температура и пролећних мразева.

Сведоци смо у последњих 20 година да је дошло до климатских промена. Често се у јануару, а најчешће у првој или другој декади фебруара, или почетком марта, јаве нешто више дневне температуре које утичу на брже развијање генеративних пупољака, поготово код неких коштичавих воћних врста (кајсије, брескве и трешње) и сорти које имају краћи период зимског мировања. И ова година показала је да воћне врсте и сорте треба садити у агроеколошким условима у којима дају најбоље резултате што се тиче приноса и квалитета.

Обично после овако неуобичајено високих температура на почетку године, долази захлађење, и то најчешће управо у фенофазама које су најосетљивије на ниске температуре, као што су почетак цветања, цветање и прецветавање. Поред директних штета од ниских температура, поготову у фенофази прецветавања, јављају се и рђасте превлакe које су ове године биле видљиве не само на јабуци и крушки, већ и на неким коштичавим воћним врстама, на пример, на кајсији, брескви и шљиви.

Изборврстеисорте каопревентива

Највеће штете воћњацима 2020. године нанели су пролећни мразеви, али смо, поред штете од ниских температура, платили данак великим количинама падавина које су код вишње, а поготову код трешње, проузроковале велико пуцање плодова. У појединим регионима велике штете нанели су град поплаве, као и бактериозе или напади асколитида на младим воћкама, поготово код трешње. Код шљиве је примећен велики број плодова близанаца коју је проузроковала суша у 2019. години, у време образовања цветних зачетака.

Високе температуре у јануару, фебруару, а поготову у другој декади марта и у 2020. години, утицале су на бржи развој генеративних пупољака, и то код воћних врста које имају раније цветање, као што су кајсија и бресква. Кајсија се налазила у фенофази цветања или прецветавања, а те фенофазе су најосетљивије на ниске температуре. Штете од ниских температура у воћњацима су забележене почетком треће декаде марта, почетком прве декаде априла и средином треће декаде априла у свим деловима Србије, а посебно у Војводини.

У Војводини су ниске температуре забележене у неколико наврата, а посебно у Суботичко-хоргошком региону. Температуре су се спуштале и испод -7,5 степени, а познато је да прве штете можемо очекивати већ на температурама испод -1,7 степени, поготову ако се поједине воћне врсте налазе у фази прецветавања, као што се десило ове године с кајсијом. Извештаји и анализе говоре да су штете биле приметне на свим воћним врстама у равничарском делу, али су највеће код кајсије и трешње која је калемљена на Гизели 5 и 6. Евидентно је да се, посебно у Војводини, не уважава довољно избор оптималних агроеколошких услова за поједине воћне врсте, па је познато да код кајсија у Суботичко-хоргошкој регији од 10 година просечно само 2 до 3 буду родне. Треба рећи да се штете у реалности дешавају и када је засад подигнут у одговарајућим агроеколошким условима, али се то ретко дешава.

Најсигурнија мера против оваквих штета је избор воћне врсте и сорте за одговарајуће агроеколошке услове. У свету се за спречавање штета од ниских температура користи орошавање воћака изнад круне, орошавање испод круне воћака, али и ветротурбине, покретни грејачи ваздуха, хеликоптери. Такође користи се и паљење ватре у засадима, задимљавање, као и примена различитих једињења за снижавање тачке мржњења. Они се међусобно разликују по ефикасности, техничкој изводљивости и цени.

Биратиотпорније сортеиповољније позиције

Једине успешне противмере јесу гајење опорних сорти и избегавање садње у регионима с учесталим ниским зимским температурама. На пример, брескве и кајсије треба гајити на већим надморским висинама, а не у равницама. Разлог? Примећено је да је код ових воћних врста, у годинама измрзавања, ако се гаје на на надморским висинама мањим од 170 метара, долазило до значајнијих измрзавања. Зато је и препорука струке да се засади формирају изнад те висине.

Разноврсност природних услова наше земље, а нарочито климатских, одредила је и карактер воћарске производње у појединим нашим крајевима. У појединим воћарским крајевима, према обиму производње издвојиле су се поједине воћне врсте, јер им услови за њихово успевање ту највише одговарају.

Можемо закључити да касни пролећни мразеви у Србији проузрокују велике штете код већине воћних врста. Велике промене у приносу из године у годину настају услед измрзавања цветова и тек заметнутих плодића, поготову код брескве, кајсије и шљиве. Велико измрзавање забележено је 1998, 2002, 2009, 2010, 2012. и 2013. године, као и 2017, 2018, 2019. и 2020. године, али и у овим годинама неке воћне врсте и сорте показале су велику адаптабилност. И 2020. година показала је да савремена интензивна производња воћа у великој мери зависи од услова средине. Ако услови спољне средине нису одговарајући, чак и најбоља сорта уз најбољу агротехнику и помотехнику, неће дати добре резултате. Узимајући у обзир ово, али и чињеницу да су воћке вишегодишње биљке, веома је важно да се умање било какви ризици утицаја спољне средине.

Али, без обзира на све ограничавајуће климатске факторе и нападе бактериоза и штеточина, а и појаву коронавируса, произвођачи воћа успели су да на време и квалитетно примене све агротехничке и помотехничке мере. Распоред падавина у 2020. био је повољнији него претходне године, што је помогло произвођачима који немају систем за наводњавање да добију добар квалитет плодова, доста бољи у односу на 2019. Годину.

Извезли нешто мање, зарадили знатно више

У првих 9 месеци 2020. године извезено је око 385.668,2 тоне свежег воћа и прерађевина од воћа. То је нешто мање него у истом периоду 2019, када смо извезли 400.476,3 тоне, али је вредност извоза у 2020. години од 485,3 милиона евра, била за 21 посто већа него претходне године, која нам је донела 400,9 милиона евра.

На првих девет места по вредности извоза воћа налазе се смрзнуте малине, свеже јабуке, кувано воће, смрзнуте купине, смрзнуте вишње, брусница и боровница, свеже јагоде, свеже нектарине и свеже шљиве. У посматраном периоду забележили смо повећање вредности извоза код малине за 24 одсто, јабуке за 13 одсто, куваног воћа за 54 одсто, купина за 18 одсто, боровнице за 127 одсто, нектарине 49,2 одсто и свеже шљиве 39,8 одсто. Највеће повећање вредности извоза било је код боровнице и бруснице. Може се брзо очекивати, с обзиром на подигнуте савремене плантаже боровнице, да ће ова воћна врста за три до четири године ући међу 10 извозних пољопривредних производа из Србије. У 2019. години, рецимо, извезено је 1.226,6 тона боровнице и бруснице у вредности од 7,3 милиона евра, а у 2020. години 2.923,9 тона за 16,5 милиона евра.

Лоша година за кајсију

Први мраз појавио се 22/23. марта 2020. године и у неким локалитетима температуре су се спуштале и до испод -7 степени. Овај мраз трајао је чак шест часова, што се ретко дешава. Други јачи мраз био је 30. март/1. април и трећи почетком друге декаде априла.

Највеће штете од пролећних мразева су биле код кајсије. Анализом измрзавања кајсије која се налазила у најосетљивијим фенофазама цветању и прецветавању, утврђено је да су на Римским шанчевима измрзле све сорте: НС-4, Новосадска родна, Новосадска касноцветна, СК3, Буда, једино је код НС 6 И СК 1 констатовано око 10 одсто здравих. На другом локалитету у Малој Ремети највећу отпорност су показале сорта Буда, измрзло је свега 6,25% и селекције СК1 14,28%, Аурора 20,58 одсто, НС4 28,57 одсто и Новосадска родна 48 одсто. Ови подаци говоре да је, поред избора локалитета, за производњу кајсије веома важан фактор избор сортимента. У засадима кајсије најбоље је комбиновати раноцветне сорте са касноцветним сортама. У Ремети се показало да су сорте Буда и СК,1 које су раноцветне, имале крупније плодиће који су били отпорнији на ниске температуре, док се Новосадска родна налазила у најосетљивијој фенофази прецветавању и она је и највише измрзла. Од свих сорти у овој години по отпорности на свим локалитетима Војводине издвојила се селекција СК1 и сорта Роксана.

Све више произвођача кајсије у Војводини поставља систем за заштиту од позних пролећних мразева орошавањем. Једна од новијих помотехничких мера код кајсије је летња резидба, којом се подстиче развијање превремених гранчица. Превремене гранчице цветају 3 до 5 дана после осталих родних гранчица и на тај начин се продужава цветање и смањује ризик од измрзавања. Препоручује се избор најмање 4 до 6 сорти различитог времена цветања, а најбоље је да су у засаду заступљене и раноцветне и касноцветне сорте.