Произвођач уља од црног кима Флориан Рајчањи из Чонопље, иначе власник фирме „Линум“, каже да тај производ највише купују људи који пате од разних алергија или имају карцином плућа.
Црни ким лечи све осим смрти, пише у муслиманској светој књизи Куран, а тиме се води и произвођач уља од те културе Флориан Рајчањи из Чонопље, иначе власник фирме „Линум“, чије и искуство потврђује да тај производ највише купују људи који пате од разних алергија или имају карцином плућа. И баш кад крену разна цветања, продаја уља црног кима, које се код нас и производи само у поменутом селу код Сомбора, скочи и за 600 посто.Не морам ни да гледам кад су који алергени актуелни, по поруџбинама видим да је с њима кренуло – потврђује нам Рајчањи који за себе више воли да каже да је слободни уметник, него власник неке фирме. – Откуд црни ким у нашој производњи? То је питање на које могу одговарати два сата и на крају вам ништа нећу рећи. Али, бићу искрен… За црни ким смо случајно сазнали и то од пријатеља у Хрватској који искључиво цеди та семена. Онда нам је речено да се тиме нико не бави у Србији, па увозе из иностранства а на флашицама напишу да је произведено у нашој земљи. Ја не волим кад људи тако раде. Тако смо ми, има већ седам година, почели да се бавимо њиме.
Наш ким је добар као ирански, али га је тешко гајити
Цела прича уз читав низ околности и ситница око порекла и квалитета семена, довела је до тога да наш саговорник наручи тону црног кима и исцеди га. Иако сади ту биљку на својс три-четири хектара земље, ипак је 80 одсто производње од увезеног семена и то, по могућству, из Ирана или Сирије, јер је оданде најбоље.
Европски стручњаци кажу да је најбољи ирански или сиријски ким, па се ја и трудим да га набавим оданде, али ако нема тих, онда наручим индијски или египатски – наводи Рајчањи. – Будући да семена морамо да носимо два пута годишње на хемијску анализу, нисам приметио да има неке разлике између тих које увозимо и ових наших које сејемо. Црни ким је иста биљка где год да расте. Верујем да се пре 20 година није могао код нас садити, јер не би успевао због климе, али како нам је дошло претопло лето, а он то воли, сад успева и код нас. Рецимо, имамо једног купца који захтева да уље буде од семена са нашег географског терена, али тај производ није захвалан, јер црни ким је стабљика са много цветића, њега коров изузетно гуши ако га не попрскаш на време. А и код прскања је проблем јер није уобичајена култура, па немамо неки избор хербицида. Тако да, кад бих морао да сејем више хектара, не бих то радио. А и да ме неко пита да сеје црни ким, не бих му саветовао…
Црни ким се исплати у оном тренутку када се претвори у уље, јер литра кошта више од 20 евра. Али, исто тако, изузетно је осетљив за прераду и у неку руку незахвалан јер највише оптерећује пресе.
Медаља са свих страна, а помоћи ниоткуда
Исто тако, иако фирма „Линум“ постоји већ 13 година, од државе није добила ни динар помоћи, због чега је власник нарочито огорчен.
- Извозимо производе за иностранство, имамо медаља ко блата, победници смо на сајмовима и код нас и са стране, а динар нисмо добили од државе – каже Флориан, додајући да је уље лана проглашено за најбоље у свету, заправо делећи прво место са канадским.
Јако семе мучи пресе
Велика је разлика у производњи и преради у односу на друге уљарице. Црни ким је карактеристичан и проблем у произвдњи је тај што та биљка има јако семе и преси пружа отпор који повећава трење, самим тим и температуру. Кад се ради црни ким, треба доста пазити. Он је чврст и јак, па кад преса ради, чујеш је како завија и са 10-15 метара, а моје пресе су, верујте, изузетно моћне. Кад радимо орасе, бадем и лешнике, морамо прићи метар до машине да видимо да ли уопште ради, а са црним кимом увек морамо бити присутни уз пресу – појашњава наш саговорник и додаје да је мак, ипак, најгора култура за обраду.
Код цеђења црног кима не добије се баш ни нешто много уља, а ако дође до мањка у финалном производу, материјални губитак је велик.
На 100 кила црног кима неки ирански да 24 литре, а кад налетиш на неки лошији, добијеш свега 19-20 литара. Због тога је тешко направити калкулацију, па онда купимо три-четири тоне, исцедимо и подвучемо црту и тек онда видимо колико смо добили. Наизглед делује да није велика разлика у те три-четири изгубљене литре, али то је губитак од скоро 100 евра. Кад на сунцокрету имаш ту разлику, ни не рачунаш је, изгубио си 500 динара, а овде ако нешто на преси не штима, ако је црни ким мање квалитетан, ако радник није обратио пажњу на неке ствари, ти за један дан ‘ладно можеш да изгубиш 200 до 300 евра само на разлици уља – наглашава Флориан Рајчањи из Чонопље.
Црна тестенина има добру прођу
Ипак, осим лековитог дејства, црни ким има још неких предности… Рецимо, од свих 30 врста сировина које се обрађују у „Линуму“, једино је црни ким безбедан од мишева и лептирица. Још ако у магацину нема влаге, семе може да издржи и 50 година! Чак и да је повуче, не би се покварио, али на хемијским анализама не би дао задовољавајуће резултате.
Производи црног кима могу да се користе на разне начине. Када су у виду уља, онда је одличан за салате или једноставно „узимање на кашикицу“, док се од такозване погаче, илити онога што остане од цеђења, прави тестенина која је, неочекивано, веома популарна по нашим ресторанима.
Тестенина нам је доста интересантна јер не садржи јаја, адитиве, а црне је боје због чега фантастично изгледа. Веома је ароматична и мислим да је више за медитеранске народе, јер смо ми Војвођани дудуци за зачине. Кад смо почели да правимо тестенину, да сам се кладио, кладио бих се против, али се испоставило да се заправо лепо продаје у Србији. Чак један ресторан у Сомбору месечно нам однесе 20 кила теста од црног кима – и даље у чуду прича о томе Рајчањи, мада је, морамо признати, и нама нејасно како тесто баш толико добро иде код нас, кад је поприлично горко, чак толико да вас и грло пече.
Скупа сировина отежава извоз
Будући да „Линум“ увози семе црног кима из Азије, новонастала ситуација са вирусом Цовид-19 и затварање граница, срећом, није утицала на набавку и даљу производњу, али на дистрибуцију је оставила трага.
Ми смо имали црнога кима, а нисмо знали да ће бити затворене границе, једноставно смо пре короне добили туру – присећа се наш домаћин. – Једноставно, тако нам се потрефило, увозили смо око Нове године. За време короне нам се мало смањила продаја по продавницама јер је било је доста оних које нису радиле, али нам је зато порасла интернет продаја. Међутим, и ту је било великих проблема због брзих пошта које су и утростручиле цену за пошиљке! Било је случајева да су скупа уља била јефтинија од брзе поште, а ми ту не можемо ништа…
Још једна бољка у нашој земљи, бар кад је реч о извозу, јесу цене. Тачније, како Флориан тврди, Србија је најскупља, чак и Мађари, Румуни и Бугари килограм неких семена продају и дупло јефтиније.
На пример, са уљаном репицом, која код нас фантастично расте и у Европи све више добија замах, што је шанса за нас само таква, где год смо слали понуде, одговор је био исти, а то је да смо 20-30-40 центи скупљи од Мађара, Румана, Хрвата – истиче Рајчањи, огорчен што је таква ситуација са ценама, па нам је тешко да се пробијемо на иностраном тржишту, а имамо потенцијала.
Л. Радловачки
Добро јутро број 581 – Септембар 2020.
