Priča o prirodnoj kozmetici od goveđeg loja, koju pravi Bojana Marković, molekularni biolog i bioinženjer iz Kragujevca, ukratko bi glasila da je posle studija u Francuskoj, oslanjajući se na iskustvo svoje bake pomogla svom sinu u lečenju kožnog oboljenja. Međutim, od početne ideje do gotovih proizvoda utrošeno je mnogo vremena, truda i znanja.
Žene iz naroda su nekada koristile mast u lečenju, kada im lekari nisu bili lako dostupni. Pravile su meleme za lečenje kožnih bolesti, povreda i opekotina. Bojana je iskoristivši svoje znanje došla do zaključka da je mast dobra za mokri dermatitis, gde je koža već hidrirana, a da je loj dobar za suvi etopijski dermatitis.
– Goveđi loj je bogatiji vitaminima A, D, E i K, kao i esencijalnim aminokiselinama. Najsličniji je po sastavu našem sebumu, koža ga brzo i lepo upije. Probala sam ga kada je moj sin imao kožni dermatitis. Želela sam da koristim prirodne sastojke za svoje dete i porodicu i tako je počela priča, od prve kreme koja je pomogla mom sinu, pa do cele linije proizvoda – kaže Bojana Marković.
Bojana danas pravi šampone, sapune, meleme, losione i drugu svakodnevnu kozmetiku. Pravi i čvrst balzam za telo, za lice i usne, čvrst šampon, regenerator za kosu i pastu za zube. U osnovi je goveđi loj. Ova sirovina u izvornom obliku nije prijala svima, najpre zbog mirisa. Zato je odlučila da doda još prirodnih sastojaka, koji će biti prihvatljivi svakom.
– Miris goveđeg loja mnogima smeta. Kažu da je jak. Zato sam počela da dodajem burbon vanilu, karanfilić i druge prirodne začine, zatim jojobino ulje i tamjan, koji ima protivupalno dejstvo. Ovi proizvodi su idealna kombinacija tradicionalnih receptura naših baka i znanja koje sam stekla na fakultetu u Strazburu. Mogu da ih koriste svi, od beba do starijih, jer u njima nema nijednog veštačkog sastojka – dodaje Bojana.
Od ideje da svom sinu i porodici priušti prirodne proizvode nastala je misija da svakom bude dostupno najbolje iz prirode i ono što je blisko našem telu.
– Kozmetika u čijoj osnovi je goveđi loj je kompatibilna sa ljudskom kožom. Dodaju se organska ulja. Do njih i do prirodnih mirisa i organskih esencijalnih ulja malo je teže doći u Srbiji, ali uopšteno nije nemoguće. Dodajem smilje, hibiskus, neven, bokvicu ili ružu – kaže Bojana Marković.
U Bojaninim preparatima koji nose naziv „Kosma“ nema sintetičkih dodataka, konzervanasa ili veštačkih mirisa. Pravi ih ručno, u malim serijama. Proces traje od nekoliko dana, pa do nekoliko nedelja. Sve zavisi od vrste proizvoda i vremena potrebnog za maceraciju biljaka. Prerada goveđeg loja je najteža. Zahtevna je i duga.
– Loj se najpre sitno isecka i potom ispira u sedam, ponekad i više voda sa dodatkom sode bikarbone, kako bi se očistio od prljavštine, nečistoća i sukrvice. U čist loj dodaju se ulja, a zatim se sve mikserom još sitni do željene teksture. Goveđi loj hidrira, hrani i obnavlja kožu. Jojobino ulje takođe je po svom sastavu najsličinije ljudskom sebumu, a ricinusovo prodire u najdublje slojeve kože.Tamjan leči upale, podmlađuje kožu, a smilje ima regenerativna svojstva – dodaje Bojana.
Ona svoje preparate pakuje u ekološku ambalažu. Koristi staklo, aluminijumske kutije i papirne tube. Tako želi da doprinese smanjenju plastičnog otpada. Isto kao što želi da svako neguje svoju kožu bez rizika. Najveći izazov joj je organičen rok trajanja proizvoda, u odnosu na konvencionalne preparate iz drogerija. Ipak, ne želi da koristi sintetičke konzervanse.
– Prvi veći izazov u ovoj misiji bila je nabavka sirovina. U Šumadiji, gde živim i radim, teško je naći goveđi loj. Za sada ga nabavljam u Subotici i Novom Pazaru. Drugi izazov je edukacija ljudi o prirodnim sastojcima. Jer, svi očekuju karakteristike slične industrijski obrađenim preparatima. Za mene je manje, zapravo više. Sa potencijalnim nedoumicama potrošača oko prirodne kozmetike, transparentnost je ključna. I stalna objašnjenja i razgovor sa ljudima, bez nekih tajnih recepata – kaže Bojana.
Zato vidi sebe kao osnivača radnje i radionice prirodne kozmetike, gde će moći da izlaže i deli recepte sa ljudima svih generacija. Bojanina priča ima još nekoliko zanimljivosti. Prvo je upisala medicinski fakultet, ali je na drugoj godini shvatila da ne bi mogla da bude klinički lekar. Upisala je potom molekularnu biologiju sa farmakologijom. To joj je omogućilo da podjednako uspešno pomaže ljudima i lečenju.
Nedavno je napravila sapun od goveđeg loja, svinjske masti, kozjeg mleka, meda i kaolin gline. Ovom sapunu treba bar mesec dana da se suši, ali ona veruje da će biti delotvoran.
Tekst: Biljana Nenković
Foto: Bojana Marković
