Минулог лета посета споменику природе била je вансеријска, најпре због пандемије и немогућности да се путује у иностранство, те су се бројни туристи присетили да надомак куће имају призоре као са светских разгледница.
Потрага за нестварним, јаркозеленим бојама природе може да престане на изворишту реке Грзе. Ово извориште у Јужном Кучају и оближњи Сисевац са базенима термалне воде, бисери су општине Параћин, које су минулог лета посетиле десетине хиљада туриста. Кажу да је посета била вансеријска, најпре због пандемије и немогућности да се путује у иностранство, те су се бројни туристи присетили да надомак куће имају призоре као са светских разгледница.
Дуж Јужног Кучаја на 18 хектара простире се излетиште Грза код Параћина. Нетакнута природа са два језера привлачи све више домаћих туриста и кампера. На Грзи се налази споменик природе – Врело Грзе, њено извориште. Ово излетиште код Параћина, удаљено од њега 18 километара, на путу за Зајечар, доскора је посећивало само локално становништво.
Царство пастрмке и раскошне природе
Грза извире у подножју планине Јужни Кучај, а дуга је 23 километра. Прави је рај за пецароше, јер је изузетно богата поточном и калифорнијском пастрмком. Река прави и два кристално чиста, дубоко плавозелена језера. Доње језеро оставља без даха. По лепом времену, језеро се прелива у најлепшим нијансама плаве и зелене боје, а ништа мање очаравајуће није ни Горње језеро.
На крају шумске шетње уз воду, уређеним и обележеним стазама, долази се и до самог Врела Грзе где царују слапови. Одмаралиште и врело је 2013. године проглашено за споменик природе, заштићено подручје треће категорије. Разлога за то је много.
Манастир крај Црнице
Манастир Сисојевац, с црквом Св. Преображења, налази се поред реке Црнице, у селу Сисевцу, 12 километара од Раванице. Добио је име по ктитору, монаху Сисоју. Претпоставља се да је саграђен у осмој деценији 14. века, а њен ктитор се први пут спомиње у повељи кнегиње Милице из 1398. године, којом Милица дарује монаху Сисоју земљишни посед у околини Параћинског брода. Монах Сисоје сахрањен је у цркви, а његов лик је слабо сачуван на фресци на којој је приказан с моделом цркве у рукама. Црква припада споменицима моравске школе, али без моравских украса на фасадама.
– Река Грза је специфична зато што је планинска и зато што има два језера, али и због тога што целе године, и у најтоплијим данима, њена температура не прелази 14 степени – каже Дарко Радојковић, представник Информативног центра Туристичке организације Параћин. – Неколико планинарских стаза води до врхова Велики козији рог, Мали јаворак, Стари и Нови јаворачки врх. Дуге су преко 20 километара. На овим путевима, поред прелепе природе, шума јавора и јасена, и бројних пећина, могуће је наићи и на видру, јастреба мишара, шумску сову, кукавицу, дивљу свињу, јелена, срну, јазаваца, вука, лисицу. Нигде у Србији нећете видети више лептира у једном дану, као овде.
Сисевац међу лепотама и светињама
Околина Грзе изузетно је богата биљним светом. Због тога је прошле године у априлу одржана и прва Сремушијада, јер је ова врста дивљег лука веома ретка, а на Грзи га има у изобиљу. Многа домаћинства у околини баве се скупљањем печурака и шумских плодова у густим шумама Јужног Кучаја. Сваке године организује се пешачка манифестација „Грзи у загрљај“, а 2013. је на Грзи одржана и „Трка преживљавања“ коју је организоавла Wild Serbia.
-Људи који дођу у Параћин могу да одседну, рецимо, у Сисевцу или на Грзи и да бораве ту неколико дана, да уживају у природи. Због корона вируса ове године смо имали изузетно велику посећеност, јер људи нису могли да путују у иностранство. Али, плашимо се да ће нам, када прође пандемија, опет долазити углавном на једнодневни излет или неколико дана као кампери или гости у домаћој радиности – каже Аљоша Глигоријевић, директор Туристичке организације Параћин.
На другом крају општине налази се село Сисевац, познато по извориштима топле воде и рибњацима пастрмке. Сисевац је срце Јужног Кучаја. Да је природа била дарежљива према овом крају, види се и по лепотама овог села, омеђеног језером и пећином, из које пут започиње река Црница.
У њеној близини је и један од очуваних манастира овог краја – Сисојевац, подигнут на темељима старог храма у 14. веку, а ктитор његове цркве, посвећене Преображењу Господњем, по коме је и добио име, био је Свети Сисоје, проигуман манастира Хиландар.
Термална вода и свежа пастрмка
На сву срећу, термална вода је недавно опет пронађена и користи се. Како нам је рекао Бобан Илић, из фирме „Сисевац терме“, сама изворишта стара су и неколико хиљада година.
– Случајно смо бушењем једне истражне бушотине нашли воду, чија је температура 36 степени и на том месту смо направили два базена. Нисмо је испитивали и не знамо какве здравствене благодети доноси, али људима прија и они долазе на бањање – каже Илић.
Сисевац је постао познат још 1953. године по рибњацима пастрмке. Ова риба не воли топлу воду, али у Сисевцу, на само неколико стотина метара од термалних извора, је хладна Црница. Овде имају 40 лежајева за госте, а биће их и више, јер овај крај је идеалан за одмор, али пре свега за здравље. Изузетно чист ваздух, термална вода и свежа пастрмка, показали су се као добитна комбинација.
На путу од Грзе до Сисевца све пршти од боја природе. Свуда су чисте и хладне планинске реке, које праве слапове преко камења и маховине, до којих се долази кроз хладовину густих шума. Тако је лети. А зими, кажу, овде је хладније него на Пештеру. Тад планином царују животиње.
Биљана Ненковић
Фото: Биљана Ненковић
