У ПЛАСТЕНИКУ ЈАНКОВИЋА ПРЕДАТОРИ УМЕСТО ПЕСТИЦИДА
Повртар Иван Јанковић из Милошева код Јагодине већ пет година узгаја здраву паприку у пластенику, јер не користи пестициде, већ биолошку заштиту. Паприку од штеточина штити предаторима, корисним бубама које једу штетне бубе.
Оваква производња је скупа, али је 100 посто здрава. Предатори једу гриње, трипсе, паукове, тута апсолуте, беле лептирасте ваши, обичне ваши. То радимо већ пет година и врло је ефикасно. Када се ради хемијска заштита, ем се ми трујемо, ем је сваке године све мањи ефекат, јер штеточине постају отпорне и имуне на пестициде. То је некада било све регулисано у природи, али се пореметило прскањем.
Температура диктира услове
Коришћењем пестицида човек је уништио и корисне инсекте. Зато сада морамо на овакав начин да их убацујемо у повртњаке – каже Иван Јанковић.
Иван и његова супруга Анкица годишње произведу 15.000 струкова паприке у пластенику од 3.000 квадрата. Ниједан повртар у Поморавском округу не користи овакву врсту заштите паприке. Предатори се увозе из Холандије.
– Паприку расађујемо почетком априла. Предатори се пуштају када паприка буде у цвету, када склопи редове и састави лишће и онда они могу да се рашире по целом пластенику. Садржај паковања се посипа по листу паприке. Мора да постоје одређени температурни услови да би се предатори размножавали, а то је да спољне температуре током већег дела дана буду око 20 степени. Осетљиви су на хемију и врућине. У одређеном временском периоду предатори се размножавају и буду ту целе године. Ако је већи напад, пуштају се агресивни предатори, а ако није, пуштају се предатори који се размножавају и тако се током целе године штетни инсекти држе под контролом. Не могу скроз да се сузбију, али има их знатно мање тако да не штете биљкама. Предатори се хране штетним бубама и уопште не штете паприци – каже Иван Јанковић.
Кад имате предаторе није потребно третирати паприку било каквим инсектицидима. То је чак и забрањено, јер могу да штете развоју корисних инсеката.
А, за опрашивање – бумбаре
За узгој овакве здраве паприке потребно је само редовно проветравање, заливање и прихрана. Од ђубрива користимо пелетирани стајњак, такође из увоза. Здравији је, јер је на бази стајњака и одржава квалитет земљишта. Ставља се као припрема земљишта пре садње паприке. Прихрану користимо у почетку вегетације. Од сорти имамо бабуру, љуту, шиљу зелену. Паприку беремо до касне јесени, а када је добра сезона, као што је била прошла, брали смо је до Нове године – објашњава овај повртар.
Овако гајена паприка је здравија, укуснија и даје квалитетније плодове.
– Стабљику паприке водимо на две гране, а иде до три метра у висину. Даје много више рода и буде скоро 90 одсто паприке прве класе. Паприка без пестицида не може много скупље да се прода, јер људи још немају свест да здраво поврће морају скупље да плате. Ипак, полако почињу да праве разлику између здраве и прскане паприке. Трудимо се да наше потрошаче упознамо са оваквим начином гајења. Углавном све продајемо на велико, а на јагодинској пијаци имамо једну жену са којом сарађујемо и на њеној тезги стоји натпис да се ту продаје паприка узгајана по биолошком концепту производње, без пестицида. Што се тиче других болести, паприку у пластенику ни не напада ништа. За опрашивање користимо бумбаре – истиче Јанковић.
Једина одржива заштита
Иако је биолошка заштита код нас још на неком почетном нивоу, наш саговорник каже да је оваква производња – будућност. Има више разлога за то. Штеточине све више постају отпорне на инсектициде па ће једино предаторима моћи да им се стане на пут. Такође, биолошка заштита је једина одржива како због здравља потрошача и радника у пластеницима тако и због очувања природе.
Компјутер замењује повртара
Јанковићи осим паприке узгајају и друго поврће. У великом блок пластенику пре паприке производи се зелена салата, око 50 до 60 хиљада главица годишње. Савремени пластеник, који је такође реткост у овом крају, има компјутер, кровно отварање, метео станицу, аутоматско затварање ако пада киша или дува ветар, или отварање када је сунчано. Наводњавање кап по кап такође је атоматски регулисано.
Пише: Јелена Лукић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
