Ниво хранљивих материја у земљишту широм Србије опао је до границе оптималног. Уколико се о томе не поведе више рачуна, то би значило да би њиве ускоро могле да постану неплодне. Хумуса је све мање, нарочито у Војводини, а узрок томе је опадање сточног фонда, недостатак стајњака и смањено коришћење минералног ђубрива.
Агроекономиста Милан Простран рекао је да је од деведесетих година прошлог века сточни фонд драстично смањен.
– Од два милиона говеда, спали смо на свега 900.000. Србија је некада имала и велики број свиња. Све то заједно доприносило је плодности земљишта преко органског ђубрива. Такође, некада смо трошили око милион и по тона квалитетног и комплексног минералног ђубрива. Средином деведесетих, коришћење ђубрива свели смо на 250.000 тона, што је скоро шест пута мање. Данас га употребљавамо још мање, а уз то оно је и неквалитетније – објаснио је Простран.
Он тврди да су бројни разлози због којих долази до великог нарушавања плодности пољопривредног земљишта, пре свега хумусног, органског дела, који је најквалитетнији. Закоровљеност уништава његову плодност и има га у Војводини, али и у јужној и централној Србији, нарочито тамо где су девастирана подручја. Такође, земљиште се и лоше обрађује.
– Због штедње горива, имамо редуковану обраду земљишта тањирачама, уместо да га оремо дубоко и да негујемо ту бразду – истакао је Простран.Он упозорава да се знатан део пољопривредног простора полако претвара у неплодно земљиште. – Уколико и даље инсистирамо на наводњавању без употребе стајског ђубрива, практично ћемо најплоднији део земљишта све више спуштати у дубље слојеве. На тај начин оно ће осиромашити и постати јалово – нагласио је Простран.
Пре почетка интензивне пољопривреде, органске материје у војвођанским њивама у другој половини прошлог века било је више од 5 одсто, а само у последњих двадесет година њен садржај је смањен на испод 3 одсто. Војводина као највећа житница Србије је у највећем проблему. Око 75 одсто површине покривено је черноземом и ритском црницом, које су некада садржале више од 5 одсто органске материје, а данас је има на свега 1 одсто површина. Простран сматра да је повратак струци решење.
– Вратимо се пољопривредној струци. Земљиште мора да се негује и да се унапреди сточарска производња. Нега и чување пољопривредног земљишта су од изузетног значаја за генерације које долазе. Зато, вратимо се коренима. Србија и даље има богом дану земљу, налази се на идеалној географској ширини и дужини. Некада се тачно знало како се земља чува и обрађује. Користимо свега негде око 3.450.000, а укупно имамо више од 4.000.000 хектара обрадиве површине – рекао је Простран.
Велики део земљишта ратари у Србији уништавају и паљењем жетвених остатака – само заоравањем, њиве би задржале значајне природне минерале. С обзиром на то да је обнављање сточног фонда дуготрајан процес, неговање залиха стајског ђубрива је најбржи и најјефтинији начин за одржавање структуре земљишта. На пример, Холандија и Данска које нису више тако плодне, морају велики део свог пољопривредног земљишта да рекултивишу, а то значи да расејавају разне врсте трава – на њима се ништа друго не производи, јер тако земљишту враћају плодност.
Постоје и алтернативни материјали, као што је зелени отпад из градова који углавном завршава на сметлишту, уместо на њивама.
Стокхолм прави парк за пчеле
Дипломате у Шведској, компаније и грађани Стокхолма покренули су иницијативу за спас градских пчела прављењем bee friendly zone, тј. места на којем се пријатељски односе према пчелама и штите их у шведској престоници.
У пројекту у делу града у којем се налазе бројне амбасаде ангажовале су се дипломате, иницијатива „Пчеле у граду“, многе компаније и локалне власти. Они намеравају да направе први стокхолмски „парк за пчеле“, у Краљевском националном парку на Јургордену. У Шведском удружењу пчелара истичу да 76 одсто свега што се гаји у Европи не може без опрашивања, а да 30 одсто аутохтоних врста дивљих пчела у Шведској прети истребљење. Претњу овим инсектима представљају климатске промене и деградација биодиверзитета.
Градови су иначе боља станишта за пчеле од села, јер се у њима не користе пестициди. Међутим, за пчеле у Стокхолму не постоји одређена политика, као ни мрежа локација које оне воле, попут оних направљених у Лондону или Ослу. Пчелари се надају да ће иницијатива за Краљевски национални парк подстаћи усвајање шире политике за пчеле у будућности.
– Bee friendly зоне биће место где ће се моћи наћи храна и вода за различите врсте пчела и опрашивача од пролећа до јесени. У овој зони се процењује лични утицај на опрашиваче и подстиче на размишљање како да се управља земљиштем да би га учинили бољим стаништем – рекла је једна од челница пројекта Шерон Каирнс. Она је додала да би ова зона требало да буде узорак добре праксе који би могао да се пренесе на друге делове земље.
Пројекат је показао да људи брину због проблема пчела у Шведској и да желе да науче како могу да им помогну. Корак у ширењу знања о пчелама биће и постављање кошнице у Јургордену коју ће пројектовати архитекте ради едукације посетилаца популарног парка. Активисти се надају да ће бити још кошница и да ће се бее фриендлy пракса проширити и на остале паркове.
М. Волчевић
Добро јутро број 544 – Август 2017.
