Пише: Светлана Мујановић
Чим се заврши овогодишња производна сезона, пластенике који се неће користити током зиме ваља одмах припремити за нову производњу. Пренећемо шта повртарима који се баве пластеничком производњом саветује дипломирана инжењерка Нада ЛазовићЂоковић из Пољопривредне саветодавне стручне службе у Врању.
По речима ове инжењерке, први корак је сређивање простора око пластеника. Ваља се потрудити и уклонити све канте и друге предмете, покосити корове, насути стазе око пластеника да се не би стварале барице и блато на прилазу објекту. Сав алат који се користи за рад у пластенику треба очистити, опрати, дезинфиковати, осушити и премазати ланеним уљем, како би се спречила корозија металних делова. Све сложити у кутије и веће гајбице и изнети под шупу да не сметају док се буде спремало унутра.
Током вегетације на фолији пластеника накупља се прашина. У наборима и местима састављања заглављују се лишће, ситне гранчице, а то може итекако да оштети фолију и послужи као скровиште инсектима. Када се то очисти, фолија се добро опере са спољашње стране. Прво може да се „насапуна“ раствором неког еко детерџента па спере млазом чисте воде.
– После чишћења спољашње стране треба очистити унутрашњост – саветује инж. Лазовић Ђоковић. – Прво уклонити биљне остатке, конопце, копче, цеви за наводњавање, уколико нису фиксиране, и алат. Ако је реч о пластенику са слабом арматуром, треба поставити дрвене Т-носаче који ће ојачати конструкцију и спречити деформацију цеви под тежином снега, на који се увек мора рачунати. Проверити рад механизма за подизање и спуштање отвора, као и врата пластеника.
Тек после ових „послића“ на ред долази најобимнији део великог спремања. Унутрашњост пластеника ваља опрати неким еко детерџентом, а затим се прелази на дезинфекцију. Предност се даје еко производима. Данас су на тржишту доступни препарати за дезинфекцију на бази микроорганизама који заустављају раст патогених микроорганизама. Потребно је да се опрска комплeтна унутрашњост, и то у два наврата, у размаку од десетак дана.
Ако је конструкција од дрвета, и има зидане основе, какви су најстарији пластеници, може се користити и приручно средство припремљено од гашеног креча. У три-четири килограма гашеног креча дода се пола килограма бакар-сулфата, добро измеша дрвеном палицом и постепено разреди с 10 литара воде. Смеша се остави да стоји око два сата и њом се премазују дрвени оквири, зидана база пластеника и сва друга места која могу да послуже као склониште инсектима и место скупљања патогених микроорганизама.
– За успешно гајење поврћа у пластенику од великог значаја је квалитет земљишта – упозорава овај стручњак. – У малим пластеницима се сваке три- четири године може комплетно заменити сетвени слој у дубини 20 до 25 центиметара. Други начин је да се замени плитак, површински слој до дубине од петнаестак центиметара и додају се нова земља, органска ђубрива, компост, суво лишће, који ће обогатити земљиште и побољшати његове карактеристике. Обрадом, нови површински слој ће се измешати са дубљим слојевима земљишта. Тај поступак се понавља сваке две године, да би се одржала плодност земљишта у производном слоју.
Да би се добило што здравије и квалитетније земљиште, обогаћено органском материјом, у пластеник се могу посејати зелене сидерате. То су биљке које ће развити зелену масу и њиховим заоравањем у тло ће се унети додатна хранива. Осим тога, свака сидеративна биљна врста која се посеје испољиће одређене, само њој својствене ефекте. Раж ће потиснути већину корова и добиће се чиста површина, а њен корен оставља растресито земљиште. Махунарке ће га обогатити азотом, слачица ће „оставити“ азот и фосфор. У зависности од ефекта који желимо да постигнемо, одабраћемо и одређену биљну врсту или смесу више врста.
