– На југу Србије, између сливова река Топлице и Косанице, окружено масивом Копаоника, Малим и Великим Јастрепцем и планинама Радан, Видојевица и Пасјача, сместило се пет општина Топличког округа. Цео крај добио је име по реци, али и бројним минералним и термалним изворима, тзв. топлицама. Живели су ту Илири, Трачани, Трибали, Дарданци, Римљани су градили путеве и утврђења, а Срби дизали устанке и обрађивали земљу са које су поникли и од које су одвајкада живели. Данас је овај крај познат по вредним воћарима који купцима нуде здраву, органску храну.
Топлички округ на страном тржишту препознатљив је по фабрици „Миди органик“ која је скоро две деценије присутна као прерађивач органског воћа. Она је и фирму „Фруторга“ у Новом Селу, коју су нам представили као пионира органског воћарства у општини Прокупље, увела у ову причу и међу њима последњих неколико година постоји добар партнерски однос. А, основали су је двоје Пауновића, сестра и брат, Тијана и Момчило.
Тијана и Момчило, наиме, одлучили су да се након завршених студија економије и филозофије опробају у нечем сасвим другачијем – производњи и преради воћа. Реч је о породичном послу, а Пауновићи су производњом органске вишње почели да се баве пре петнаестак година. Временом, видици су проширени, стечено је искуство и тако је 2015. године регистована фирма „Фруторга“ д.о.о. са седиштем у Новом Селу код Прокупља. Посао се заснива на кооперантској сарадњи и групној сертификацији органске производње, најпре „облачинске вишње“ и шљиве сорте „стенлеј“ , а ове године је сертификована и „руска џанарика“. Производе и прерађују и јагоде и дуње.
– Имамо 80 хектара воћњака и сви ће до децембра бити у поступку конверзије, када ће и званично добити сертификат. Кооперанти су одабрани према географском положају њихових воћњака, пре свега због евидентних климатских промена, али и да би се избегло стварање тзв. уског грла приликом пријема робе. Они су из Новог Села, из суседног Бабиног Потока, затим из Арбанасца, Булатовца. У планинским пределима гаје се јабуке и шљиве које су прави пример органске производње јер су воћњаци на 600 до 800 метара надморске висине и не третирају се чак ни дозвољеним препаратима – каже Момчило Пауновић.
Наш саговорник додаје да је органска производња сертификована код једне стране сертификационе куће јер је „Фруторга“ од настанка окренута извозу. Циљ је да се после истека процеса конверзије сви производи пласирају на инострана тржишта, а сетрификациона кућа са којом сарађују препознатљива је у иностранству. У међувремену, код нас је усвојена законска регулатива да поред страног мора да постоји и домаћи сертификат. Сада Пауновићи прикупљају потребну документацију, која се разликује од оне која им је до сада требала, да би стекли и домаћи сертификт.
Политика Пауновића је да никада не улажу велику суму новца у посао а да унапред није обезбеђено тржиште.
– Први производ који смо пласирали је сушена „стенлеј“ шљива. Дневни капацитет сушаре је пет тона, а потхлада може да прими 150 тона воћа, тако да процес сушења траје два месеца. Вишње у потхлади стоје месец дана, тако да се до тренутка продаје одлично стегну и коштице се лако ваде. Очишћена вишња се пакује и иде на тржиште. Али, пошто смо производњу проширили и на друго воће, ту пре свега мислим на јагоде, које захтевају дубоко замрзавање, ускоро ће почети и изградња нове хладњаче за дубоко замрзавање и предкоморе за прераду, у складу са свим европским стандардима квалитета. То нам омогућава извоз на тржиште ЕУ са свим пропратним папирима о сигурности и безбедности хране. У плану је и замрзавање вишње, сечење замрзнуте шљиве и јабуке, као и производња чипса од јабуке и дуње – каже Момчило.
Најисплативији али и најризичнији део ове приче је прерада. Додатни изазов је, како каже наш саговорник, савладати технологију јер свака нова прерада тражи и нова знања. Планира се прво европско, а након увођења потребних стандарда – и америчко тржиште. Технологију прераде вишње Пауновићи су посебно успешно савладали, као што је то случај и код примарне производње овог воћа, те сматрају да уз неопходну документацију овај производ може да се прода на америчком тржишту.
Унутар ове породичне фирме постоји подела послова. Тако је Момчило задужен за сертификате, праћење примарне производње и контакте са купцима. Тијанин посао су финансије, папирологија и интерни програми контроле. Оцу Драгану, иначе агроекономисти по струци, припала је организација набавке и продаје. И, све то добро функционише на срећу Пауновића и њихових коопераната.
Хладњача за већу производњу и нова радна места
Први новац, сећају се Пауновићи, уложили су када су имали статус пољопривредног газдинства. Требало је за три године уз годину дана грејс периода вратити кредит од 5.000.000 динара. Да је било лако – баш и није. Фирма је направљена уз помоћ заједничког данско-српског пројекта „Fruits & Berries“. Овај програм, са седиштем у Нишу, наменио је 1.500.000 евра за подршку воћарима у примарној производњи, али и преради на југу Србије.
-Сада нам предстоји нова инвестиција. Реч је о изградњи хладњаче. Она би нам омогућила упосленост прерадних капацитета бар 10 месеци годишње. Преговарамо са пословном банком о класичном кредиту – објашњава Тијана Пауновић.
Она каже да је њихова тежња запошљавање младих и образованих људи који имају амбције и елан, јер уз такву енергију загарантован је и напредак фирме.
-Циљ нам је и да младе који су ангажовани као сезонски радници преведемо у стални радни однос, а то не можемо без ове инвестиције. Чињеница је да се деца која су рођена и живе на селу много лакше одлучују да прихвате ове послове у односу на младе који су из градских средина. Изградњом нове хладњаче, осим заснивања радног односа, желимо да ти људи прошире и своју примарну производњу. У фирми би били упознати са принципима органске производње које би примењивали и у својим воћњацима. Самим тим не би морали да брину о пласману свога воћа. То би значило и затварање круга процеса производње, који би истовремено био и круг поверења – каже наша саговорница.
Ј.Б.
Добро јутро број 570 – Октобар 2019.
