Берба лешника и ораха је завршена, а ово коштуњаво воће дуго се може чувати у адекватним условима. Свима је познато да су најлепше посластице управо оне које у себи садрже целе, ломљене или млевене орахе и лешнике, а све више се указује да је реч о веома задравим грицкалицама. Долазе месеци када треба уживати у овим плодовима, али је сада право време за садњу.
Иако се за лешник каже да је полудивља а за орах да је полудомаћа биљка, јер су веома распрострањени у природи, њихов узгој ипак захтева неопходно предзнање и поштовање речи науке и струке. Због тога смо посетили Пољопривредни факултет у Новом Саду и од проф. др Зорана Кесеровића потражили савете који се односе на садњу. На почетку разговора наш саговорник нам је рекао да се савремени узгој не може замислити без употребе механизације, што је могуће само уколико се леска гаји као стаблашица. Најважније је правилно подићи засад, јер се ради о дугогодишњем узгоју, па се почетне грешке тешко могу исправити.
Приликом подизања засада леске води се рачуна о томе да ли има довољно и правилно распоређених опрашивача. Уобичајено је да се саде једна или две главне сорте и два или три опрашивача. Постоји више начина распореда сорти. Уколико није познат начин калемљења, изданци се уништавају, и то углавном механички, што представља додатни трошак у производњи. Преласком калемљења лески на мечију леску овај проблем у потпуности је решен. Код леске гајене у виду жбуна наводњава се системом кап по кап, док се она гајена у виду стаблашице наводњава микрораспрскивачима.
-Приликом избора терена мора се водити рачуна да засад не буде у затвореној долини, тзв. мразишту. Ови терени нису добри ни због анемофилног опрашивања јер леске морају бити изложене поветарцу. На затвореним теренима су више изложене нападу паразита, првенствено оних из реда гљива. Најпогоднији су благи нагиби на којима има више од 800 милиметара равномерно распоређених падавина годишње. Растојање зависи од бујности сорте, подлоге, узгојног облика и плодности земљишта. Када се говори о размацима, слабо бујне сорте се гаје на размаку 5×5, односно 4×4. Размак између средње бујних сорти је 6×6 или 5×5. Бујне сорте се саде на размацима 7×7, односно 6×6 метара – објашњава професор Кесеровић.
Важно је да се пре садње уради узорковање земљишта и његова хемијска анализа, која подразумева одређивање текстуре, pH, садржаја хумуса и микроелемената – азота, фосфора и калијума, као и калцијума. Затим се прави план ђубрења – и ту се треба ослонити на стручњаке.
Петар Крстић из Пирота лешник је почео да узгаја пре 15 година. Прве године на парцели од 83 ара засадио је 300 садница, а наредне још 250. Недавно је подигао млад засад, тако да сада ово воће производи на једном хектару. Приликом одабира сорти, како каже, руководио се рентабилношћу, тако да је избор пао на оне округле. Пре две године остварио је род од две тоне, лане 500 килограма мање, а ове године још мање, иако примењује све агротехничке мере.
-У нашим условима округле сорте дају већи принос, плод се лакше ломи, а за тај посао користим машину крцкалицу. Сем тога, ове сорте су траженије на тржишту. Пласман је прича за себе. Нешто продам преко интернета. Наша срећа је што у Пирот сваке суботе, због куповине хране, долази велики број Бугара, тако да знатну количину продам на пијаци. Цена је од 800 до 900 динара за килограм. Лешници су били из органске производње, за шта поседујем и сертификат. Донедавно сам их пласирао у продавнице здраве хране, но, пошто су власници почели ово воће да купују „на црно“ по нижој цени, више не сарађујемо – каже Крстић.
Овај домаћин лешнике је производио у складу са органским принципима све док није засадио леске са инокулираним кореном тартуфа. Идеја његовог сина да истовремено узгајају и црне тартуфе и лешнике није уродила плодом јер је количина тартуфа била изузетно мала, а и принос лешника због изостанка заштите знатно је умањен. Највећу штету наносили су лешников сурлаш и биљне ваши. Тада је Петар одустао од органског концепта и почео је да користи хемијска заштитна средства.
Иначе, последње деценије заснивање нових засада лешника у овом крају је у експанзији, сазнали смо у ПССС Пирот. Прецизних података о површинама под леском за сада нема, али процењује се да је реч о 50 хектара и млађих и старијих засада.
-Присутне су стандардне сорте. Од ранијих заступљене су оне старије попут „истарског дугог“, „истарског округлог“ и „римског“. Новијег датума су италијански типови „tonda gentile romana“, „tonda gentile delle langhe“. Пољопривредници саде још десетак сорти, али ове су најзаступљеније. С обзиром на то да је леска, да тако кажемо, полушумска биљка, код нас је земљиште веома погодно за њен узгој. Примера ради, у подножју Старе планине има доста дивље леске, и она ту опстаје вековима. Сада има и интензивне производње и савремених засада које подижу млађи воћари – објашњава Горан Светозаревић из ПССС Пирот, задужен за воћарску производњу.
На питање колико произвођачи поштују реч науке, Горан је рекао да су млађи произвођачи који користе интернет свеснији да без науке нема ни пољопривредне производње.
-У нашој ПССС радимо анализу земљишта, помажемо код његовог избора и одабира сорти. То је полазна основа коју је неопходно урадити. Напамет се не може приступити било ком послу у пољопривреди, па ни производњи лешника. Све у свему, људи долазе по савете. Некада пре заснивања засада, што је и најбоље, а некада када све заврше. Повећано интересовање за производњу лешника и ораха присутно је пре свега јер ово воће произвођачи не морају одмах да продају. У адекватним условима оно може да се чува до годину дана. Сем тога, ове воћне врсте су толерантније на болести и штеточине, тако да се мање користе и хемијска заштитна средства – каже Светозаревић.
Засади под леском последњих година се шире не само на југу, већ и у осталим деловима Србије. Највеће површине налазе се у општинама Шид, Пећинци, Кула, Шабац и Вршац. А колико новца је потребно уложити у засад леске и која је економска оправданост њеног гајења, питали смо проф. др Зорана Кесеровића.
-Укупни трошкови подизања засада жбунасте форме који подразумевају подривање, орање, тањирање, куповину садница, ограђивање, наводњавање и рад, износе од 5.500 до 7.500 евра по хектару. У првој години трошкови одржавања су око 500 евра, а у деветој до 1.500 евра. Експолоатациони век жбуна леске је од 35 до 40 година. Комерцијална родност наступа у 5-петој-шестој, а пуна родност у деветој-десетој години. Према конзервативним прорачунима, у пуном роду остварује се принос од 2.500 килограма по хектару. У последњих 12 година цена килограма очишћених лешника је од 6,5 до 8,5 евра, с тим што је у појединим годинама забележено њено знатно повећање. Цена лешника у љусци је од 2,7 до 3,5 евра за килограм и треба знати да се приликом откупа тражи лешник у љусци. Око 80 одсто лешника на плантажи је прва категорија – објашњава проф. Кесеровић и додаје да се правилним одржавањем засада, сакупљањем и манипулацијом лешника обезбеђују високи приноси и квалитет.
Поред лешника, орах спада у најзачајније језграсте врсте воћа код нас. Његова производња дуго је била крајње екстензивна и нису се примењивале одговарајуће мере неге. Интензивна производња захтева примену одговарајућих агротеничких и помотехничких мера.
Према речима стручњака, ораху одговарају дубока и плодна земљишта, али, успева и на онима слабијег квалитета. Једнако успева и на киселим и на слабо алкалним земљиштима. Да би се умањила опасност од трулежи корена, у новом засаду пре садње треба уклонити сувишне дрвенасте биљке заједно са њиховим корењем. Орах не подноси стајаћу воду, па терен треба поравнати или поставити одводну дренажу. Након овог посла растуре се органска и минерална ђубрива и земљиште се риголује на дубину од 80 центиметара.
-Основни услов за интензивну, квалитетнију и обимнију производњу је увођење технологије производње садница калемљењем ораха домаћим и страним сортама и селекцијама. Код нас је сортимент ораха прилично стар и споро се мења. Високу, квалитетну и уједначену производњу омогућиће само гајене сорте и селекције ораха, а водеће би требале да буду „расна“, „шампион“, „касни родни“, „срем“, „овчар“, „шејново“ и „тиса“. Као опрашивачи препоручују се „гајзенхајмски 139“, „гајзенхајмски 251“ и „јупитер“. У перспективне спадају „фенор“, „фернет“ и „тисашечи 72“ – каже проф. др Зоран Кесеровић.
Како каже овај наш врсни стручњак за воћарство, на стварњу нових сорти ораха у Србији је доста урађено, али не и на увођењу савремених технологија. Наглашава да поред производње плодова, пажњу треба обратити и на производњу дрвета, јер је ораховина изузетно цењена у столарској индустрији.
Градски новац за нове засаде
Овогодишњи аграрни буџет Града Пирота је 58.000.000 динара, од тога 53.000.000 су намењена за директна давања пољопривредницима. Део средстава користи се за промоцију, едукацију и учешће пољопривредника и њихових удружења из пиротских села на Пољопривреном сајму у Новом Саду и другим мањим сајамским манифестацијама.
-Највише средстава намењених за директна давања издвајамо за набавку пољопривредне механизације. У повртарској производњи овај новац служи за куповину пластеника и система за наводњавање. Новца има и за куповину квалитетних приплодних грла, као и за воћарску производњу. Сваке године имамо око 1.000 корисника. Они се одлучују да аплицирају у локалној самоуправи јер је процедура једноставнија него на републичком нивоу. Ми у року од 15 дана од конкурисања исплаћујемо субвенције и оне најчешће износе 50 одсто уложених средстава без ПДВ-а. Максималан износ је 800.000 динара по једном регистрованом пољопривредном газдинству – каже Горан Поповић, помоћник градоначелника задужен за пољопривреду.
Како смо чули у овој локалној самоуправи, воћарство последњих година доживљава експанзију. Наш саговорник као добар пример наводи савремени засад јабука и крушака подигнут на 16 хектара. Његов власник је од садње до подизања противградне мреже користио подстицаје локалне самоуправе и искористио субвенције у износу од 3.200.000 динара. Много се саде и леске и ораси, али и јагоде, које се гаје у пластеницима. Град Пирот планира да наредне године за субвенције пољопривредницима обезбеди милион евра, које би усмерили у складу са интересовањем пољопривредника.
Увозимо из Турске
Према подацима из 2017. године, у Србији је под лешником било 3.964, а под орахом 3.350 хектара. Нешто мање биле су родне површине. У том периоду из Турске су увезене 552 тоне лешника, чија вредност је била 3.355.000 долара. У овој земљи производи се највише лешника у свету, чак 650.000 тона, што је 70 одсто укупне светске производње. Следи Италија са 120.000 тона, односно 12 одсто производње на светском нивоу. У велике произвођаче лешника убрајају се САД, Азербејџан и Шпанија.
Орах се гаји у свим деловима наше земље и углавном је реч о екстензивним засадима. Са површином од 4.787 хектара налазимо се на 11. месту у Европи. Највише засада налазе се у општинама Ваљево, Краљево, Крагујевац, Кула и Брус, с тим што су у Кули велике површине под орахом настале подизањем великих плантажа у доба СФРЈ. Са просечним приносом од 1,89 тона по хектару, Србија је на 15. а по производњи на петом месту у Европи иза Пољске, Француске, Грчке и Шпаније.
Ј. Бајшански
Добро јутро број 570 – Октобар 2019.
