За расковник кажу да штити од зле среће и болести. Може да призове здравље и паре, те се набавља и у кућу уноси најчешће као амајлија за срећу. Ова биљка је позната вековима, о њој је писао и Вук Караџић. Травари кажу да је народ највише купује због веровања у њене моћи, док су о њеним лековитим својствима сазнања данас недоречена.
По усменом предању у митске биљке српског народа, осим расковника, он помиње још смиље, босиље, ковиље и девесиље.
На тезгама травара и продаваца лековитог биља широм Шумадије, међу стотинама врста сушеног биља за чајеве, често се нађе и покоја магијска. Корен расковника не лечи ништа, осим зле среће. А срташник растерује кошмаре.
„Расковник се купује често, као амајлија“, каже Зоран Михајловић, травар из Крагујевца. За ову, данас тајанствену биљку, кажу, знали су и стари Словени. Војници су је носили ушивену у униформе у нади да их метак неће погодити. Домаћини су је уносили да спрече свађе у кући и отерају болести, а обавезно се увијала у црвено платно.
Код нас се расковник може наћи у источној Србији, на Ртњу, Хомољским планинама и на Сувој планини.
Постоје три врсте расковника латинских назива Laser trilobum и Laserpitium siler.
Raste preko metar visine, cveta tokom leta belim, sitnim cvastima, a koren joj je dugačak oko 15 centimetara. Zbog narodnog verovanja da njen koren ima magijske moći, danas je ona ugrožena zbog preteranog branja i čupanja iz korena.
Travar Zoran Mihajlović kaže da se pominje da su se neki delovi biljke koristili protiv zmijskog otrova, da je dobra za varenje, lečenje čira, bolesti krvotoka, i zglobova, astme i epilepsije. Ali, da bi ova biljka bila korisna treba dobro poznavati njena lekovita svojstva i način upotrebe, kako se ne bi napravila veća šteta nego korist, te da nikako to ne treba raditi na svoju ruku.
„Nekako se koren raskovnika u današnje vreme pročuo kao biljka koja štiti od zla i nesreće, da može da spasi uklete i donese sreću i blagostanje, pa je tako i traže kupci. O njenoj lekovitosti trebalo bi reč više da kaže neko upućeniji. Šteta je, ako je lekovita, da se ne upotrebljava, kao i mnoge druge lekovite biljke“, kaže Mihajlović.
Biljka koja tera strah
Nije samo raskovnik u kriznim vremenima tražena biljka. Travari svedoče da ih mušterije često pitaju i za strašnik.
„Veruje se da može da odagna strah i košmare. Stavljaju ih pod dušek kako se deca ne bi plašila mraka. Anksiozne osobe veruju da će ih smiriti i pomoći im da pobede fobije i paniku“, dodaje Zoran Mihajlović.
Kovilje, koje je Tucakov ubrojao u mitske biljke, služi da osoba pod tim imenom bude postojana. Zovu je još i babina kosa ili madona. Kada cveta izgleda kao talasanje duge, sede kose i podseća na kudelju, a kada se ubere, godinama ostaje nepromenjena.
Zmaj Jovino devesilje
Devesilje je biljka koja se u narodnoj medicini pominje kao dobar diuretik, tonik, i digestiv. Status magijske potiče iz njenog naziva devesilje – devet sila bilje. Jovan Jovanović Zmaj često ju je pominjao u poeziji u „Đulićima“:
Snivo sam te, a ti puna cveća,
Među cvećem lekovita bilja,
Bilo stitka, ljubice i krina,
Odoljena, čubra, devesilja…
Tekst i foto: Biljana Nenković
