Јабука најбољи амбасадор за промоцију Србије у свету

Воћарство је веома важна грана пољопривредне производње у Србији. Природни услови у појединим регионима Србије не одговарају другим областима биљне производње, али су зато поједине воћне врсте у тим регионима нашле идеално место и постижу врхунске резултате по квалитету, приносу и приходу. Воћарство се показало и као добар модел повећања стандарда становништва, али и сјајан начин решавања економских, социјалних и демографских проблема. Поред тога, покренуло је и друге гране привреде. У воћарству се запошљава 10 до 20 пута више радне снаге и остварује далеко већи профит у односу на друге пољопривредне гране.

По профитабилности и увођењу нових технологија у производњи и чувању у Србији посебно место заузима јабука. Србија има погодне агроеколошке услове за производњу јабуке, у којима се постижу приноси и квалитет као у водећим регијама Европе и света.

У структури извоза аграрних производа из Србије међу 10 водећих извозних пољопривредних производа јабука се налази у самом врху. У 2017. години у структури извоза пољопривредних производа налазе се три воћне врсте – малина на 3. месту с вредношћу од 233,2 милиона долара, јабука на 4. месту са 122,4 милиона долара и смрзнута вишња на 8. месту, с вредношћу од 59,2 милиона долара. И у 2018. години међу 12 извозних производа налазе се четири воћне врсте: малина, јабука, вишња и бресква, у 2019. такође, а у овој години очекујем рекордни извоз јабуке, највећи у историји Србије.

Велика улагања се брзо враћају

 За експанзију производње и извоза јабуке у Србији у претходној деценији заслужни су знање, удруживање у задруге и подстицајне мере републичких и покрајинских институција за нове технологије, прилагођене климатским променама. По знање смо ишли у најразвијеније воћарске регије Европе: Јужни Тирол, Штајерску, Бодензе и шире, али се стицало и на стручним предавањима, саветовањима, огледним пољима и у воћњацима широм Србије. Јабука се зато издваја и по оствареном профиту у односу на друге воћне врсте. Једино се већи профит остварује у производњи боровнице.

Јабука је воћна врста код које је највише урађено на увођењу савремених технологија, подлога и сорти. То је јако захтевна воћна врста што се тиче технологије и захтева пуно људског рада – око 750 до 800 часова по хектару. Ако томе додамо и класирање јабуке, где за 200 тона треба 1.500 радних часова, онда је још јасније колико јабука ангажује радне снаге.

За подизање засада јабуке с противградним мрежама и фертиригацијом потребно је издвојити од 40.000 до 45.000 евра по хектару, што зависи од броја садница по хектару. Покрајина и држава дају воћару који инвестира око 50 одсто новца, а инвестиција се отплаћује за 5 до 6 година. Произвођачи који немају хладњачу остварују профит од 8.000 до 12.000 евра, зависно од приноса, квалитета, сорте и цене. Овде је рачунат просечан принос од 55 до 60 тона. Неки произвођачи остварују принос у просеку и 75 до 80 тона по хектару. Произвођачи који имају хладњаче и калибраторе, с оваквим приносом могу остварити профит, зависно од сорте и цене, од 20.000 до 25.000 евра по хектару, некад чак и више.

Приликом подизања засада мора се водити рачуна о избору места за плантажу, хемијској и механичкој анализи земљишта, анализи климатских података, агромелиоративном ђубрењу, припреми земљишта – риголовањем или подривањем, парцелацији земљишта, постављању противградног система – стубова, анкера, сајли, и противградних мрежа, изградњи система за наводањавање, растојању, подлози, сортименту…

 Јабука је технолошки захтевна врста воћке, али изузетно акумулативна. У односу на остале врсте воћака, највеће промене уводе се управо у технологију гајења јабуке. Стандард у производњи јабуке је подизање високоинтензивних засада у густом склопу с противградним мрежама и системима за наводњавање с фертиригацијом. Овакве засаде прати и савремени сортимент који диктира тржиште. Приноси по хектару у овим засадима крећу се од 60 до 80 тона у просеку, уз висока улагања по јединици површине.

Јабука је водећа воћна врста по површинама које се наводњавају. Важан елемент нових засада је и затрављивање међуредног простора гајеном травом или природним покривачем. Ово је могуће само у засадима где постоји систем за наводњавање, углавном „кап по кап“. Постојање оваквог система наводњавања опредељује произвођаче за то да највећи део прихране воћака обављају фертиригацијом, а да се као корекција користе и фолијарна ђубрива.

Книп саднице, противградне мреже, фертиригација

У подизању засада јабуке треба користити саднице с превременим гранчицама. У односу на једногодишње саднице с превременим гранчицама, „книп“ саднице имају снажнији коренов систем и, уколико је агротехника у расаднику на одговарајућем нивоу, овакав тип садница је квалитетнији у односу на једногодишње саднице. „Книп“ саднице имају већи број превремених грана, снажнији коренов систем и уопште представљају квалитетнији садни материјал у односу на једногодишње саднице с превременим гранчицама. Овакве саднице брже ступају у период пуне родности и брже се враћају уложена средства.

Јабука је прилично отпорна на ниске зимске температуре и пролећне мразеве. Према нашим истраживањима, само су неке сорте Јонаголд, Ајдаред, Гала и Црвени делишес, имале делимично измрзавање.

У производњи јабуке све најновије плантаже налазе се у систему противградних мрежа које штите не само од града, већ и од ожеготина, и све су у систему фертиригације. Наводњавање «кап по кап» је најраширеније у савременим интензивним засадима. Обично се ставља по једна латерала у реду, али је препорука, ако се ради о лакшем песковитом земљишту, да иду и по две латерале, или једна, али да капаљке буду гушће распоређене на латерали – пластичном цреву. У последње време, у условима где има довољно воде, користе се микрораспрскивачи, што је много боље решење, поготову на песковитим земљиштима. С обзиром на недостатак влаге у току вегетације, због ниске релативне влажности у току јула и августа, у Србији се препоручује наводњавање капањем, орошавањем или микрораспрскивачима, како би се постигли редовни и високи приноси, као и плодови одличног квалитета. У крајевима у којима има довољно воде треба користити микрораспрскиваче.

Наводњавање треба радити у зависности од тренутног стања, при чему за контролу влажности треба користити тензиометар или друге мерне инструменте, а количина воде дозира се према томе колико смо у мањку кад су падавине у питању, као и према ПВК и типу земљишта. Количине воде које се не смеју прекорачити у сваком турнусу наводњавања зависе од типа земљишта: за лако земљиште износи 55 милиметара, средње тешко земљиште 45, а за тешко земљиште 35 милиметара. Ако је технички могуће, препоручљива је фертиригација, како би се тако повећала ефикасност ђубрива и смањило испирање, што велики произвођачи јабуке и имају.

Време наводњавања воћака јабуке у роду зависи од количине и распореда падавина, фаза органогенезе, воћне врсте, распореда кореновог система и типа земљишта. Веома је важно наводњавање јабуке непосредно пред јунско опадање плодова. Уколико у круни има пуно заметнутих плодова јабуке, ово наводњавање треба смањити или пак изоставити, а уколико има умерен број плодова, оно мора бити обавезно. Треће наводњавање изводи се у време образовања родних пупољака и у време развитка плодова, и то обично у јулу и августу. Ово наводњавање је веома важно, поготово ако је сушни период (а обично јесте), јер се тада троши јако много воде на плодове и диференцирање цветних зачетака. Код јабуке треба пазити да се не додаје много воде у време образовања цветних зачетака. Ако се дода велика количина воде у јулу, августу и септембру, може да се поремети равнотежа између родности и вегетативног пораста. У табели 2. приказани су резултати утицаја велике количине воде на образовање цветних зачетака код неких сорти јабуке.

 У интегралној производњи јабуке произвођачи морају уносити у регистар датум и количину наводњавања, податке о падавинама с кишомера или с метеоролошке станице, као и количину воде за наводњавање.

Проређивање цветова и плодова

Проређивање цветова и плодова редовна је и веома важна помотехничка мера која се редовно примењује код већине воћних врста, а код јабуке је то редовно. На мањим површинама и када је у питању мањи број стабала могуће је ручно проређивати плодове, али када је у питању већа површина, онда се то мора радити хемијски. Код неких сорти јабуке често стабла у појединим годинама рађају обилно, а потом почињу да рађају нередовно. У годинама с великим приносима добија се доста неквалитетна јабука с изузетно малим процентом квалитетних плодова. Да би стабла умерено рађала сваке године, неопходно је проређивање плодова. Иако се резидбом покушава направити равнотежа између раста и родности, то није довољно, па се у појединим годинaма мора прибећи проређивању плодова. Тако се добијају квалитетнији плодови, отклања алтернативно рађање, добија квалитетнија заштита од болести и штеточина, олакшава берба и добија знатно бољи финансијски резултат.

У савременој производњи јабуке, превелика оптерећеност стабала родом значи лош квалитет плодова и низак принос у наредној години, те се због тога плодови хемијски проређују биљним регулаторима раста. Циљ хемијског проређивања плодова јабуке јесте регулисање висине приноса и повећање крупноће плодова, уз очување високог квалитета.

У интензивној производњи јабуке, кључно је хемијско проређивање младих плодова. Суштина је у томе да се бочни, слабије развијени плодови уклоне, и да у цвасти остане по један (централни) до два плода. Преостали плодови на стаблима боље расту због тога што не морају да се такмиче за храну са другим плодовима, те у време бербе достижу већу крупноћу и бољег су квалитета. И формирање родних пупољака је боље, те се хемијским проређивањем отклања опасност од уласка воћака у алтернативну родност. У пракси се у ову сврху већ неколико деценија употребљавају концентрована ђубрива КТС и АТС, и препарати на бази биљних регулатора раста – НАД, α-нафтилсирћетне киселине (НАА) и у последњих 30-ак година 6-бензиладенина (БА).

Водеће сорте јабуке у Европској унији су Златни делишес, Јонаголд, Ајдаред, Гала и Црвени делишес. Најновији подаци показују да су у новим засадима највећу стопу пораста у обиму производње у последње две године имале сорте Фуџи-кику 8, Бребурн-Марири ред и Хилвел, Гала и Пинк лејди. Сорте Златни и Црвени делишес и даље имају високу стопу раста обима производње, док за њима мање заостају сорте Јонаголд и Грени смит.

У Јужном Тиролу, који је најразвијенија европска регија у производњи јабуке, у 2007. години најзаступљенија сорта била је Златни делишес, а затим Гала, Црвени делишес, Бребурн, Грени смит, Фуџи и Крипс пинк. Из године у годину, ових сорти све је више у младим засадима.

Ако анализирамо најновије веће компаније, структура сортимента прилагођена је европској, а и светској структури сортимента јабуке: Златни делишес – Reinders, Црвени делишес – спур типови Superchief Sandige, Redchief Camspur, Scarlet Spur Evasni, Red Cap Valtod, а од стандардних типова Early Red One Erovan и Hapke Delicious (LB) 53, као и семиспурови Jeromine и King Roat-Red delicious; Фуџи –Kiku8 и Furbrax, Јонаголд – Red Jonaprince или Decosta, Гала – Gala Schnitzer Schniga, Brookfield Baigent Gala, Buckeye Gala Simmons, Galaxy Selecta i Devil Gala; Бребурн – Hillwell Hidala и Mariri Red. Када посматрамо три велике компаније у Србији: две које имају преко 100ха и једне која има преко 250ха, на првом месту се налази Гала, па Златни делишес и Грени смит, а од осталих сорти доста су заступљени Црвени делишес, Јонаголд и Фуџи. Код мањих пољопривредних произвођача, и даље је водећа сорта Ајдаред, следи Златни делишес, Грени смит и Јонаголд, што показује да мали произвођачи морају брже мењати структуру сортимента.

Избор подлога представља огледало интензивности гајења јабуке. Напреднији произвођачи дају предност подлози М-9. У развијеним воћарским земљама користи скоро искључиво подлога М-9. То код нас с технолошког аспекта у овом моменту значи заостајање у односу на савремени концепт производње јабуке у свету. У свету се све више уводе клонови подлоге М-9 као што су: М-9 EMLA, Pajam 1, Pajam 2, T337, T339 и др. Подлога ММ-106 често се примењује на песку и за калемљење спур типова јабука. Поновним увођењем у праксу сорти спур типова, подлоге М-26 и ММ-106 за ове сорте добијају на значају, али код семиспурова користи се подлога М-9. У последње време у Европи се све више користи Geneva 11, која се може користити код поновне садње, а и отпорна је на крваву ваш.

Рђаста превлака одвраћа купце

Код јабуке, а поготову код Златног делишеса клона Б, рђаста превлака може да прекрије мању или већу површину плода, нарушавајући изглед плода. Изглед плода значајно утиче, а понекад има пресудну улогу, на одлуку потрошача приликом куповине јабуке, и о томе се мора водити рачуна.

 Рђаста превлака је плутаста прекривка на површини плода јабуке коју биљка формира као реакцију на оштећење покожице, или неправилности у формирању ћелија покожице, ради заштите и изолације оштећеног ткива. Генетски је условљена, али је одређена и спољашњим условима средине. Структура и дебљина кутикуле веома је важна за отпорност на појаву рђасте превлаке. Сорте, чији плодови имају танку кутикулу, или имају поједине области с танком кутикулом, осетљивије су на појаву рђасте превлаке. Златни делишес подложан је појави рђасте превлаке управо због слабије структуре кутикуле.

Третман гиберелинима (ГА) практични је метод за спречавање или смањење појаве рђасте превлаке, изазване климатским факторима. Ублажавање стреса током интезивне деобе ћелија плодића примарни је ефекат ГА. Поред препарата на бази ГА4+7 ради спречавање појаве рђасте превлаке користе се и препарати на бази комбинације ГА и синтетичког цитокинина бензиладенина (БА).

Прво прскање треба обавити након прецветавања, када је пречник плодића око 4,5мм. Након тога, треба обавити минимум још једно третирање у размаку 7 до 10 дана од првог третирања. Уколико су услови за настајање рђасте превлаке повољни, неопходно је урадити четири прскања током вегетације, у размаку 7 до 10 дана. Некад, када је кишовито време, треба радити и по 5-6 пута.

Спречити опадање пре бербе

Ради побољшања облика плода, тј. издуживања плодова, прво прскање треба да се обави када је отворен централни цвет. Друго третирање обавља се неколико дана касније, када се отворе бочни цветови. Уколико се обављају два третирања, дозе треба поделити. У случају брзог цветања може се применити један третман с пуном дозом у периоду прецветавања.

Један од проблема у производњи јабуке у годинама високих приноса јесте опадање плодова пре достизања одговарајућег степена зрелости и предвиђеног времена бербе, што може довести до значајног пада приноса. Топло време пред бербу, суша, оштећења лишћа због напада инсеката или болести, подстичу опадање. Данас су произвођачима за контролу опадања плодова доступни препарати на бази α-нафтилсирћетне киселине (НАА). НАА се користи у концентрацијама између 5 и 20 ппм активне материје и треба да се примени пре него што плодови почну значајно да опадају.

Мања чврстина плодова и лошија складишна способност могу да се јаве ако су температуре високе или ако се са бербом закасни након третмана са НАА, док се просечна маса плода не мења. НАА почиње да делује 1 до 2 дана након примене. Ако је процес већ почео, потребно је око 5 дана да се опадање умањи. НАА је ефективна у трајању 7до 12 дана и пожељно је поновити примену, како би се и након 10 дана поуздано зауставило опадање. У нашим огледима опадање се појаачава у трећој недељи након примене НАА. По истеку овог периода нагло расте удео опалих плодова који надмашује контролна стабла. У годинама високог приноса важно је на време почети с прскањем, како до опадања не би дошло пре него што НАА почне да делује, а то је најмање три недеље пре планираног времена бербе.

По знање смо ишли у најразвијеније воћарске регије Европе: Јужни Тирол, Штајерску, Бодензе и шире, али се стицало и на стручним предавањима, саветовањима, огледним пољима и у воћњацима широм Србије

Пажљив избор опрашивача

Јабука је странооплодна воћна врста, треба јој обезбедити одговарајуће опрашиваче, у циљу што боље оплодње. У комплексу фактора који директно утичу на родност, избор добрих опрашивача за основне сорте има посебан значај. Сорте опрашивачи треба да имају, поред приближног цветања, компатибилне гамете и добру клијавост полена. Такође, основна сорта и сорте опрашивачи треба да сазревају приближно у исто време, да ступају у исто време у пуну родност и да су приближне бујности. У последње време у свету се подижу моносортни засади јабуке, где се као опрашивачи користе поједине дивље врсте јабуке, или се као опрашивачи користе друге сорте јабуке које су распоређене у реду свако 10. или 20. стабло.

Пошто су код нас за сада присутне горенаведене сорте, могуће је гајити сорте по блок систему, где би се сорте комбиновале према отпорности на болести. На пример комбинација 8 или 6 редова Златног и 6 редова или 4 реда Црвеног делишеса. У нас су већ подигнути такви засади где су сорте комбиноване према осетљивости на пепелницу и чађаву краставост. Међутим, и овде треба бити опрезан код избора опрашивача јер је, када се јаве лоши временски услови у време цветања, с обзиром на то да пчеле нису активне на нижим температурама, а наши произвођачи немају навику да уносе бумбаре у засаде, честа последица су слаба оплодња и мали број семенки у плоду. То утиче на деформацију плодова и касније на њихово масовно опадање, што је био случај и ове године. За добро опрашивање сматра се да у засаду треба да буде 5 до 10% добро распоређених опрашивача.

Све више се подижу моносортни засади јабуке, где је у свакој табли једна основна сорта, а опрашивачи су распоређени свако 25. стабло у реду и углавном се користе селекционисане дивље врсте јабуке.

Код јабуке треба полако прелазити с конвенционалне производње на интегрални и биолошки концепт производње. Један од најразвијенијих концепата интегралне производње у пракси у Европи је програм АГРИОС из Јужног Тирола у Италији. Ослањајући се на АГРИОС модел, на овим просторима, укључујући и овај пројекат, планира се увођење интегралне производње.

У складу с основним концептом ИПВ прописане су све агротехничке мере: заштита, ђубрење, наводњавање, проређивање, одржавање земљишта, берба, чување итд. Посебна пажња се према овом програму посвећује избору средстава за заштиту од болести и штеточина, каренцама и начину примене у складу с могућим пропратним дејством и биолошким и биотехничким мерама. Овај концепт подразумева пријаву за укључивање у интегрални начин производње, прихватање обавезе, придржавања прописане технологије и њене контроле од надлежне службе и, на крају, маркетинг који обезбеђује повољнији положај на тржишту.