Пише: др Александар Лепосавић
Март у највећем делу наше земље представља период интензивног почетка радова у засадима јагодастог воћа. Када је у питању високожбунаста боровница, процес резидбе би у старијим засадима до марта већ требало да буде завршен, а у младим засадима ову операцију треба радити у моменту јасног кретања вегетације. Кад је реч о тек посађеним биљакама, дугогодишња искуства указују на то да је непотребно, чак и контрапродуктивно, у потпуности с младе биљке уклонити цветне елементе. Образложење је да се потпуним уклањањем родног елемента биљка, наводно, боље развија. Наша и светска искуства доказују да су биљке на којима је одређени проценат цветова остављан да се развије у плод, у каснијим годинама далеко брже успостављале оптималну равнотежу између раста и родности и давале већи принос и бољи квалитет плодова.
С прихраном боровнице у овом периоду не треба журити, јер је земља још увек хладна и специфичан коренов систем боровнице нема могућност да усваја хранљиве материје. Исто је и са заштитом, која код овог воћа треба да буде обављена непосредно пред кретање вегетације.
Малињаци плаћају данак лањској суши
Стање засада малине у највећем делу наше земље не обећава стабилизацију у погледу приноса, јер су малињаци у претходној години били изложени дуготрајном штетном дејству велике суше. То се посебно односи на најзаступљеније сорте као што су Виламет, Микер, Глен Емпл и друге једнородне. Ефекат суше највећи је код произвођача који нису наводњавали и код оних који су касније уклонили прву и другу серију надземних прираста, односно, младих изданака. Код таквих произвођача надземни прирасти, који у овој години треба да плодоносе, остали су кратки и танки и због тога немају услова за развој довољног броја плодоносних прираста, због чега ће и принос у таквим засадима бити на знатно нижем нивоу.
Нешто повољнија ситуација је у засадима двородних сорти и, у зависности од временских услова и примењене агротехнике, у овим засадима не би требало да буде редукције приноса.
Оно што произвођачи треба да ураде у марту јесте да правилно одаберу надземне прирасте, односно, изданке за род у засадима једнородних сорти. Ова операција представља једну од кључних у правилној технологији гајења малине, јер многи произвођачи не разликују надземне прирасте који израстају из спавајућих (адвентивних) тачака раста патрљака, осталих након уклањања по завршеном плодоношењу претходне вегетације. По снази раста oвакви прирасти се не разликују у великој мери од прираста насталих из вегетативних тачака кореновог система, али имајући у виду чињеницу да се налазе на старим деловима изданка и да фактички немају сопствени коренов систем, и могућност усвајања и транспорта воде и хранљивих материја је знатно слабија. Због тога су прирасти, настали из патрљака, знатно подложнији штетном деловању неповољних фактора средине и у години плодоношења на њима произвођачу убирају мање рода него на прирастима насталим из земље, из кореновог система. Ова грешка коју наши произвођачи чине већ у првим годинама по заснивању малињака разлог је због чега је већина малињака у стању „физиолошке старости”. То је један од основних разлога опадања продуктивности и смањења рода малине у нашој земљи.
Сличну грешку чине и произвођачи двородних сорти када, секући старе прирасте, оставе патрљке на којима се образују надземни прирасти, уместо да израсту из корена.
Без обзира на то о ком типу малине се ради, једнородним или двородним, савет малинарима је да их по завршеној берби секу што ниже, по могућности испод површине земљишта, како би избегли да у засадима имају мање продуктивне плодоносне изданке. Прошле године због снега су били одложени радови, што је изазвало проблеме произвођачима на вишим пределима. Чињеница је да временске прилике током другог дела зиме и у марту одређују моменат и интензитет радова у засадима малине и другог јагодастог воћа.
Одабрати праве бокорнице
У марту у засадима јагоде треба одстранити старо и оштећено лишће и правилно одабрати добро развијене бокорнице, на којима се касније развијају цветови и плодови. Када је у питању засад у првој години плодоношења, ако је биљка добро развијена и с оптимално развијеним бокорницама, нега се своди на одстрањивање сасушеног и оштећеног лишћа, као и уклањање нових столона. Код старијих засада, битно је и правилно одабрати нормално развијене и квалитетне бокорнице којих, у зависности од сорте, има знатно више од оптималног броја. Притом се мора имати у виду да је вишегодишње стабло јагоде ризом, који има раст према површини или на самој површини земљишта и да старији прирасти ризома имају смањене животне функције у односу на његове млађе делове. Такође, потребно је знати да се најквалитетније и најбоље формиране бокорнице обично налазе на крајевима, а најслабије и с најмањим родним потенцијалом у средини бокора. Због тога средишне и слабо развијене бокорнице у другој и евентуалним каснијим годинама гајења јагоде треба пажљиво уклањати¢
