ПЛАСТЕНИЦИ ПРОДУЖАВАЈУ СЕЗОНУ БЕРБЕ
Гајење јагода у пластеницима до пре једне деценије било је спорадично, али у последње време одгајивачи све чешће због исплативости комбинују производњу у заштићеном и на отвореном простору. Јагоде у пластеницима раније стижу за бербу и имају вишу цену. С друге стране њихова берба се завршава када почиње да пристиже јагода на отвореном, те произвођачи имају вишемесечну континуирану понуду и продају.
Јагоде у пластенику заштићене су од временских прилика које у време дозревања и бербе могу да буду неповољне за ово осетљиво бобичасто воће.
Предности и мане пластеника
Берба јагода у пластенику почиње месец – два раније него на отвореном пољу. Зна се да прве јагоде имају и највишу цену и нема загушења на тржишту. У пластеницима јагода је у заштићеном простору, контролишу се влажност и температура и нема опасности од пролећних мразева. Берба је лакша, јер су плодови суви и чисти – каже Марија Ивановић, саветодавац у ПССС Крагујевац.
Пластеничка производња јагода има своје предности, али и мане. До квалитета и приноса долази се припремом земљишта, постављањем фолије и система за наводњавање. Најчешће се гаји на банковима. Процес узгоја може да почне када се пластеници и банкови загреју на око 12 степени. Најважније је водити рачуна о влажности ваздуха, те је проветравање обавезна мера. Јагоду испод фолије најчешће напада сива трулеж корена, листа и плода. Један од већих проблема је опрашивање.
– У време њеног цветања у пластеницима, а то је већ у фебруару, због хладног времена још нема пчела, те је опрашивање отежано. Берба испод фолије почиње половином априла и то је велика предност. У пластенику садимо сорту џоли, добра је и клери. Рано стижу и имају крупне плодове. У засадима на отвореном и у затвореном гајимо укупно шест сорти, тако да са првом пластеничком имамо бербу од априла до јуна месеца. Комбинујући обе врсте производње продужили смо сезону. Пластеници траже више улагања и труда, али се на крају исплате због високе цене плода у рано пролеће – каже Тања Васиљевић из Горње Трнаве код Тополе.
Помоћ државе драгоцена
Одгајивачи јагода могу да рачунају и на државне и локалне субвенције за набавку фолија и конструкције, како би ублажили почетна улагања. Препоручљиво је да у једном пластенику буде око 550 живића због одржавања микроклиме. У идеалним условима једна биљка даје око 750 грама плода. Поједини произвођачи практикују једногодишње засаде, тврдећи да ако се оставе прошлогодишње биљке, плодови у другој години губе на квалитету. Улагање у нове живиће исплати им се кроз „јачу“ цену јагоде на почетку сезоне.
– Засади јагода у пластеницима у Шумадији су мањи и овај начин је код нас још у повоју. Углавном воћари који већ гаје на отвореном окушају се и у пластеничкој производњи. Добра страна је што су млађи произвођачи, који се не либе да траже помоћ стручњака и спремни су да уче – каже Данко Петровић, саветодавац за воћарство.
У Европској унији тренутно је највећа понуда јагода гајених у пластеницима из Италије. Они своје прве јагоде нуде тржишту у последњој недељи фебруара. Углавном гаје сорте мелиса, маримбал и џиоелита. У Србији се у пластеницима све више сади рана сорта алба, која даје висок принос, чак до једног килограма по бокору. Отпорна је на болести и погодна је за транспорт, успева и на земљиштима лошије структуре и pH вредности, има крупан плод и даје висок принос и у другој години.
Ниски тунели – средње решење
Осим у пластеницима јагода може да се гаји и у ниским тунелима. Овај начин је прелазни између пластеника и отвореног поља. У питању је интензивна производња са смањеним ризиком. Висина тунела је од 40 до 60 центиметара, а ширина им је од пола до 1,5 метара. У тунелу је најчешће једна гредица са два реда посађених јагода.
Фолијом на ниским тунелима јагода се штити од ранопролећних мразева, а плодови сазревају 10 дана од јагоде на отвореном пољу. Предност и уједно мана оваквог начина узгоја је што се лакше манипулише фолијом која по потреби може да се отвара и затвара, али је потребно више времена и радне снаге.
Ниски тунели су средње решење, јер не изискују претерано улагање, које се углавном исплати након прве године. Сматра се рентабилном солуцијом с обзиром на то да се засад штити од мраза.
Текст и фото: Биљана Ненковић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
