Пише: Весна Савић
Јечам је једна од најважнијих житарица и по значају је одмах иза пшенице, пиринча и кукуруза. За људску исхрану користи се ољуштен јечам, познат као гершла, док више од половине светске производње ове житарице одлази за сточну исхрану. Јечам се користи и за производњу слада, који је главни састојак пива и вискија. Научници се надају да ће ова житарица у будућност имати већи значај у исхрани људи и потиснути потрошњу пиринча и кромпира. Јечам, као и готово све житарице, одличан је извор енергије јер садржи угљене хидрате који човековом телу служе као гориво. Редовна употреба житарица у исхрани помаже да имамо довољно снаге за свакодневне активности, подстиче пробаву и доприноси општем здрављу организма. Стари Грци су први, или међу првима, препознали управо лековитост ове житарице. По Хипократовој препоруци правили су напитак од воде у којој се кувао јечам и заслађивали га медом, и тиме лечили прехладу и кашаљ.
Иако је јечам једна од најстаријих и веома корисних житарица, неправедно га бије глас сиротињске хране пошто је, као хлебно жито, лошијег квалитета од пшенице. Они који су били принуђени да једу такозвану јечменицу, сматрани су сиромашнима. Узрок том лошијем квалитету лежи у чињеници да је јечам зрнаста биљка чије је зрно потпуно срасло с плевом. Међутим, посебним поступком у млиновима плева се љушти, а зрно заокружује, па се добија већ поменута гершла, која се припрема као рижа.
Пакистански хлеб, здрава замена за кафу
Данас се зна да је јечам једна од најздравијих житарица. То је једна од најуниверзалнијих зрнастих култура, с врло широким могућностима употребе. У прехрамбеној индустрији јечам се препоручује у свим облицима – као хлеб, посластица у пецивима и као здрава каша. Каша је комбинација јечмених пахуљица са појединим састојцима који побољшавају нутритивну вредност и укус самог јечма, а употребљава се и у супама као згушњивач и за производњу сирћета. У Пакистану се користи као главно хлебно жито. Током ратова и великих криза печени јечам је био коришћен као замена за кафу. Данас се „кафа“ направљена од печеног јечма користи као здравији напитак јер не садржи кофеин. Јечмена кафа, помешана с млеком (бела кафа), изврстан је и хранљив напитак за децу и старије људе.
Због лековитих својстава, јечам снижава ниво шећера и холестерола. Помаже у одржавању телесне тежине јер пружа дуготрајан осећај ситости. Одличан је чистач организма због специјалног односа дијететских влакана.
Лековита слуз за упаљену кожу
Кувањем јечма ослобађа се слуз која повољно делује на организам. Одавно је у народној медицини познат као лек који умирује упаљену слузокожу. Чај од јечма се прави широм света, а користи се код желудачно-цревних болести или као освежавајући летњи напитак. Пије се у Јапану, Кини и Кореји. Британци посебно уживају у јечменој водици која се прави од куваног, непрженог јечма, уз додатак лимуна.
Због лаке сварљивости, јечмени слад је користан код оболења желуца, а може се давати и малој деци и старијим особама, као и при опоравку од болести. Доприноси лучењу желудачних сокова. У богатом садржају минералних материја издвајају се калијум, магнезијум, фосфор, гвожђе, манган, цинк и селен. Међу витаминима доминирају они из групе Б, пре свега, Б1, Б2, Б6, пп фактор. Значајно је присуство пантотенске киселине, неопходне за коензим А, који је потребан за метаболизам масти и ослобађање енергије из угљених хидрата. Садржи мање количине А, Е, и К витамина.
