На недавном саветовању повртара у Новом Саду велику пажњу привукло је излагање дипломиране инжењерке Јелене Перенчевић, стручњака Пољопривредне саветодавне службе у Сомбору, која је, заједно с колегиницом Татјаном Веселиновић, припремила обавештење повртарима о хемијским препаратима за заштиту биља који су изгубили дозволу за промет и примену у Србији.
– Да би се схватио значај и корист хемијских препарата у пољопривредној производњи треба се прво осврнути на њихову потрошњу – указала је инж. Перенчевић. – Иако нема прецизних података, у Србији се током само једне године утроши преко 1.500 тона активних материја. Оне се „упакују“ у препарате који, уз активну материју имају и носаче и друге додатке, и та количина хемијских производа је много, много већа.
Питања без одговора
Дипл. инж. Јелена Перенчевић поставила је једноставно питање – има ли решења? Наравно, остала је без правог одговора.
– Сви повучени пестициди за сада немају ефикасну замену – указује ова инжењерка. – Иако повлачење екотоксиколошки неповољних пестицида има хуманитарно и еколошко оправдање, струка поставља питање како ће се решити значајни проблеми. Како и чиме сузбити жичаре на кромпиру, шаргарепи, луку, смрдљиве стенице и трипсе на паприци и парадајзу?
Овим питањима придружују се и друге, међу којима је и како, у недостатку ефикасних хемијских препарата, решити повећане захтеве за радном снагом и како смањити ризике производње и обезбедити профит“?
Извозна рампа за третиране плодове
Пестициди су сврстани у отрове и носе акутни и хронични ризик по здравље човека, животиња, земљишта, па и биљака. Ту лежи одговор на питање због чега су повучени из употебе неки препарати, веома корисни у заштити биљака. Доказано је да су многи екотоксиколошки неповољни. Циљ ове мере је да се користе екотоксиколошки повољни пестициди с новим механизмом деловања, који нису отровни.
Сви пестициди чија је производња забрањена прво су укинути у Европској унији, па је сходно томе, забрана стигла и до нас. Ваља нагласити да није у питању само једноставна забрана употребе опасне хемије у пољопривреди. Европске и многе друге земље забраниле су и увоз плодова и осталог биљног материјала, третираног недозвољеним препаратима, па наши произвођачи морају да поштују та правила, ако желе на њихова тржишта.
Тако је крајем априла прошле године ступила на снагу прва листа активних материја које су изгубиле дозволу за примену у пољопривреди. Међу њима су и оне које су биле од велике помоћи баштованима: тиаметоксам, фенпропиморф и тралкоксидим. Забрањен је, рецимо, тиаметоксам (неоникотиноид) – препарати Актара 25- ВГ, Гестикал 240-СЦ, Амос и Сироко ФС – којим се третирају кртоле, а регистровани су и за примену у усевима паприке, купуса и кромпира, намењени сузбијању лисних ваши, кромпирове златице и жичара. Замена су били препарати на бази диметоата – Динамид прогрес, Диметогал, Перфектион, који су забрањени крајем године. Сада су преостали Конфидор, Актара, Калипсо, Моспилан и природни никотин.
Децембарска листа дужа од априлске
Друга, много обимнија листа забрањених активних материја, ступила је на снагу крајем минуле године. То су: клотианидин, пропинеб, дикват, фенамидон, глуфосинат-алуминијум, оксасулфурон, пропиконазол, квиноксифен, тирам, пиметрозин, манеб, фипронил, хлоридазон, хлороталонил, бифентрин, метомил, триадименол, десмедифам, метиокарб, диметоат, хлорпрофам, имидаклорид. Навешћемо саме неке од њих који су се пуно користили у повртарству.
То су препарати Антракол 70-ВГ, Антракол ВП-70, Вокал П, Нијанса (били су регистровани за усеве кромпира, парадајза, лука и краставца, а за заштиту од пегавости и пламењача. Придружили су им се Агроцирам, Цирам, Еквејшн про, Курзате М, Полирам ДФ, Дитан, Пинозеб М-45, Манкосав, Акробат МЗ, Алијанса и Ридомил голд МЗ. Препарати на бази диквата, који су били регистровани за десикацију циме кромпира – Реглоне форте и Дидикват, такође више неће бити у производњи. Забрана се односи и на фунгициде Верита и Консенто, који су се користили у заштити кромпира, парадајза, лука и краставца од пегавости и пламењача, Квадрис (а.м. азоксистробин), Ортива топ (а.м. азоксистробин + дифеноконазол) и Имиџ (а.м. пираклостробин). Инсектициди Чес 50 ВГ, и Мовенто, регистровани за примену у усевима кромпира, парадајза (затворени простор), паприке, лука, краставца, купуса и кеља, за заштиту од лисних ваши и беле лептирасте ваши, такође су изгубили дозволу.
Забрана још не важи, а кад ће – видећемо!
Подсећамо повртаре, али и све друге пољопривреднике, на то да ће већину препарата који су на листи забрањених још ове сезоне моћи да набаве у пољопривредним апотекама. Све активне материје, које су произведене пре забране, мораће и да се „упакују“ у препарате, продају и утроше. У зависности од потреба, неких ће можда бити и наредне вегетације.
Ово је само подсетник пољопривредним произвођачима да размисле које ће замене да користе, како да другим мерама ојачају биљке и спрече изазиваче болести и штеточине да праве штету.
За производњу, а то значи и примену, забрањен је и а.м. хлороталонил – фунгициди Феникс, Фузија, Пехар плус, Промеса плус, Ортива опти 480-СЦ, Одеон, Браво 720 СЦ, Елект, Фолио голд, регистровани за заштиту кромпира, парадајза, црног лука, шаргарепе, целера и краставца за заштиту од разних пегавости, пламенјача, пепелница. На листои забрањених препарата нашли су се и неки фунгициди на бази бакра и манкозеба. То су Дитани, Пинозеб М-45, Манкосав, Бевесан 45-М.
Инсектициди на бази бифентрина – Бифеникус, Фобос ЕЦ, Фобос ЕВ и Пинто више неће моћи да се користе у усевима кромпира, купусњача, парадајза, на отвореном и у затвореном простору и краставца и пасуља на отвореном, за заштиту од ваши, совица, беле лептирасте ваши и црвеног паука. Као замена за сузбијање гриња нуди се акарицид Канемајт 15 СЦ – делује дуго, око месец дана, на све покретне форме и јаја. Забрана је стигла и за инсектицид Ланате.
С. Мујановић
Добро јутро број 576 – Април 2020.
