Пише: Светлана Мујановић
Сваком пољопривреднику пчеле су велика радост, поготово када виде да се окупљају на њиховим њивама. То је поуздан знак и да ће берба или жетва, бити берићетније. Пчелама се, ипак, највише обрадују воћари. Већина чак позива пчеларе да донесу своје кошнице у воћњак. Али, добри опрашивачи нису само медоносне пчеле.
Дивље, самице, и како их још зову – и солитарне пчеле, вреднији су опрашивачи од медоносних. Иако многи не знају ни да постоје, оне су корисније од медоносних, а за узврат не траже ништа, или готово ништа. Лете на нижим температурама, не праве разлику између цветова, активне су само за време цветања и отпорније су на пестициде. Број опрашених, у односу на само посећене цветове, много је већи, јер им је површина тела таква да длачицама покупе много више полена од медоносних пчела.
Где оне лете, воће боље рађа
Солитарне пчеле највише „користе“ воћари, посебно они који воће производе по принципима органске пољопривреде, мада су добродошле у свим воћњацима. Дипломирана инжењерка Санда Кљештановић, саветодавац Пољопривредне саветодавне службе у Руми, један је од најбољих познавалаца ових пчела. Њена запажања показују да у процесу сакупљања полена солитарне пчеле укрштено опрашују цветове, па се из таквих развијају крупнији и квалитетнији плодови.
– Све активности у животу солитарних пчела обављају појединачне плодне женке, које су уједно и матице и радилице – каже инж. Кљештановић.- Своја гнезда најрадије заснивају у шупљинама барске трске, којом су се некад покривали кровови кућа. Солитарна пчела лети у круг 200 до 250 метара од свог гнезда-кућице. Стога је за ефикасно опрашивање воћњака распоред кућица од велике важности, а битно је и да у воћњаку буду постављене недељу дана пре пуног цветања, јер прво излећу мужјаци, па тек неколико дана касније и женке, које имају најважну улогу у опрашивању. Код нас су заступљене две врсте солитарних пчела: Osmia cornuta, која је доминантна и Osmia bicornis (руфа) која се веома ретко може видети. Једна од разлика између њих је у томе што Osmia bicornis излази недељу дана касније, па је погоднија за биљне врсте и сорте које касније цветају, како пчеле предуго не би лутале без полена.
Све активности у животу солитарних пчела, односно, осмија, дакле, обављају појединачне плодне женке, а улога мужјака је само да их оплоди. Свака женка током активне сезоне живи сама и појединачно заснива гнездо у којем оставља потомство и одмах угине. То значи да солитарне пчеле никада не дочекају своје потомство које ће се развити до августа, а излетети наредног пролећа, односно, имају једну генерацију годишње.
Мужјак служи само за оплодњу
Ове пчеле не производе мед ни восак. Одрасли се појављују у рано пролеће, излећу чим се устале топли дани и крене обимније цветање биљака, пре свега воћа. Мужјаци први напуштају гнездо, недељу дана пре женки, и остају у његовој близини чекајући женке. Оплођене женке складиште сперму у сперматекама, а приликом проласка кроз репродуктивни тракт јаја се оплоде. Из оплођених се развијају женке, а из неоплођених мужјаци.
После парења мужјаци угину, а женке крећу у потрагу за одговарајућим местом за гнежђење, и то трагање траје дан-два. Док траже место где ће одложити јаја, женке, ради сопствене исхране и тада опрашују цветове, и у тој потрази могу се значајније удаљити од места из којег су излетеле.
Осмије се гнезде у већ постојећим шупљинама у дрвету, не копају саме тунеле. Заснивају гнезда у шупљинама барске трске, у шупљинама старог дрвећа, у пукотинама и отворима старих дрвених или неомалтерисаних кућа. Кад женка солитарне пчеле нађе тунел погодан за заснивање гнезда, на његовом дну направи преграду од блата, донесе полен и нектар и на ту масу положи јаје, затвори ћелију влажном земљом, а затим гради нову ћелију у низу. На улазу у тунел остави око два цм слободног простора за улетање и излетање и на крају отвор затвори дебелим чепом од блата. У тунелу пчела може да изгради 6 до 8 ћелија, ретко до 15, што зависи од његове дужине. Најпогоднији је тунел дужине око 15 цм, с пречником отвора десетак мм. У сваки тунел јаја полаже само једна женка, а оне могу да се гнезде једна поред друге, обавезно у другом тунелу, у мањим или већим популацијама, али без икакве међусобне кооперације или антагонизма. Ова особина се назива грегарност. Из јаја се, у зависности од температуре, за неколико дана излеже ларва која се активно храни. Кад потроши храну, она се улутка у кокон. До краја августа у коконима су се развиле одрасле јединке, које тамо презиме и гнездо напуштају у пролеће следеће вегетације.
Време је за набавку иницијалног легла
У мањем воћњаку кућица с цевчицама трске смешта се у средину засада, тако да дивље пчеле, које лете 200 до 250 метара у пречнику, могу опрашивати све воћке. Улаз у кућицу треба заштитити мрежом од жице, како би се птицама онемогућило да уништавају коконе у трскама. Пчеле су осетљиве на пестициде, па ако воћњак није органски, треба направити такву кућицу која се може затворити, а воћњак штитити у касним вечерњим сатима, када све пчеле оду на спавање.
У већим воћњацима на сваких 30 м постављају се снопови трске, ушушкани у разне елементе – исечене пластичне цеви од канализације, пластичне флаше с одстрањеним дном и грлићем, блокове од сипорекса… Када се зна да осмије наредне вегетације никада не користе већ једном употребљене тршчане цевчице, сваке године треба на време додавати нову трску, а стару избацити.
Понекад је у почетку излетања потребно да се пчеле мало прихране медом, нарочито ако у близини немају довољно расцветалих воћака и других биљака. Било би добро да се у близини станишта за пчеле поставе и посуде с песком и водом, да оне не би губиле време на тражење материјала за зидање ћелија у трсци.
Воћари који желе да што пре „запате“ солитарне пчеле, требало би да набаве такозвано иницијално легло. То су трске с коконима из којих ће, када се појаве први цветови, излетети осмије. Иницијално легло набавља се обично у фебруару или марту, када је хладно, и одмах стави у фрижидер на температуру од четири степена, да пчеле не би измамио неки топао дан, у време када још нема отворених цветове и хране за њих. У воћњак се уносе недељу дана пред цветање. Када се осмије уселе у засад, кућице не треба дирати. Довољно је да се после излетања радилица искоришћена трска замени или, ако нова недостаје, стари тунели очисте
Петсто женки опраше цео хектар
Ефикасност при опрашивању воћака једне женке солитарне пчеле може се упоредити с ефикасношћу 120 медоносних пчела. За опрашивање једног хектара комерцијалног засада јабуке потребно је 500 женки солитарне пчеле, или три до пет кошница медоносних с укупно 60 хиљада до 100 хиљада радилица. Медоносне пчеле опрашују 5 до 10 процената посећених цветова, повремено сакупљају полен, активне су тек на плус 13 степени, лете у кругу од 3.000 метара од кошнице. Солитарне су за воћаре изузетно корисне, јер опрашују до 95 посто посећених цветова, лете чак и по лошим временским условима, када је хладно, температура осам до девет степени, и када пада ситна киша. Солитарна пчела лети у круг 200 до 250 м од свог гнезда – кућице. Стога је за ефикасно опрашивање воћњака распоред кућица од велике важности. Ове пчеле нису у сукобу с медоносном пчелом или бумбарима. Напротив, њиховим заједничким радом повећаће се број заметнутих плодова у воћњацима.
Највећу корист од пчела имају оне воћне врсте и сорте које су самобесплодне и аутоинкомпатибилне, али и оне које су самооплодне или су склоне партенокарпији. Најбољи пример је крушка – указује инж. Кљештановић. – Цвет ове воћке, код већине сорти је скоро у потпуности самобесплодан и потребно је да га опраше инсекти. Како у нектару крушке има капиларне киселине, због које је остали инсекти избегавају, улога солитарне пчеле је изузетно велика јер њој ова киселина не смета.
