Пише: Биљана Ненковић
Од давнина људи су садили стабла јоргована, како би опојним мирисом и нежним цветовима оплеменили своје окућнице. Уз ову украсну биљку повезују се бројне легенде. Према једној од њих, јоргован је настао када је пролеће отерало снег с ораница и подигло сунце на небо. Природа је тада, славећи победу, бацала по биљкама боје и на зелени грм додала је љубичасту и белу. Тако је процветао јоргован.
Хиљаде сорти јоргована разликују се по времену цветања, величини, боји, мирису и бујности. Популарност дугује једноставном узгоју и јединственим мирисним нотама. Брзо расте, а висина зависи од сорте и креће се од два до десет метара. Скромних је захтева и веома је отпоран на штеточине и болести.
Непоновљив украс милиона вртова
Овај предивни грм раскошне цвасти у априлу и мају, пореклом је са Балкана и из Мале Азије. У нашем народу је постао нарочито омиљен од када је у 13. веку краљ Урош Први, у част доласка своје будуће супруге, принцезе Јелене Анжујске, дуж долине Ибра посадио на стотине садница, као знак добродошлице.
Четири века касније јоргован је почео да осваја свет, али на свој велики поход, упркос дирљивој љубавној краљевској легенди, није кренуо из Србије, већ из Османлијског царства. С простора данашње Турске се проширио по Европи, а онда и широм планете. Тако је постао украс у милионима башта.
Данас постоји око 25 врста јоргована, од којих је настало преко хиљаду хибрида са цветовима у свим нијансама љубичасте, плаве, ружичасте, беле, црвене и жуте боје, једноструким и дуплим, који не цветају само у априлу и мају. Код неких сорти цветање траје током читавог лета. Јоргован – Syringa vulgaris – цвета на гранчицама старим између две и пет година. Резидбу треба обављати сваке друге године, како би се осигурало обилно цветање. Овај вишегодишњи грм сади се у јесен или у пролеће, на осунчано место. Добро ће успевати и у полусенци, али у хладовини неће цветати.
Ђубрење и резидба за бујније цветове
У влажном, добро дренираном и компостираном земљишту треба ископати јаму дубине око 40 центиметара за садницу јоргована. Након садње потребно је обилно заливање. Влажност тла мора се одржавати све док се биљка добро не укорени, а то подразумева редовно заливање током прве сезоне, након чега ће му бити довољне падавине.
Јоргован врло брзо расте. За кратко време достићи ће висину и до пет метара. Да би обилно цветао, неопходно је сваке године прихрањивати га ђубривом на бази фосфора, јер овај минерал поспешује цветање. Кад прође сезона цветања, треба га орезати и то само трећину старих грана. Тако се обезбеђује довољно светлости унутрашњим деловима крошње и спречава се труљење које може настати због недостатка ваздуха. Јоргован се може пустити да расте слободно, и да власник никада не узме маказе у руке. И тада ће лепо цветати.
Међутим, да би се добио лепо обликован грм, треба знати да он не цвета на младим, једногодишњим гранчицама. Цветање је на гранама старим између две и пет година. Што су оне старије, интензитет цветања се смањује. Зато се често могу видети старија стабла с мноштвом огољених грана. Осим резидбе крошње, требало би редовно уклањати и изданке који избијају у подножју, како не би трошили снагу биљке.
Током пролећа треба уклонити поломљене, оштећене и измрзле гранчице. Стара стабла орезују се у рано пролеће, чим прође опасност од мразева. Млада стабла се орезују након цветања. Уклањају се гране на којима је завршена цваст и оне се скраћују за једну трећину. Треба проредити и гране које су ближе земљи и оне које расту према средишту крошње, као и које преклапају друге.
Симбол љубави и поштовања
Долину реке Ибар већ седам векова краси сећање на несвакидашњи поступак краља Стефана Уроша Првог, који је желео да француској принцези и касније српској краљици, Јелени Анжујској, овај предео учини сличним њеној родној Прованси, када је долазила на његов двор. Био је то романтични поклон, када је литице долине засадио јоргованима и прекрио великим цветовима љубичасте боје, чинећи овај стеновити предео питомим за своју будућу жену. Тако је настала Долина јоргована, чији су цветови вековима били симбол љубави и поштовања, које је Србија гајила према краљици, чувеној по својој мудрости и образовању. У част Јелене Анжујске се већ годинама почетком маја одржава међународна манифестација „Дани јоргована“ када, осим Краљева, оживе и средњовековни град Маглич и манастир Жича. Долина јоргована се најчешће и повезује са тврђавом Маглич, иако данас, нажалост, нема толико очуваних јоргована, који би обојили пејзаж у љубичасто. Тек покоји жбун у пролеће оживи пут којим је српска краљица дошла у своју нову домовину.
Расте из резница и воли сунце
Јоргован се код нас углавном сади као појединачно стабло у двориштима. У свету су популарне и живе ограде. Без обзира на то да ли је садња појединачна или у групама, у низу или као жива ограда, препоруке за гајење су исте – за садњу треба одабрати осунчано место, добро пропусно земљиште које не задржава влагу и које је богато хранљивим материјама. Јоргован воли неутрална до благо алкална тла.
Највећи проблем љубитеља јоргована је слабо цветање. То се дешава уколико се претера с азотним ђубривима. Не треба га садити у долинама где се скупља хладан ваздух, нити на местима где су чести касни мразеви. Размак међу стаблима требало би да буде од 1,5 до пет метара, у зависности од бујности сорте.
Јоргован може да се размножава семеном, али тај поступак се ретко примењује. Потребно је доста времена да се биљка развије и процвета. Једноставнији и бржи начин је из резница. Оне се саде од марта до јуна, јер биљка тада има доста времена да се укорени. Размножавање резницама се обавља тако што се одсече вршна гранчица дужине око 25 центиметара, која има пет до шест листова. Пожељно је рез премазати хормоном за убрзавање добијања жилица и потом је посадити.
Посуде треба напунити мешавином хумуса и обичне баштенске земље. Посађену гранчицу треба прекрити најлон кесом, избушеном на неколико места. Саксију ставити на топло и светло место, али да не буде директно изложена сунцу. Резница се свакодневно залива и орошава, али не претерано, да не би иструлила. Чим пусти корење, биљку можете пресадити у башту. Друга могућност је да се пресади у већу саксију, ако остаје на тераси.
Калемљење прави изазов
За баштоване који воле изазове калемљење јоргована је права посластица. На тај начин може да се добије дрво са цветовима разних боја. Најпогоднији месеци за калемљење су март и април, када почиње вегетација. Са гранчице која служи као подлога скидају се сви пупољци, потом се пресеца маказама и изравнава укосо помоћу скалпела. На њу се ставља косо засечена калем гранчица са два пупољка, након чега се повезују траком или канапом. Потом се врх калем гранчице премазује воском за калемљење.
Јоргован је мало дрво из фамилије маслина, које је за многе прави симбол пролећа. Његово латинско име потиче од грчке речи “сyрниx” (Syringa vulgaris) што значи лула, јер је дрво јоргована веома цењена сировина за прављење тог дуванског алата. Овај грм прате и многобројна значења, те љубичасти јоргован означава прву љубав, док је бели симбол младалачке невиности.
Поклонити жени бели јоргован значи признати љубав и поштовање, а љубичасти је знак просидбе. Сматра се да сваки јоргован пару доноси срећу. Верује се да јоргован у вази тера лоше утицаје у кући, па милиони људи широм света зато откину бар једну гранчицу и унесу је у свој дом.
У Грчкој је јоргован повезан с Ускрсом, јер цвета у време тог великог празника.
