У виноград само с вољом и полако
Ако бисмо писали о фебруару, могли бисмо га описати као месец винове лозе, вина и радова у винограду. То је оно што бележи почетак сваке године, Свети Трифун и обредно заливање чокота вином. Одмах након тога у виноград улазе орезивачи, како би зимском резидбом одредили принос за сезону која следи. У ваљевском крају, углавном се ради Гијова једногуба и двогуба резидба, орезивача је сасвим довољно, а за све што је потребно виноградари овог краја могу се обратити Јовану Милинковићу, саветнику ПССС-а, који је причао за „Добро јутро“.
– После бербе имали смо један период у децембру и јануару када нема пуно радова. Оно што је урађено је провера и поправка наслона. Потребно је проћи кроз сваки ред винове лозе, погледати какво је стање са жицама, кољићима и главним стубовима који и чине шпалир, јер током вегетације и радова у винограду који су интензивни, дешавало се да се закачи нека жица, нарочито ако се радило машинско шишање винограда. Оне које су пресечене, потребно је наставити, затегнути како би се пре резидбе ушло у виноград са спремљеним шпалиром. Тај зимски период је јако згодан, није тежак посао, само провера стања у засаду – рекао је, за „Добро јутро“, Јован Милинковић саветодавац из ПССС Ваљево.
Главни посао у фебруару који почиње после Светог Трифуна и обредног изласка у виноград и заливања чокота, кад и званично код нас почиње резидба, је орезивање винове лозе. Њоме се постиже оно што је постављено као циљ: у родним виноградима то је пројектовани принос, а 90 посто приноса се одређује зимском резидбом – зимска резидба у нашим крајевима углавном је, по речима саветника, дуга, сем код аутотхоне сорте – прокупца где је кратка.
Најчешћа је мешовито дуга резидба
Већина сората које се гаје у свету захтева мешовиту дугу резидбу, и то су од црних: каберне совињон, мерло, франковка, а од белих: бели совињон и грашац. Кратку резидбу захтева наша аутохтона сорта прокупац и ту се ради посебан тип резидбе. Пошто се више прокупац не гаји на чокоту уз кољић, мало смо модификовали узгојни облик и правимо један ниски шпалир. Успели смо жупски начин резидбе, где смо око кољића резали у круг, да направимо да тај узгојни облик буде у равни, у реду због машинске обраде. Имамо резну главу на којој радимо резидбу и ту се искључиво режу на један или два окца ти ластари који доносе род. Произвођачи који гаје прокупац се томе прилагођавају – док је резидба код прокупца мало сложенија, остале сорте се врло лако орезују и могу се и произвођачи обучити да је раде.
Зимском резидбом на једном чокоту који је у пуној родности, причамо о виноградима старијим од три године где је завршен узгојни облик, одбацују се сви непотребни прошлогодишњи делови остали на чокоту. Код нас се ради Гијова једногуба или двогуба резидба у зависности од сорте. Мали број сорти захтева кратку резидбу где имамо формирано старо дрво тј. кордунице на којима се обавља резидба. Углавном се прешло 90 посто на Гијов једногуби узгојни облик где имамо јако једноставну резидбу и то могу да раде људи које јако брзо обучимо – за разлику од осталог воћа, где резидба захтева добро познавање родног дрвета, у винограду се одбацује 80 посто лозе која се налази на чокоту.
Код лозе одбацујемо 80 посто чокота
– Резидба у засадима воћа у зависности од воћне врсте, чак и сорте, захтева јако добро познавање родног дрвета, који је тип родних гранчица, на основу ког се врши интензитет резидбе, док код винове лозе ми зимском резидбом одбацујемо да кажем 80 посто лозе која се налази у чокоту. Остављамо само један лук у зависности од жељеног приноса, који је дужине од 8 до 12 окаца и један кондир који следеће године служи за замену. Та резидба је јако проста, имате само три или четири реза. Одбацује се још нешто ако је избило на глави чокота, уколико је на зеленој резидби која се ради током лета промакао неки од ластара – после резидбе, наглашава саветник, обавезно је прскање бакарним препаратима.
– После резидбе радимо третман заштите бакарним средствима, да бисмо те пресеке на лози заштитили. Уколико се ради већи пресек, ако се ради о реконструкцији једног дела чокота где користимо велике маказе, тестерицу и правимо пресек који је већи од пресека на једногодишњој лози, значи већи од једног цм у пречнику, обавезно се ради премазивање рана фитобалзамом како би заштитили од продора патогена. Бакром се прска по упутствима произвођача средстава, док вегетација не крене од 0,3 до 0,5 процената – уколико се не заштити бакром или фитобалзамом може доћи до појаве гљивице еске. То је гљивица која једе дрво винове лозе у старијим деловима. Спушта се кроз пресеке, улази у дрво и једе срж самог стабла. На нашу срећу није толико раширена и оно што је добро je да ми не правимо пуно пресека на лози. Да до ње не би дошло дезинфекција алата је обавезна. Радимо то неколико пута у току дана, са алкохолом високе концентрације у који потапамо алат – истиче Милинковић.
Тамо где људи нису занављали чокот направило се пуно резова на једном делу и кроз такве пресеке гљивица полако улази. Не развија се брзо, тек после неколико година биљка показује симптоме. Та биљка мора да се одсече до земљишта и ако гљива није прошла скроз до каљеног места, може да се одгаји нови ластар и да се занови чокот.
Време резидбе одређује кретање вегетације
Време резидбе утиче на време кретања вегетације. Што касније изводимо резидбу то касније креће вегетација – то може бити и добро и лоше, а наши стручњаци се труде да резидбу обаве пре сузења лозе.
– Боље је са аспекта самих климатских промена, због раних мразева. А што касније режемо лозу она више сузи. Пред само кретање вегетације почиње период сузења, кад лоза испушта нешто налик на воду, што је вода са минералним материјама и ту долази до губитка одређеног дела хранива које биљка почиње да усваја, јер вегетација је на самом почетку. Ми се трудимо да режемо лозу пре самог сузења. У нашим условима, овде у целој Републици Србији, то је почетак марта до средине марта. У нормалним условима лоза је кретала негде око првог априла или мало иза тога. Последњих неколико година кретање вегетације се дешава раније, а самим тим и све друге фазе, цветање, заметање бобица, померило се седам до десет дана према зими. То није добро, јер опасност од мразева који се јављају почетком вегетације за винову лозу је погубно. Резидбом можемо мало да померимо кретање вегетације, што је јако добро за раст, а оно што није добро на великим површинама је потребан велики број људи да је изведете у кратком временском периоду. За један хектар винограда да би га орезали треба шест до седам орезивача – то је много већи проблем у Војводини него у ваљевском крају, јер су површине под виноградима доста веће и резидба је кренула још почетком децембра.
– У нашем, ваљевском крају има довољно орезивача. Ми, као стручна служба, смо обучили одређен број људи, али код нас се лоза гаји на релативно малом подручју, свега 200 хектара. Проблем је у Војводини, где су већ у децембру кренули са резидбом, то никако није добро са самог аспекта кретања вегетације, мада они не могу другачије да постигну. Принуђени су били да то ураде и преузму ризик који носи рана резидба – закључио је саветник Јован Милинковић из ПССС Ваљево, уз напомену да се након резидбе ради везивање лукова и чека почетак вегетације.
Једногуби и двогуби Гијов начин резидбе
Гијов једногуби начин резидбе, како каже Јован Милинковић се примењује у шпалирском узгоју, а може и кад је узгој уз колац.
Уколико се у првој години развио само један ластар, њега орезујемо на једно окце, ако постоји више ластара њих уклањамо. У јесен друге године један од ластара, онај који је јачи треба резати на два окца, а други се уклања у потпуности – рекао је саветник, напомињући да се овај начин резидбе примењује у шпалирском узгоју, мада може и кад је у питању узгој уз колац.
Даље је објаснио и двогубу резидбу где је размак у реду од 1,2 метра до 1,5 метара, док је размак између редова 1,8 – 2 метра.
– За стабло средње висине у првој години одгаја се један ластар и реже на висину на којој се формира глава чокота, што је до висине првог реда жице – рекао је саветник. – У другој години се формирају два крака, а у трећој години на сваком краку горњи ластар се орезује на лук, а доњи на кратак кондир, који ће да да ластар за замену. Ако се деси да ластари из кондира не избију, када се орезује онда најнижи ластар који је избио из лука од прошле године треба орезати на кратак кондир, а следећи на лук – рекао је Милинковић за Добро јутро.
Текст: Зорица Драгојевић
Фото: Јован Милинковић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
