Украсна ограда нестане за час
Вероватно сте доживели да шетајући неком улицом почнете да се дивите зеленим оградама од шимшира које, поткресане „под конац“, красе и омеђују простор. А онда, за неколико месеци исте те ограде видите као жалосно, голо шибље које нема ниједног зеленог листића.
Испрва изгледа да ће се живица брзо опоравити, да су јој засметали можда издувни гасови, суша, падавине. Тек кад ружна слика потраје, почињу прегледи, лабораторијске анализе, и открива се узрочник промена. То је, потврђује се, сићушна гусеница и велика штеточина шимширов мољац (Cydalima perspectialis).
Алаве ларве инвазивног лептира
Нешто више о штеточини сазнали смо од дипл. инж. Владимира Костића, саветодавца за заштиту биља у ПСС служби у Краљеву. Каже да је шимширов мољац лептир из фамилије Crambidae. Ларве овог инвазивног лептира су у стању да за врло кратко време, готово у потпуности, униште биљке шимшира.
Да бисмо га препознали, морамо прво знати како изгледа. Код одраслих сићушних лептира распон раширених крила не достиже ни пола цм. Предња крила су сивкаста с приметним љубичастим одсјајем. Јаја су провидна, слабо уочљива, положена у групицама од 10 до 20 јаја на наличије листова шимшира. Ларве су у почетку жуто-зелене, старењем добијају смеђе, а касније црне и беле пруге и крупне црне тачкице на леђима.
Има две-три генерације у току године, а презимљава као одрасла гусеница која направи чауру у лишћу или у пукотинама у близини биљке домаћина. Одрасли лептирићи срећу се од априла до септембра, када бораве на полеђини листова других биљака, а не шимшира. Добри су летачи. Женка живи 8 дана и после копулације тражи шимшир како би на наличије његових листова положила јаја.
Откривају их свиленкаста влакна и паучина
Док су мале, ларве су у унутрашњости шимшира, слабо су уочљиве и углавном се несметано хране горњим епидермисом листова. Старије ларве имају већи апетит и брсте листове, а могу оштећивати и гранчице и кору. Током развоја једна гусеница поједе око 45 листова.
Прве фазе напада тешко се уочавају, јер се ларве у почетку интензивно хране у унутрашњости шимшира где су добро скривене. Повећањем броја јединки у заједници, оне се селе ка површини ове украсне биљке, а да су „запоселе“ шимшир откривају их свиленкаста влакна и паучина, која у случају јаког напада може да прекрије читаву биљку.
– Најефикаснији метод сузбијања је механичко уклањање јединки заједно с гранама на којима су нађене – саветује инж. Костић и наставља: – Гране треба одсећи што пре, чим се примете паучина и свиленкасте нити, и одмах их спалити. Спирање водом под јаким притиском показало се као добар и ефикасан метод заштите. А када је у питању заштита хемијским препаратима предност треба дати инсектицидима на бази диметоата какви су Диметогал, Сонар и слични. Потпун ефекат сузбијања је тешко постићи за кратко време, због великог броја гусеница, па се прскања морају понављати у више наврата, све док се биљке не опораве у потпуности – рекао је саветник за „Добро јутро“.
Пише: Светлана Мујановић
