Повртари који биљке гаје на великом поседу већ знају колико је за успешну производњу важно да се поштује плодоред и да се правилно организује плодосмена. Доктора Жарка Илина, професора на Пољопривредном факултету у Новом Саду, питали смо како то да ураде мали баштовани који поврће производе за сопствене потребе а на пијацу изнесу само оно што претекне.
Право је умеће све то организовати на малом поседу, истиче проф. Илин, али није неизводљиво. Ево његових препорука.
Најпре – ваљан план
Прво ваља добро испланирати распоред леја у башти и смену врста у њима, водећи рачуна о редоследу сазревања, дужини вегетације, захтевима за светлошћу и хранивима. Основно правило је да се биљке из исте породице у истој леји гаје тек кроз три до четири године. У зависности од величине баште, прави се и различит распоред врста. У оним мало већим прво се направи списак поврћа које ће се сејати или расађивати. Затим се башта подели на четири дела, која не морају бити једнака.
У првој четвртини, која ће бити обилно пођубрена компостом или стајњаком, сеју се или расађују парадајз, паприка, купусњаче, тиквице, празилук. У другој четвртини, у коју се уноси мање органског ђубрива, треба сејати шаргарепу, паштрнак, першун, ротквице, спанаћ… У трећој четвртини, у коју се не уноси стајњак, сеје се боранија, пасуљ, грашак, зачинске биљке… Четврта је резервисана за вишегодишње биљке.
Следеће године врсте се смењују тако да се оне из друге четвртине сеју у прву, из треће у другу, а оне из прве четвртине гаје се у лејема које су лане биле трећа четвртина, која се обилно ђубри стајњаком. И тако се, из једне у другу вегетацију рокада понавља.
Само добре комшије у истој леји
Када се поврће гаји на малом простору, па чак и на окућници између две бетонске стазе, прво се одаберу врсте поврћа које ће нешто дуже остати у леји и направи план које ће биљке кратке вегетације моћи да их смене. На овако малом простору мора се више рачуна повести о доброкомшијском односу гајених врста, које врло често једна другу и бране од болести и штеточина.
И ову башту, без обзира колико она била мала, ваља поделити на три целине или леје. Тако, на пример, у првој леји први усев је грашак. Он обогаћује земљиште азотом и добро га припрема за купусњаче. У ивичним редовима предност има келераба, коју смењује салата. Тако ће се у неким деловима, у току само једне вегетације, гајити три до четири биљне врсте.
У другој леји први је спанаћ, који припрема земљиште за шаргарепу. Пошто њено семе споро клија, да се редови не би „загубили“, ваља простор између два реда обележити ротквицама. Тако се и у тој леји могу гајити три врсте поврћа које се међусобно подносе. Вичнији у ивичне редове могу расадити зелену салату, и ето и четврте врсте у истој леји. Салата и ротквице, као биљке кратке вегетације, извадиће се док шаргарепа не оформи богату розету и засени их.
Квалитетна припрема
Да све ово не би било само лепа прича, башту смо, да подсетимо, правовремено и квалитетно припремили. Прво, јесенас и током зиме смо растурили стајњак или компост, дубоко узорали, а у пролеће, чим време дозволи, земљиште треба обогати са још мало минералног ђубрива. Затим у лејама ваља направити ситномрвичасту структуру, и засејати први усев.
Заоравање уместо паљења
Значајни извор хранива за сваку биљну врсту су жетвени остаци. Али, поставља се питање како да се правилно израчуна које количине остају следећем усеву. Рачуница показује да после сваког циклуса производње поврћа на земљи остаје 30 до чак 60 кг чистог азота, 15 до 20 кг фосфора и 60 до 80 кг калијума по хектару.
Ове бројке указују да је уз правилан плодоред од велике важности и чување и заоравање жетвених остатака, посебно тамо где је усев био здрав. На таквим парцелама паљењем жетвених остатака директно се смањује плодност.
Сетва и садња, расад и заштита
Иако то зависи од временских услова, у марту се сеје највише повртарских биљака. У првој декади сеју се спанаћ, блитва, лук, шаргарепа, грашак, целер, салата, а онај ко жели, може да окуша срећу са чичоком из семена. У другој декади се сеју рoтквица, целер, першун, паштрнак и мирођија, а у трећој декади купусњаче, и сади сe кромпир.
Март је идеалан месец за сетву семена за производњу расада сезонског поврћа. Сеју се купусњаче, парадајз, паприка, краставац, патлиџан, диње и лубенице, и то у контејнере, хранљиве коцке, саксијице, или сандучиће и гајбице. Сву амбалажу која је коришћена прошле године ваља прво опрати топлом водом, по могућству пребрисати и алкохолом или ракијом, осушити и тек онда пунити супстратом или мешавином једнаких делова баштенске земље, хумуса и песка.
Подлога треба да буде равна. По њој се равномерно, најбоље пинцетом, распореди семе, благо сабије, прекрије танким слојем супстрата, добро залије млазом са финим капљицама и унесе у топао затворен простор. Клијање се може убрзати покривањем сандучића агрилом или провидном фолијом, а може да послужи и обичан целофан.
Око тако ушушканог семена није повећана само температура, већ и влага, те се леја мора чешће проветравати да би се спречио развој паразита, изазивача болести. Да подсетимо: здравље расада угрожава више паразитних гљива, а све оне изазивају трулеж семена, палеж клијанаца и полегање већ изниклих биљака. Зато се препоручуje да се биљке једном или два пута заштите превентивно. За ову намену добри су Proplant 722-SL, Previcur energy, као и фунгициди на бази бакра.
Редови или кућице?
Пре сетве, односно садње, многи баштовани се нађу у недоумици: да ли поврће које желе да гаје треба да сеју у редове или у кућице. Та дилема се лако да разрешити – основно је да се свакој биљци обезбеди довољно простора за развој. Поврће се најчешће сеје у редове, јер се тако оптимално користи простор, а у вегетацији биљке могу несметано да се негују.
Изузетак од овог правила су боранија, грашак, кукуруз шећерац, тиквице. Препоручљиво је да се ово поврће сеје у интервалима, да би се продужило време бербе, и у кућице. Прво се у леји означе редови на одређеном растојању и у њима направе удубљења, опет на одређеном размаку. Да би се оптимално користио простор, сунчева светлост, храна и вода ваљало би да се у сваком следећем реду удубљење прави између два из претходног реда, односно да се сеје у троугао. Када се заврши маркирање, у свако удубљење се положе две-три семенке, загрну, по потреби залију и чека се ницање, када се наставља нега.
С. Мујановић
Добро јутро број 563 – Март 2019.
