Насловна ВЕСТИ Како сачувати уљану репицу од благе зиме?

Како сачувати уљану репицу од благе зиме?

224

Неколико година уназад уљана репица важи за једну од профитабилнијих култура. Да ли ће тако бити и ове године тешко је рећи. Иако је у Суботици засејана на нешто више површина него лани, ни сав прошлогодишњи род није сав продат, цена је сада нижа него у жетви, а блага зима захтеваће од пољопривредника један третман инсектицидима више, као и много веће количине ђубрива за прихрану. Без тих улагања тешко да ће бити приноса, а пара за та улагања – нема.

Сетва уљане репице у Суботици обављена је почетком септембра по готово идеалним временим условима. Озима култура која подноси добро сурове климатске услове засејана је у Суботици на хиљаду хектара више прошле године. Прве анализе садржаја азота са тих шест хиљада хектара под овом културом говоре да ће за прихрану бити потребно стотину до стотину десет килограма чистог азота по хектару. На појединим парцелама присутно је црвенило, али то не би требало да забрине. Временске прилике, без снега и муниса, нису узроковале стварање болести нити репичине пипе, чије ће се евентуално присуство показати тек у фебруару.

– За сада нису примећене репичине пипе у усевима уљане репице. Што се тиче болести, од болести можемо очекивати појаву “суве трулежи”. Она може да се јави од фазе клијања па до формирања махуна. По ЕПО стандарду, праг штетности износи тридесет и пет до четрдесет посто заражених биљака, а код нас на терену, у Регионалном центру Суботица, је у јесен било од десет до петнаест процената таквих биљака, тако да нисмо морали радити фунгицидни третман, али видећемо шта се спрема у овом пролећном периоду –  каже извршитељка у Прогнозно – извештајној служби у Суботици Јасмина Томић.

Крешимир Дулић из Ђурђина, који је посејао јесенас мање уљане репице него иначе, због плодореда, сматра да ће на пролеће доћи на наплату последице топле зиме.

– Ја мислим да ћемо на пролеће имати јако великих проблема са инсектима, да неће бити довољно два третмана што смо обично радили, сурлаша и сјајника. Још већи нам је проблем што Управа за заштиту биља нама ограничава средства. Нестао је хлор-пирифос, нестају још друга средства која су била добра и која су одрађивала посао. Сада има средстава, али та средства можда неће из једног третмана, краћа је каренца и краће је време деловања препарата. И ја мислим да ћемо ми, да ћемо моћи заборавити оно што смо имали, два третмана у пролеће одрадимо и нисмо морали ићи ледати уљану репицу и инсекте. Ја мислим сада да без три третмана, са овим новим средствима, која су доступна, да нећемо моћи изаћи на крај са инсектима – сматра Дулић.

Репица је претходних година важила за профитабилну културу, а да ли ће бити и ове године зависиће од приноса. Да би се до њих дошло овог пролеће, као што и показују прве анализе, биће потребно доста азота. И то чистог.

– После ове благе зиме и свега у земљишту је јако мало азота. Нема двадесет-тридесет килограма у сва три слоја која се мере. И по анализама, од 90 до 110 кила треба прихранити. Чистог азота, не ђубрива. А то је неких, ако пребацимо то на УРЕА-у, то је двеста до двеста педесет кила УРЕА-е по хектару. А знамо шта кошта сада ђубриво. Ђубриво је још увек релативно скупо, ту између 95 и 100 динара, јефтиније га не можеш наћи. И још је већи проблем што пара – нема. Треба исфинансирати, треба се задужити, повољни кредити држава још није изашла са субвенционисаним кредитима. Ја мислим да они треба то сада у јануару под хитно, а они ће тек расписивати јавни позив и ко зна када ће то бити, а у народа нема пара. И биће јако велики проблем на пролеће обрадити земљу – додаје он.

Посебну бојазан представља недефинисан откуп. Јер репице има у складишитима и из прошле године која нема ко да купи, а цена је сада нижа него у жетви.

Извор: РТВ

Фото: Прогнозно-извештајна служба заштите биља