Током лета у нашу редакцију је стигло неколико ваших писама у којима нас питате како да уништите инсекта који буши рупице у деблу воћака, из којих цури сок. На основу описа штета, претпостављамо да је реч о поткорњаку. Овакву штету, у ствари, праве два инсекта – мали воћни поткорњак (Scolytus rugolosus) и воћни сипац (Xyleborus dispar).
Струка нас учи да оба поменута инсекта спадају у секундарне штеточине, односно у штеточине слабости. То не мора да значи да воћке нису правилно неговане. Већ неколико година, од како су лета постала дуга, топла и сува, воћке су на мети ових сићушних, али прилично опасних инсеката. Најчешће нападају исцрпљена стабла, мада има и изузетака.
КАКО ИХ ПРЕПОЗНАТИ
Одрасли инсекти обе врсте су веома ситни, дуги свега неколико милиметара. Цео живот проводе у стаблу. Хранећи с,е буше ходнике и прекидају довод хране. На површину коре излазе само ларве које траже место где ће се убушити и створити „свој дом“. Препознаћемо њихово присуство по рупицама у деблу воћке из којих цури сок.
На штету мислити пре садње
Када се пренамножи, дрвенар се убушује и у здраве, најчешће младе воћке. У засадима који се редовно наводњавају ретко праве штету, без обзира на дуго, топло и суво лето.
О овим инсектима и штетама које наносе ваља мислити пре подизања воћњака. Да би воћке што дуже остале здраве, посебно у регионима у којима су поткорњаци откривени, за нов воћњак се бирају незабарене парцеле, али које се могу наводњавати. Нису добре ни површине настале после крчења воћњака и шума, али ни оне у њиховој близини. Такође, треба избегавати и честа пролажења тешке механизације кроз засаде, да се земља не би сабијала.
Ово су мере које треба практиковати у будућем воћњаку. А шта је са оним који је у роду и у који су се поткорњаци већ уселили?
Од креча вишеструке користи
Први посао који сада може да се уради је кречење стабала и рамених грана. То је од вишеструке користи, посебно у малим воћњацима. Креч делује као репелант на поткорњаке, али и зечеве, дезинфикује стабла и уништава гљиве и јаја многих штеточина које зиму проводе у пукотинама коре. Истовремено, бела боја донекле отклања опасност од измрзавања стабала и појаве мразопуца.
Ако су се поткорњаци већ уселили у воћњак и направили штету, у пролеће воћке ваља прихранити азотним ђубривом и током вегетације редовно и обилно наводњавати. Вода убрзава проток биљних сокова кроз дебло, често цури из отвора које су направили поткорњаци и може да их избаци из „домова“ и тако смањи штету. Најбоље резултата даје у шљивицима, али вода није безначајна ни за друге воћке.
Други корак у заштити је оштра резидба или потпуно уклањање оштећених стабала. Све што се исече или извади, изнесе се из засада и спали. Инсектициди су последња мера заштите и они се користе у вегетацији.
С. Мујановић
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
