Насловна АРХИВА КИСЕО, СЛАДАК, СИТАН, КРУПАН… Његово величанство парадајз

КИСЕО, СЛАДАК, СИТАН, КРУПАН… Његово величанство парадајз

Избор зависи од укуса потрошача, али и од намене

454

Шта би лето било без укусног и сочног парадајза? Број јестивих сорти овог поврћа много је већи него код других врста. Црвен, жут, прошаран пругама, округао, дугуљаст, спљоштен, величине трешње или велик скоро као грејпфрут – избор зависи од укуса потрошача, али и од намене.

Шљиволики парадајз у типу „роме“ најпогоднији је за припрему укусних сосова и прелива, док се дебели, меснати фино грилује, а мини, величине шљиве, идеалан је за салате. Посебно је атрактиван за маштовите домаћице јер га има у више боја и облика: црвени – округао, шљиволик, жути – округао, крушкаст, боје чоколаде… Зелени плодови свих су незаменљиви састојак туршије.

Најздравији су плодови сазрели на сунцу, без вештачког дозревања. У њима су сачувани сви минерали, витамини и секундарне биљне материје, посебно бета-каротен и ликопен (парадајзу даје црвену боју). Садржи чак 17 пута више гвожђа него млеко, а за подмирење дневних потреба у витамину Ц довољан је само један већи плод. Поред разних ароматичних материја, различит однос киселина и шећера чини сваку сорту посебном, када је укус у питању. Најважније је, ипак, да се одаберу плодови равномерно прекривени бојом, здрави, без флека и дубљих пукотина, меснати и сочни, а такви су и најукуснији.

КУВАЊЕМ ДО СОКА

По војвођанском рецепту ваља одабрати здраве, добро зреле плодове. Количина зависи од потреба фамилије. Парадајз се опере, исече  и стави  на шпорет да се кува у сопственом соку око 20 минута. Ко воли, може да дода исечену љуту папричицу и лист целера. Ако постоји могућност да се набави исцеђен сок, пола посла је обављено. Прокуван се самеље на специјалној машиници која одстрањује семенке и покожицу, сок улије у већу шерпу, дода соли, бибера и шећера по укусу и поново кува – да баци само један „кључ“. Куван се сипа у опране, топле флаше, повеже целофаном, зачепи пластичним или другим чепом, и поређа у корпу обложену ћебетом. Када се унесе последња флаша, све се лепо „ушушка“, најбоље старим ћебетом, и остави да се прохлади. Флаше се кроз два-три дана ваде и ређају на полице у остави.

МОЖЕ И ДА СЕ ПЕЧЕ

Ово поврће зиму може дочекати и у тегли као печено. Потребни су зрели и чврсти плодови, со, шећер, по кашика свеже сецканог оригана, рузмарина и босиљка, један децилитар маслиновог уља  и главица белог лука.

Парадајз се опере, преполови, прстима истисне течност из средине и с покожицом надоле, ређа у велики плех из рерне. По кришкама се поспе со и шећер, као када се припрема салата. Пече се на 150 степени око два сата. Рерну ваља мало одшкринути да ваздух струји.

Док се парадајз пече, у посуди се измешају оригано, босиљак и рузмарин, дода шоиљица уља и исецкан бели лук.

Још топле кришке парадајза се ређају у стерилисане, мало загрејане тегле, и сваки ред поспе мешавином зачина. Када се тегле напуне, на врх се сипа кашика уља, затвори металним затварачем и стави у рерну на стерилизацију. Рерна се угреје на 100 Целзијусових степени и тегле стерилишу око пола сата. Тамо остану док се не охладе.

С. Мујановић

Добро јутро број 556 – Август 2018.