Пролеће је на прагу и добро је знати на који начин се одбранити од штеточина на имању. Баштовани сваке сезоне муку муче са штетом које праве кртице, мрави и слепо куче.
Пише: Биљана Ненковић
Ова „рововска“ борба је отежана, јер су „противници“ испод земље, а убијање ових животиња је законом забрањено. С друге стране, оне имају и своју улогу у природи и корисне су у одржавању њене равнотеже.
Кртице не воле цвеће и љуте паприке, не трпе многе мирисе
Кртице копају подземне тунеле у потрази за храном. Тако ненамерно оштећују корене биљака, које се на крају осуше. Једини начин је отерати их с имања, јер је убијање забрањено. Ове неуморне животиње из реда бубоједа и дању и ноћу копају тунеле у потрази за глистама, пужевима, ларвама и инсектима. Без хране не могу дуже од шест сати, па су врло корисне у ланцу исхране и контролисању популације инсеката и осталих штеточина.
Прва невоља у борби с кртицама је што једном насељену територију нерадо мењају. Али, не подносе мирис зове, те у ископане канале треба сипати раствор зове и воде, који је ферментисао неколико дана. Препарат се додатно разређује водом у размери 1:5. Кртице не воле ни мирис цимета, као ни измет паса и мачака.
Помаже и раствор од пола литра јабуковог сирћета и белог лука, који треба оставити 3 до 4 дана да ферментише, а потом га сипати у кртичњак. Рицинусово уље је, такође, дозвољено средство, као и вода у којој је одстајала свежа риба.
Кртице не воле ни мирис невена, нарциса и лала. Не подносе пасуљ и млечику, као ни љуте паприке. Искуснији баштовани тврде да понекад помаже и овчија вуна, која се ставља у кртичњак, јер оне беже од тог мириса. Сипање нафте или других хемијских средстава у кртичњаке није препоручљиво, поготову у близини бунара, јер тиме се нарушава здравље земљишта и воде.
Ако уништите лисне ваши, мрави ће сами отићи
Мрави су, такође, и пријатељи и непријатељи Ваше баште! Зими се налазе у фази хибернације, дубоко испод земље и троше залихе хране из тела, чекајући пролеће. Већ у марту појавиће се у башти или пластенику. Велике колоније мрава могу да штете биљкама. Међутим, једини начин да оду из баште је да се отклони узрок због којег су и дошли. Наиме, мрави се насељавају тамо где су лисне ваши напале биљке, јер се хране медном росом или медљиком, коју ови инсекти излучују.
У заштити свог ресурса хране, они често преносе лисне ваши са биљке на биљку, како би повећали производњу медљике. Што више лисних ваши има на биљкама, колонија мрава биће већа. Тада наносе штету баштованима, јер копају више канала у зони корена и биљка на крају пропадне. Зато је најефикаснији начин борбе против мрава решити се лисних ваши.
Мрави не воле да им се дира мравињак. Најбоље је прекопати место где су се населили, и то дубоко, а потом га посути пепелом или кречом. Није препоручљиво сипати врелу воду у мравињак, јер ови зглавкари имају своју функцију у природи. Мрави сузбијају биљне штеточине, хранећи се њиховим ларвама и јајима, а прелазећи преко цветова биљака, веома ефикасно их опрашују.
Они такође, правећи канале, доприносе бољем ваздушном режиму земљишта. Штите биљке од гриња, гусеница и црва. Побољшавају квалитет земљишта, те је садржај калијума тамо где има мравињака два пута већи, а фосфора чак 10 пута. У ланцу исхране птицама су храна. С друге стране, птице се у мравињаку ослобађају паразита с тела помоћу мравље киселине.
На слепо куче циметом, бибером, љутом паприком…
У борби са слепим кучетом најважније је знати да се налази на листи строго заштићених дивљих врста. Не сме се убијати, иако може да направи много већу штету у башти од мрава и кртица. Та штета изгледа буквално као у цртаним филмовима, када почну да нестају шаргарепа, кромпир, целер или лук. Знају да направе пустош, због које баштовани у њивама и пластеницима, а поготову у кромпириштима, могу практично да остану без већине рода. Једу све врсте кртоластих култура, а воле и корен луцерке, детелине, винове лозе, јабуке, трешње или вишње. Ова животиња нема фазу хибернације. Преко целе године сакупља храну, коју складишти у подземним ходницима.
Копајући тунеле, слепо куче односи поврће чији су корени испод површине земље. Копа зубима, а земљу избацује ногама. Једна женка окоти од 2 до 4 младунца, који само после два месеца почињу самосталан живот, а то значи да копају сопствене тунеле и праве нове залихе хране.
По законима наше земље, слепо куче се налази на листи строго заштићених дивљих врста. Једина законом дозвољена мера је превентивна дератизација, како би се спречило њихово насељавање на територији на којој је планирана башта, али без наношења директне штете животињи.
Слепо куче је упорни глодар, али не воли мирис цимета, бибера, љуте паприке и устајале рибе. Не воли буку и вибрације. На пластичној флаши или лименци треба избушити дно, а грлић побости у рупу. Ваздух ће тада правити буку, коју слепо куче не подноси. Други начин је у рупу од тунела побости штап од трске на дубини од око 60 центиметара. Ветар ће стварати вибрације, које би требало да натерају слепо куче да напусти башту.
