Сетва усред лета, такозвана друга или пострна, није непознаница нашим баштованима. Посебно оним који башту имају на малом поседу, или окућници и који настоје да биљкама покрију сваки слободни педаљ брижљиво одржаване парцеле. Током лета не могу да се сеју баш све врсте поврћа, а могу свакако корнишони, спанаћ, рукола…
Пише: Светлана Мујановић
У пострној сетви корнишони се сеју што је могуће пре, а најкасније до првих дана августа, под условом да парцела може да се залива. Ако нема наводњавања, у сетву овог поврћа се не треба ни упуштати. Добри предусеви за корнишоне су грашак, грахорица, рани кромпир, стрна жита, сви усеви који се рано беру или жању.
Краставчићи стижу за 40-ак дана
После жетве или бербе, земљиште треба узорати на дубину 15 до 20 цм и квалитетно припремити. Краставац корнишон најбоље успева на дубоким, алувијалним, структурним типовима земљишта, богатим органским материјама, а не пријају му тешка, забарена и кисела земљишта. Од минералних ђубрива, треба унети 100 до 150 кг азота, 100 до 120 кг фосфора и 200 до 250 кг калијума по хектару, а све у зависности од плодности земљишта. Целокупну количину фосфора и калијума и половину азотног ђубрива ваља унети уочи сетве или истовремено с њом, а преосталу количину азотног хранива утрошити током вегетације, у прихрани. Биљке се прихрањују у два наврата, први пут десетак дана после ницања, а затим уочи плодоношења.
Оптимални услови за развој краставаца из друге сетве су температура од 28 до 32 степена, дужина дана од 10 до 12 сати, као и релативна влажност ваздуха 85 до 95 процената. Свако закашњење сетве смањује принос. Кад се биљке гаје уз ослонац, треба уклањати бочне гране и младе плодове до висине 40 до 60 сантиметара. Још бољи резултати се добијају уколико се користи конструкција за гајење краставца уз ослонац – шпалир. На малом поседу предност треба дати производњи уз ослонац. Тако се биљкама обезбеђује више светлости и ваздуха, могу се ефикасније заштитити од болести и штеточина, а плодови се правилно развијају, лакше се беру, чистији су и формира се мали број деформисаних. Уколико се сеју два реда биљака, сеје се с обе стране шпалира, на удаљености по 30 цм од конструкције. Размак између два реда конструкције не сме да буде мањи од два метра да би се могло без проблема пролазити и брати.
У пострном року сетве корнишоне је потребно наводњавати често, и то одмах после сетве.
Заливања су чешћа до бербе, а онда је размак између дв наводњавања нешто дужи. У оваквој производњи краставчићи стижу за бербу 40 до 45 дана после ницања.
Рукола мало тражи, а пуно вреди
Рукола је једногодишња здрава и лековита купусњача скромних захтева за топлотом, отпорна на мразеве, а може да се производи преко целе године. Најбоље успева на лаким песковитим и средње тешким земљиштима неутралне реакције, мада, успешно може да се гаји и на алкалним, на влажним и сувим земљиштима и веома добро подноси сушу. Одговарају јој добро осунчани терени, а може добро да успева чак и на полузасенченим и ветровитим парцелама.
Гајење руколе је веома лако и за бербу доспева већ четрдесетак дана од сетве. То је врста коју за сада, не заражавају болести, и осим бувача не нападају ни штетни инсекти. Са сетвом се почиње рано у пролеће, обично у марту, и може сукцесивно, сваких недељу дана да се сеје све до октобра, тако да листови могу да се беру и у току зиме. Само у случајевима изузетно јаке зиме биљке треба мало заштитити.
Сеје се на размак редова 25 цм, а у реду три до пет цм, при чему се троши око 1,5 до 2 кг семена по хектару. Ово поврће не тражи велику негу. Ваља га само редовно заливати и уништавати корове. Бере се када се добро формира розета листова, при чему могу да се беру листови розете, што је на окућницама економичније, или да се чупају целе биљке. Принос је 20 до 25 тона по хектару.
