У Вуковом Тршићу, најчувенијем селу у Србији, Милојица Лаловић прави најлепше производе од вуне. Она каже да у њеном крају више воле да кажу ваљана вуна, а у неким крајевима наше земље овај начин обраде зове се пустовање. Ова жена воли да се бави свим ручним радовима, а вуну као материјал открила је сасвим случајно, и то захваљујући Етно мрежи.
– Када сам пробала да радим ваљану вуну, све друго сам запоставила. Имам своје овце. Откупљивачи килограм сирове вуне плаћају 50 динара и било ми је жао да је бацам. Овај посао ми је ушао под кожу јер, између осталог, даје много могућности. Ови ручни радови се вреднују и имају добру цену. Тако се спојило лепо и корисно, каже Лаловићева.
Она каже да правити предмете од ваљане вуне значи истовремено пустити машти на вољу. У креирању Милојици помаже ћерка тако да шалови, огртачи, понча, пуловери, појасеви за леђа, торбе и грејачи за ноге изгледају веома шик. Туфне и туфнице често се појављују на одевним предметима.
– Током рада инспирација ми сама долази, а много тога може да се уради. Иако је овај посао физички тежак и напоран, када може да се пренесе идеја у диван производ који је леп и лековит, све остало се заборавља. О својствима вуне може се причати данима. Једна госпођа из Холандије има проблем с одумирањем нерава, што јој изазива јаке болове. Каже да чим обује патофне од ваљане вуне на босу ногу, болови се или умање или престају, прича ова вредна жена.
На питање ко су њени купци, Милојица каже да су они различитих животних доби. Старији купују и за себе и за своју децу.
– Моје патофне стигле су до Аустралије, Кубе, Мексика, Немачке, Италије, Холандије, верујте да не знам у које још земље. Људи су раније бежали од вуне, а сада јој се враћају јер су препознали предност природног у односу на синтетичке материјале, каже она.
Како каже, вуна је добра и за циркулацију, терморегулацију, а носи се и лети и зими.
– Доста пешачим и, када су ми увече ноге уморне па осећам како ми кроз стопала пролазе трнци, обујем патофне и за пет минута заспим. Стално причам колико је вуна здрава и лековита, каже она.
Лаловићева наглашава да је цео процес производње заокружила – од шишања оваца, прања. чешљања, пребирања вуне до финалног производа.
– За фарбање вуне у највећој мери користим природне боје, почев од коприве, ораха, куркуме до боја за колаче. Да бих припремила материјал, 2-3 дана бојим вуну. Волим боје. Најлепше ми је када је подлога бела, а детаљи у различитим бојама. Тако, кроз игру, све изгледа ефектније. Људи имају различите укусе, што ми даје још више простора да се играм – каже Милојица.
Текст и фото: Јасна Бајшански
