Рабаџије ће се окупити у суботу 10. јуна на вису Жабљак изнад Ојковице код Нове Вароши, на првом такмичењу ове године у вучењу чамових трупаца воловском и коњском запрегом. Већ сутрадан је Сеоски вишебој у Јабланици на Златибору, један од најпосећенијих у овом крају, на коме ће се горштаци надметати и у стругању тестером кладаром и ручном стругању дубећом тестером, а на програму је и трка коња.
Широм западне Србије све до позне јесени организоваће се бројна такмичења рабаџија, највише у нововарошком крају. Свој долазак на Жабљак већ је потврдило двадесетак рабаџија из Нове Вароши и суседне Ивањице, а такмичење се организује у три категорије – за воловске запреге лакше и теже од 15 товара, као и за коње у двопрегу. Такмичење на пропланку у брдима изнад Златарског језера, шесту годину за редом организују тројица прекаљених рабаџија, комшије Радош Стефановић (43) и Горан Матовић (48) из Ојковице и Милош Драшковић (29) из Мочиоца. Обезбеђен је и богат наградни фонд, а паре за награде Горан, Радош и Милош обезбедили су извлачећи грађу из планинских врлети. И кажу, није им жао.
-Заједно радимо годинама у шуми, па је логично било и да заједно организујемо ово такмичење, које је прерасло у традицију. Пре вишебоја на Жабљаку у нашем селу годинама није било народних сабора и окупљања. Живот на планини није ни мало лак, па оваква дружења мештанима добро дођу да се опусте и да бар на тренутак забораве на свакодневне бриге, али и да се виде са старим пријатељима и можда, уговоре који посао. Добра је и прилика да млади науче нешто о рабаџилуку, јер све нас је мање у овом послу- прича за „Добро јутро“ рабаџија Радош Стефановић.
На Жабљаку ће се ове године такмичити и Милан Жунић (29) из Кућана. Прошле је дошао са два пара волова и подигао победнички пехар у обе категорије – и у „тешкој“ и у „лакој“. Жунић је један од најбољих рабаџија у овом делу Србије, а лане на ком се год такмичењу појавио узео је награду. Први је био и на Стражи изнад Беле Реке, које се по традицији организује на Видовдан, потом у Негбини и на Сеоском вишебоју у Божетићима, као и на Врлану изнад Амзића. У Јабланици на Златибору и на „Сусретима златарских села“ на Сувом бору његови Баљац и Шароња били су други, а на оба такмичења шампионски пехар им је измакао за свега пар секунди.
–Волове су гајили мој отац, деда и прадеда, па их гајим и ја, а у стаји тренутно имам три пара. Живим за њих и за рабаџилук. Остао сам на селу и бавим се сточарством. Доста радим и у шуми на извлачењу грађе. Рабаџијски хлеб је са седам кора, може да се заради, али крвав је то динар. Зато од њега зазиру и пуно искуснији– каже Жунић .
У планинским селима код Нове Вароши доста послова се и даље обавља уз помоћ запреге, а рабаџилук се учи од малена.
-Занат сам учио уз деду Сретена, врсног рабаџију, а самостално сам почео да радим у шумама Муртенице са неких 20 година живота, када ми је преминуо отац Василије. Посао рабаџије данас је пуно тежи него некада. Зову нас само када треба извлачити грађу на неприступачним теренима, тамо где машина не може. Али мени је рабаџилук у крви и зато сам ваљда и остао у овом послу- каже Жунић.
Текст и фото : Жељко Дулановић
