Придев младо јасно указују да се ради о винима која почињу да се конзумирају у години кад су и призведена, и то свега два месеца након производње. Отуда и потиче њихов назив.
Према речима дипломираног инжењера агронимије и енолога Љубице Радан, под називом млада вина обично се подразумевају црвена вина, мада у неким западним земљама у млада вина сврставају и поједина бела.
– Иако већина љубитеља вина зна да се велики број белих и розе вина пије већ после Нове године и треба да се попију за годину дана или нешто мало дуже, не треба их мешати са такозваним младим винима – објашњава Љубица Радан. – Млада вина излазе на тржишта пре свих, јер немају могућност одлежавања, а њихова лепота проистиче управо из те њихове најраније младости и траје свега неколико месеци. То значи да оваква вина треба попити већ до пролећа, јер након тога постају заморена, губе своје ароме и лепршавост која их краси.
Приликом производње оваквих вина примењује се карбонска мацерација. Како каже Љубица Радан, процес се састоји од мацерације целих гроздова под утицајем угљен-диоксида (CO2), због чега се тај технолошки поступак назива карбoнска мацерација.
– Поступак тече тако што се у танк пре самог процеса убацују цели гроздови, без муљања грожђа, што је уобичајено код конвенционалне произвдоње вина – наглашава Радан. – То значи да у овом случају нема одвајања шире и покожице. У поступку карбонске мацерације, мањи део гроздова који је на дну, под тежином осталих гроздова благо се изгњечи, па део шире који исцури почиње да ферментише. Током ферментације се издваја CО2 који уз CО2 који је упумпан у танкове, чине простор у танку засићеним овим гасом. Под велики засићењем, квасци морају да обаве процес ферментације унутар саме бобице. Овим поступком подстиче се да се издвајају велика воћност и ароматичност без издвајања горких материја од танина. Тиме ова вина имају израженије воћност и ароматичност, без горчине и тежине на непцима. Крајњи резултат јесу управо лагана, лепршава, не танинска вина, без горчине и пуноће. Овакви поступци су идеални код мање танинских сорти и сорти које не могу да дају велика вина, као што су португизер и гаме .
Љубица Радан подсећа да млада вина немају потенцијал одлежавања и никад неће постати велика, али свакако да имају своје место међу љубитељима. Она су произведена за свакодневно уживање и брзу потрошњу.То су, како каже, вина другачијег стила у односу на моћна, пуна вина, која нису за сваки дан, а ни за свакога.
Без обзира на то, у свим земљама развијене винске културе, негује се култ младог вина. Италијани имају novello (новело), Португалци vino verde (вињо верде), али без двојбе, најпознатије младо вино на свету је божоле нуво који потиче из истоимене француске регије. Настало као вино за раднике из околине Лиона, који нису могли да приуште скупоцена вина Бордоа, Бургоње и Роне, оно је освојило цео свет својом непретенциозношћу, специфичном бојом, лепршавим мирисом и богатим аромама. По традицији, трећег четвртка у новембру свечано се отварају прве боце младог вина, уз славље равно оном новогодишњем. Ово лепршаво вино се пије на свим меридијанима, од Лиона и Париза, преко Тоскане, Беча, Јапана, до Њујорка и Бостона, изазивајући праву планетарну еуфорију.
На Фрушкој гори титулу младог вина у прошлости носио је сватовац, прво вино које се испијало у јесен, с почетком сезоне слава и сватова. Винарија Мачков подрум из Ирига једина је на Фрушкој гори која не само што производи младо вино од сорте грожђа португизер, онако како се то чинило у прошлости, него је читаву деценију носилац манифестације која се зове Дан младог португизера .
– Португизер је наша аутохтона сорта грожђа, а популарна је и у Немачкој, Аустрији, Мађарској, Хрватској… – каже извршни директор винарије Ђурђица Јојић Новаковић. – Некада је била врло заступљена на Фрушкој гори. Мачков подрум је први произвођач младог вина у Србији. Желећи да исти угођај који љубитељи младог вина имају по свету, приушти Новосађанима и гостима Новог Сада, Мачков подрум је десет година приређивао светковину младог вина са богатим програмом на углу Змај Јовине и Улице Модене. Ове године враћамо је у Ириг, фрушкогорску винску престоницу.
-Ове године ће Дан младог португизера бити 15. новембра, али у Иригу – каже Ђурђица Јојић Новаковић. – Одлучили смо да се након деценије током које смо имиџ младог вина градили у Новом Саду, вратимо у Ириг, фрушкогорску винску престоницу, и у Винској улици прославимо отварање првог бурета овогодишњег сватовца.
Манифестација ће, осим што ће променити место одржавања, задржати досадашњу концепцију. То значи да ће и овог пута бити изабран витез младог португизера , а ту титулу су до сада понели глумац Аљоша Вучковић, швајцарски амабасадор Жан Данијел Рух, музичар Слободан Тркуља, новинар Вања Булић, власник Издавачке куће Прометеј Зоран Колунџија и џез музичар Јован Маљоковић. У сарадњи са Српском читаоницом из Ирига, основаном 1842. године, награђују се аутори најлепших песама о вину, које пристигну на конкурс. Посетиоци ће поред вина, моћи да уживају и у музици сремачких тамбураша, поезији, фолклору.
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
