Неке врсте поврћа гајене у пострној сетви, као други усев, могу да се убирају сукцесивно, понекад и током читаве зиме, све до раног пролећа. Међу њима предњаче купусњаче – купус, кељ пупчар, броколи, рукола, а зиму и ниске температуре на њиви преживи и поврће посејано касније – цвекла, шаргарепа, першун, паштрнак, целер, мотовилац, црни и бели лук, неке сорте салате…
Кељ пупчар, лиснати купус (раштан), кељ и касни купус нерертко се могу видети прекривени снегом, а са њива и из башта се убирају директно и постепено, већ према захтеву тржишта или потреби домаћинства, без чувања у складиштима.
Главице се секу кад се одмрзну
Иако је кељ пупчар биљка топле и умерено влажне климе, лако подноси мразеве и до -10 Целзијусових степени, а преживи и оне који се на кратко спусте на -20. У баштама и на мањим површинама, ради дуже бербе, главичице се скидају у више наврата, од доле према горе. Са њива се уклања једнократно, ручно, одсецањем читавих биљака. Поред њих, за људску исхрану се користе и листови, а припремају се као купус раштан. Посебно су квалитетни када их ухвати слабији мраз.
Сорте и хибриди купуса компактних, тврдих главица, са њива се уклањају последњи. Да би боље поднео јаче мразеве, купус који остане на пољу ваља „кирити“. Свака биљка се појединачно, благо, без трзања, повуче на горе. Тако се прекида део коренчића, смањује усвајање воде и хране и успорава раст главица, као и њихово пуцање.
Током бербе одсецају се прво потпуно развијене и тврде главице. Уколико се оне смрзну, ваља сачекати да се одмрзну, па тек тада их одсећи.
КУПУС ЦЕЂЕН НАЈЗДРАВИЈИ
Купус је изузетно богат витаминима и минералима. Има антиоксидантно и антисептичко дејство, јача имунитет и ублажава тегобе од артритиса, остеопорозе, срчаних и плућних болести, бронхитиса, мамурлука, а регулише и варење. Садржи беланчевине, биљне масти, дијететска влакна, а од витамина има највише витамина Ц па бета-каротена (провитамин витамина А). Од минерала садржи калијум, гвожђе, магнезијум, сумпор и бакар. Драгоцена је намирница и због садржаја тартронске киселине, која успорава претварање шећера у маст, што га чини најпогоднијом намирницом у разним дијетама. Иако су све сорте купуса изузетно здраве, истраживања су показала да црвени купус сарджи више витамина Ц и антиоксиданата од белог, а кинески купус има мање целулозе, па се брже и лакше припрема.
Најздравији, али и најређи начин употребе овог поврћа у исхрани је сок. Он је благотворан за желудац а припрема се лако. Од 100 г купуса, цеђењем, односно блендирањем се добије 50 мл сока. Због не баш пријатног мириса и укуса, ваља га комбиновати са соком од јабука или шаргарепе, уз додатак једне до две кашичице меда. Пије се једна чаша дневно, најбоље на празан стомак.
Раштан и кељ после смрзавања укуснији
Лиснати купус (раштан) и кељ потрошачи мање траже, па се и слабије гаје. Раштан веома добро подноси климатске екстреме – високу и ниску температуру, сушу и влагу, и лако се гаји. На отвореном пољу може да дочека и рано пролеће, и преживи јаке мразеве. Чак је пожељно да га ухвати мраз јер је тада укуснији.
Главице кеља се са њива уклањају када достигну потребну величину. Одсецају се са комплетном лисном розетом, по тихом и сувом времену. И ово поврће је укусније када га на пољу ухвати благи мраз. Током благих зима, без температурних екстрема, на отвореном може без проблема да дочека пролеће.
У нашим баштама све чешће се може видети и пекиншки – кинески купус. Главице се секу крајем новембра, али није потребно да се искористе одмах. Убране здраве, очишћене од спољних сувих листова, у хладним и чистим оставама могу да се чувају и до два месеца.
ЦВЕКЛА НА ЊИВИ ДОК ЗЕМЉА НЕ СМРЗНЕ
Цвекла се код нас најчешће гаји као други усев, а вади се пре јачих мразева, јер корен измрзава на температури од -2 степена. Извађени корени, очишћени од лишћа и земље, чувају се у складиштима у којима температура не пада испод нуле.
Наши повртари шаргарепу редовно гаје и као други усев. Из ове, летње сетве, корен се вади обично током новембра, али у баштама, током благих зима, може да остане до пролећа, и убира се сукцесивно, према потреби. Важно је да земља не смрзне. Чим се најаве јачи мразеви, ваља је уклонити са поља.
Паштрнак у пуну технолошку зрелост улази у касну јесен, када престаје накупљање хранива у корену. Баштовани практикују да га на мањим површинама и у баштама оставе на отвореном и ваде по потреби, све до пролећа, док не потерају млади листови. Тада почиње да формира цветно стабло и губи квалитет. За разлику од њега, першун се мора извадити пре јачих мразева, обично када и шаргарепа.
Целер коренаш такође може презимети на отвореном пољу. Ако се најављује јака зима, ваља га прекрити слојем сламе.
НИ СПАНАЋ СЕ НЕ БОЈИ ЗИМЕ
Неке врсте лиснатог поврћа успешно одолевају мразу, па се сеју у јесен и убирају од раног пролећа. У нашим условима то су спанаћ, блитва, рукола, мотовилац и неке сорте зелене салате.
Сорте зелене салате отпорне на ниске температуре, расађене током октобра, убирају се све до раног пролећа. Ако се не утроше до јачих мразева, довољно је да се леја покрије агротекстилом и продужи време сечања главица.
Рукола припада групи поврћа отпорног на мраз. Производи се током целе године, а ако је на пољу ухвати јачи мраз, измрзнуће надземни део али ће, чим се време пролепша, потерати из корена.
Блитва има велику могућност прилагођавања земљишту и клими, подноси врућине, али и мраз. Екстремно ниске температуре уништиће надземни део, но у пролеће биљка ће се регенерисати из корена.
У групу „незимогрожљивог“ поврћа убраја се и спанаћ. Он издржава мразева до -8 степени, а добро укорењене биљке, под снегом, преживе и -20 степени. Бере се чим биљке образују пет-шест крупних листова. У баштама се то ради сукцесивно, тако да берба траје до раног пролећа.
С. Мујановић
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
