Лан је одличан извор биљних влакана па помаже здрављу дебелог црева, а ланена слуз као природни лубрикант смањује појаву затвора. Ланено семе је богато засићеним масним киселинама и један од најбољих извора омега-3 масних киселина, одлично је у превенцији болести срца и крвних судова, као и за регулисање нивоа холестерола, а помаже и у регулисању крвног питиска. Ове семенке садрже масноће које су темељ за изградњу мозга, па је добро да мајке током трудноће и дојења узимају једну кашику ланеног уља дневно.
Како га користити?
Семенке лана могу бити смеђе или златножуте боје и увек су у облику сузе. Без обзира на боју, имају исту нутритивну вредност и благ орашаст укус који неће нарушити укус хране, али ће и у малој количини позитивно утицати на целокупно здравствено стање. Имају велику енергетску вредност, 100 г овог семена садржи око 534 калорија. Ланено семе регулише и ниво шећера у крви и пружа дужи осећај ситости, а све захваљујући високом садржају влакана. Истовремено, убрзава метаболизам и садржи веома мало калорија када се конзумира у препорученој дози. Једна кашика семенки лана има свега 35 калорија, али у себи има 2 грама дијететских влакана, која ће свакако позитивно утицати на губитак килограма.
Како најбрже и најбоље искористити све користи ланеног семена?
Помешајте самлевено семе с медом, поспите га преко супе, чорбе, салате или главног јела или га размутите у води и соку и попијте. Препечено цело зрно лана такође можете помешати с медом или додати у мусли. Обратите пажњу на то да га добро сажваћете и унесете велику количину воде, како бисте убрзали разградњу семењаче. Чај се добија преливањем сировог семена лана врућом водом, тада ће се испустити слузаве материје у њу и после можете попити чај. Кашичица млевеног лана може се додати у шољу пробиотског јогурта или кефира и попити пола сата пре оброка.
Ланено уље је врло лековито, а добија се хладним цеђењем семенки лана. Користите га као додатак јелима или за преливање салата али немојте га термички обрађивати. Оно не садржи лигнине ни целулозу.
Старо семе боље клија
Сви баштовани који у исхрани користе ланено семе, а имају слободну леју-две, могу сами да га произведу. Ако немате семе, не очајавајте, купите га у продавници здраве хране и не брините ако није сакупљено овог јула јер, што је семе лана старије, то има бољу клијавост. Гаји се у плодореду и на исту површину враћа после више година, јер осетљив је на многе паразите и штеточине, а због ниске стабљике корови га лако савладају. Најбоље преткултуре су му зрнене махунарке и стрне житарице.
Ако се лан гаји као озима биљка парцела се, после скидања предусева, узоре или леја изашови прво на дубину од десетак центиметара, а до средине августа и на пуну дубину од 20 до 25 цм. Почетком септембра следи предсетвена припрема. Уколико се претходни усев уклони касније, тада су довољни само дубоко орање и предсетвена припрема.
За лан земљиште не треба директно ђубрити стајњаком, јер то може довести до полегања и продужити вегетацију. Зато је боље стајско ђубриво унети под преткултуру. Количина хранива првенствено ће зависити од плодности земљишта, а на окућници се не разликује од количина које су потребне поврћу. Када су у питању минерална ђубрива, стручњаци су израчунали да је по хектару неопходно унети 80 до 100 кг азота, око 120 кг фосфора и око 140 кг калијума, а уносе се, осим азота, сва у основној обради, док се половина азота уноси у основној обради, а остатком се биљке прихрањују у пролеће. Јари лан има кратку вегетацију, па се сва хранива могу дати у основној обради и припреми земљишта за сетву. Добро је користити азотна ђубрива у којима се азот налази у амонијачном облику или уреу, јер се таква ђубрива боље вежу на земљиште и дуже делују. Уљани лан има дужу вегетацију, па му се мора осигурати више хранива, посебно фосфора и калијума.
Озими лан се сеје у другој половини септембра, а жање у јуну, а јари сеје у марту, чим се земљиште довољно просуши, а жање у јулу или почетком августа. Ако се биљке чупају ручно, тада их ваља оставити полегнуте један дан да се укруте, како би се лакше покупиле и однеле на место на којем може да се скида семе. Разликују се четири степена зрења – зелена, раножута, жута и пуно зрење. Лан за уље чупа се на прелазу жуте у пуно зрење. Најчешћа штеточина лана код нас је бувач, који у кратком времену може нанети велике штете младом усеву. Појављује се чим младе биљке никну, а бројнији је када је време топло и мирно. За сузбијање ове штеточине треба користити дозвољене инсектициде.
Ланено уље као ноћна крема
Омега-3 масне киселине, којима је ланено семе богато, поправљају здравље коже јер могу да смањи акне, ублаже упале, екцеме, помогну чишћење пора, убрзају зарастање опекотина од сунца, умање боре на лицу… Лан је добар и за нокте и косу. Редовном употребом ланеног уља спречава се цветање крајева косе, као и листање и ломљење ноктију. Масажа ланеним уљем подстиче и убрзава циркулацију, а повећава се тонус и глаткоћа коже. Редовном употребом може у потпуности заменити ноћну крему. Ланено уље се лети препоручује и као блага заштита од сунца.
Украс врта који не тражи пуно пажње
Постоје и декоративне врсте лана које се саде у баштама. Најраширенији су обичан- цветни лан и хаве лан. Декоративни лан је вишегодишња, жбунаста биљка, цветови су углавном плави, али постоје врсте и с ружичастим, белим и жутим цветовима, с малим, правилним латицама. Биљка воли осунчана места, на којима се смењују кишни и сушни периоди. Обичан, цветни лан. због плаве боје цветова често се назива и небески лан. Има мале, округласте цветове, пречника 3 до 3,5 цм који цветају непрекидно током целог лета. Може да се сади у групи, или заједно с осталим вишегодишњим цветним биљкама, а брзо испуњава празан простор. Хаве лан има мало крупније цветове од обичних, у пречнику до 4 цм. Они су једноставни, с пет латица, а могу бити ружичасте, црвене, беле или плаве боје. У цвећарству се користе и друге врсте.
Пише: Светлана Мујановић
