Ако сте солидни енигматичари, имате велико двориште и добру вољу да направите нешто несвакидашње за вас, па и цео комшилук, онда би избор могао да буде – лавиринт. За зелену, необичну оазу намењену онима са истраживачким духом, потребно је мало више труда и новца. Али ће зато она деценијама, уз лако одржавање, представљати право уживање.
Формирати лавиринт у врту је захтеван подухват који, пре него што узмете ашов и мотику у руке, тражи добру припрему, слажу се стручњаци из ове области. Дипломирани инжењер пејзажне архитектуре Магдалена Ненковић наводи да је лавиринт намењен првенствено за пространа дворишта, али се може формирати и на слободним површинама поред вртова.
-Пре садње биљака потребно је направити прецизну скицу и добро премерити терен. Власници могу то учинити уз помоћ већ постојећих решења, којих има на интернету, наћи их у енигматским часописима или сами осмислити. На папиру се јасно морају одредити улази и излази из лавиринта, ширина бетонских или земљаних стаза. Затим је потребно одабрати биљке које достижу одговарајућу висину и одлучити да ли желите листопадни или зимзелени лавиринт – каже дипл. инж. Магдалена Ненковић.
Власник бира ли ће лавиринт бити кружног или правоугаоног облика. Уколико су на већим површинама, пожељно је да се на средини постави осматрачница са које се може видети цео простор. Друго решење је да се на свакој од четвртина лавиринта поставе бетонски или дрвени „мостови“ који служе да се авантуристи лакше оријентишу ка излазу.
Због елегантнијег изгледа, у лавиринт се сади само једна врста биљака, те није пожељно да се оне комбинују.
-Бирајте биљке које немају оштро грање или трње, да не би било повређивања. Зелени лавиринти формирају се са ниским, средњим или високим растињем. Предност се даје зимзеленим врстама велике густине. Биљке нижег раста, до једног метра, погодне суза то – шимшир, Lonicera nitida, ловорвишња патуљастог раста, Evonimus japonikus. За средњу висину, од једног до два метра, могу се користити тиса, ловорвишња вишег раста, фотимија. За лавиринт са високим биљкама, преко два метра, послужиће тује или чемпреси. Треба имати у виду да, на пример тује, споро расту, наводи наша саговорница.
Ваља обратити пажњу на стазе, које би требало да буду широке најмање један метар. Стазе могу бити бетонске, од шљунка или травнате. Када формирате лавиринт треба се наоружати стрпљењем, јер неке врсте биљака достижу довољну висину тек за неколико година. Енигматски врт није за оне који желе да виде ефекте свог рада одмах. То је можда мана.
Али, постоје и предности. У годинама које долазе, орезивање и заливање је једина нега која предстоји власнику. Ко је у могућности, а жели лагоднију варијанту, може да постави систем заливања кап по кап. Биљкама је потребно редовно орезивање, да би лавиринт задржао форму. Орезују се углавном са бочних страна док не достигну потребну висину, а онда се маказама формира и горња линија зелених зидова.
Да бисмо доказали да је формирање зеленог лавиринта могуће, потрудили смо се да пронађемо један такав на нашим просторима. Пример вредан дивљења пронашли смо у Баточини, у близини аутопута Београд- Ниш. Он је, руку на срце, велики и у њега је уложено много новца, али може да послужи као инспирација за мини-варијантудворишног лавиринта.
Овај лавиринт осмислио је и направио Горан Срејић, који годинама живи и ради у Аустралији. Путања од улаза до циља у његовом зеленом лавиринту је преко три километра. Деци је потребно око пола сата до 45 минута да се снађу у њему, а старијима неки сат дуже. Биљке које су посађене су по избору власника листопадне. Срејић је одувек маштао да направи лавиринт из маште, али су му као узор послужили слични које је виђао у Великој Британији. Његова замисао је да овим пројектом привуче што више деце у свој врт, која ће се забављати и уживати. Његов мото је „Ако можеш, уради“, а циљ му је да чује оно што највише воли- дечији смех. А он је загарантован у лавиринту, био он мали или велики.
Б. Ненковић
Добро јутро број 545 – Мај 2019.
